Same zvezde, u stvari, ne trepere. Čini nam se da trepere kad su veoma daleko i kad njihova svetlost na putu do naših očiju mora da prođe kroz vazduh. Kad bismo, kojim slučajem, bili negde gde nema atmosfere, čak ni najudaljenije zvezde ne bi treperile. Na primer, astronauti su na Mesecu, koji nema atmosferu, videli nebo ispunjeno zvezdama nepromenljivog sjaja. Ali ovde na Zemlji, pokrivenoj debelim vazdušnim omotačem, zvezdana svetlost se na putu do tla povija tamo-amo. Iznad i oko nas, vazdušne mase su uvek u pokretu; topao vazduh se podiže, a hladan spušta. Vazduh povija svetlost u manjoj ili većoj meri, zavisno od svoje gustine. Zato zvezdana svetlost naizgled treperi kad prolazi najpre kroz ređi, a zatim kroz gušći vazduh. Zbog treperenja, zvezde vidimo manje oštro i čini nam se da su veće. Jačina njihove svetlosti se takođe brzo menja: zablistaju, pa potamne, pa ponovo zablistaju, kao da zvezda varniči. Ta promena jačine svetlosti naziva se scintilacija, od latinskog scintilla, što znači „iskra”. Mi celu pojavu nazivamo treperenje.
Međutim, ne trepere sva nebeska tela. Planete odbijaju sunčevu svetlost i izgleda nam da im je sjaj nepromenljiv. Na primer, Venera i Mars izgledaju kao velike sjajne zvezde – koje ne trepere. Pošto su te planete bliže Zemlji, vidimo ih kao sitne diskove, a ne kao tačkasta svetla. Svetlost koja dolazi sa svih delova diska ipak se povija pod uticajem vazduha. Ali disk se sastoji od toliko tačkastih svetala, od kojih neka tamne, a nekima se u isto vreme sjaj pojačava, da se ukupna prosečna jačina svetlosti ne menja. Zato nam se čini da je sjaj planeta nepromenljiv. U stvari, tako se mogu razlikovati planete i zvezde – planete ne trepere. Samo kad njena svetlost prolazi kroz veoma uzburkan gust vazduh, činiće nam se da planeta treperi.
Sunce je zvezda, ali pošto nam je mnogo bliže nego zvezde na noćnom nebu, vidimo ga kao velik disk nepromenljivog sjaja. Kad bi Sunce bilo udaljeno bilionima kilometara od nas, izgubilo bi se među drugim zvezdama koje vidimo noću i treperilo bi baš kao i sve ostale zvezde.
Literatura:
• Keti Volard, A zašto?, Beograd: Laguna, 2006