Rođen je 356. pre n. e. u Makedoniji, u severnoj Grčkoj. Aleksandar je u mladosti stekao svestrano obrazovanje, a podučavao ga je čuveni filozof Aristotel. Postao je vladar posle smrti svog oca Filipa II, 336. pre n. e., a Makedonija je pod Aleksandrom postala najmoćnija država starog sveta. Preduzeo je veliki pohod protiv Persijskog carstva, koje je nakon niza epskih bitaka i izvanrednih pobeda osvojio za nepunih pet godina. Sa svojom vojskom prešao je u Malu Aziju 334. pre n. e. i započeo pobedonosni pohod trijumfom nad persijskom vojskom na reci Granik. Potom se zaputio na jug, oslobađajući grčke gradove, a još jednu veliku pobedu odneo je u bici kod grada Isa, u novembru 333. pre n. e., gde se suočio sa persijskim carem Darijem. Iako znatno brojnija, persijska vojska je poražena, a Darije je bio primoran da pobegne sa bojnog polja, ostavivši za sobom veći deo porodice i ogromnu količinu blaga. Aleksandar je posle te bitke i feničanske gradove i Egipat oslobodio persijske vlasti. Potom se zaputio na istok, u središte Persijskog carstva, i u bici kod grada Gaugamele, 331. pre n. e., i po treći put savladao Persijance. Pobeda kod Gaugamele označila je potpuni slom Persijskog carstva, a ubrzo je pala i persijska prestonica Persepolis, a zatim i istočne satrapije. Aleksandar je nastavio pohod ka istoku u želji da preko Indije dođe do obala Indijskog okeana. Pokorio je kraljevstva u slivu reke Ind, ali je tu bio prinuđen da se zaustavi zbog iscrpenosti svojih vojnika dugotrajnim ratovanjem. Zbog toga je odlučio da se vrati na zapad, u Vavilon. Taj grad izabrao je za svoju prestonicu.
Aleksandrovo carstvo prostiralo se na tri kontinenta (Evropu, Aziju i Afriku), a najmanje dvadeset gradova nosilo je njegovo ime. Najpoznatiji je bila Aleksandrija u Egiptu, na ušću Nila u Sredozemno more, osnovana 331. pre n. e. Taj grad, koji je ubrzo po osnivanju postao jedan od najvećih gradova antičkog sveta, bio je poznat kao centar helenističke kulture, a Aleksandrijska biblioteka, najveća i najčuvenija biblioteka antičkog doba, sadržala je, kako se govorilo, sve ljudsko znanje toga doba. Aleksandar je umro 323. pre n. e. u Vavilonu, posle samo 32 godine života, a njegova država nadživela ga je za jedva nekoliko decenija. Pošto punoletnih naslednika makedonskog prestola nije bilo, između Aleksandrovih vojskovođa rasplamsala se bespoštedna borba za vlast. Njen ishod bio je raspad Aleksandrovog carstva na tri države: Makedoniju, Siriju i Egipat. Iako se Aleksandrova država raspala, ostavila je trajno nasleđe u vidu grčkog kulturnog uticaja zvanog helenizam, koji je preovlađivao Sredozemljem i Bliskim istokom sve do dolaska islama, u VII veku.
Gordijev čvor
Ta čuvena legenda iz Gordiona (veliki i raskošan grad u Frigiji, kraljevstvu koje se nalazilo u Maloj Aziji) vezuje se za Aleksandra Velikog. Kada je frigijski kralj umro bez naslednika, proročanstvo iz Telmisa (antički glavni grad Frigije) objavilo je da prvi čovek sa volovskom zapregom koji uđe u grad treba da postane njihov kralj. To je bio siromašni seljak po imenu Gordije, koga su sveštenici proglasili kraljem. On je, u znak zahvalnosti, posvetio svoju volovsku zapregu frigijskom bogu Sabaziju (koga Grci poistovećuju sa Zevsom). Posvećena kola, sa rudom na kojoj je jaram bio tako čvrsto privezan da taj čvor niko nije mogao razvezati, stajala su na počasnom mestu u Apolonovom hramu.
Gordijeva volovska zaprega još je stajala u Apolonovom hramu kad je Aleksandar 333. pre n. e. stigao u Gordion, tada provinciju Persijskog carstva. Dok je tu provodio zimu, Aleksandar je pokušao da razveže čvor. Pošto nije mogao da nađe krajeve kanapa, presekao je čvor mačem i tako dobio potrebne krajeve. Te noći bilo je veliko nevreme, što su proroci videli kao znak da je Zevs zadovoljan i da će dati Aleksandru mnogo pobeda. Kad je Aleksandar presekao čvor, njegovi biografi su tvrdili, retrospektivno, da je proročanstvo dalje proreklo da će osoba koja razveže čvor postati kralj Azije.
Dok se izvori iz antičkih vremena slažu da je Aleksandar bio suočen sa izazovom da razveže čvor, način na koji je to uradio jeste sporan. Grčki istoričar i biograf Plutarh (45–120) takođe osporava tvrdnju da je Aleksandar presekao čvor i poziva se na Aristobula, Aleksandrovog biografa, koji ga je pratio za vreme njegovih ratova na Istoku i koji je dao drugo objašnjenje. Naime, Aristobul je zapisao da je Aleksandar svukao čvor sa stuba na kojem je bio vezan i tako pronašao krajeve kanapa, što mu je omogućilo da razveže čvor, bez potrebe da ga preseca. Neki savremeni istoričari smatraju da je to verovatnije nego popularna verzija.
Iz te grčke legende proizašli su ustaljeni izrazi Gordijev čvor („veoma zamršen, nerešiv problem; nesavladiva teškoća”) i preseći Gordijev čvor („na jednostavan način rešiti neki težak problem”).