Fotometrija


Fotometrija je precizno merenje blistavosti, boje i spektra zvezda i drugih nebeskih tela kako bi se došlo do podataka o njihovoj strukturi, temperaturi i sastavu. Grčki astronom i matematičar Hiparh (190–120. pre n. e.) primenio je, oko 130. godine pre n. e., sistem kojim je zvezde podelio u šest klasa magnitude, od najsvetlijih do najtamnijih (zvezde jedva vidljive golim okom). Počev od XVII veka, upotreba teleskopa postepeno je vodila otkriću mnogih zvezda slabijeg sjaja, pa je ta skala od šest magnituda znatno proširena. Upotrebom fotografske, a od četrdesetih godina XX veka i fotoelektrične opreme, raspon osetljivosti i talasnih dužina u okviru astronomske fotometrije znatno je uvećan. Glavni klasifikacioni sistem koristi se talasnom dužinom ultraljubičastih, plavih, vizualnih, crvenih i infracrvenih talasa. Detaljniji sistemi mogu da razdvoje džinovske zvezde od patuljastih, da otkriju kojih to hemijskih elemenata ima u njima, kao i da odrede kolika je gravitacija na njihovoj površini. U današnje vreme, astronomi uz pomoć moćnih instrumenata mogu da vide i zvezde dvadeset šeste klase magnitude.