Rođen je 10. jula 1856. u selu Smiljanu pored Gospića, u tadašnjoj Austrougarskoj. Tesla je jedan od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radio-tehnike. Srednju školu je završio u Gospiću i Karlovcu, a tehniku je studirao u Gracu i Pragu. Radio je u „Telefonskom društvu” u Budimpešti, a zatim u Edisonovoj kompaniji u Parizu. Godine 1884. otišao je u SAD, gde je jedno vreme radio u Edisonovoj kompaniji u Njujorku. Posle sukoba sa Edisonom, u Njujorku je 1887. osnovao sopstvenu laboratoriju, u kojoj je došao do svojih najvažnijih otkrića, što je izazvalo velike promene u elektroindustriji. Većina pronalazaka u elektrotehnici njegovo je delo – gotovo hiljadu raznih patenata i pronalazaka iz svih oblasti elektrotehnike. Pronašao je trofazni sistem, što je izazvalo revoluciju u ekonomici proizvodnje i prenosa električne energije, zatim indukcioni motor (obrtno magnetno polje), kao i generator i transformator za struju visoke frekvencije (Tesline struje). Njegov sistem naizmeničnih struja omogućio je znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Tesla je dao značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, imao je niz pronalazaka u radio-tehnici, te se može smatrati jednim od pionira te oblasti. Tvorac je sistema za bežično upravljanje, kao i sistema za davanje znakova na daljinu. Objavljivao je radove iz fizike u kojima je izlagao originalne ideje, koje su se kasnije ostvarile. Međunarodna jedinica mere za megnetnu indukciju po njemu je nazvana tesla (oznaka: T). Umro je 7. januara 1943. u Njujorku. Urna sa njegovim pepelom preneta je u Beograd jula 1957. godine i nalazi se u Muzeju Nikole Tesle.
Rat struja
To je naziv sukoba između Tomasa Edisona i Nikole Tesle zbog Edisonovog promovisanja jednosmerne struje (protok električnog naelektrisanja koji ne menja smer) za prenos električne energije, umesto efikasnije naizmenične struje (periodično menja jačinu i smer proticanja), koju je zagovarao Tesla. Edisonova jednosmerna struja već je bila u upotrebi u Americi i Evropi, a Tesla je svojim radom sa obrtnim magnetnim poljem razvio sistem za proizvodnju, prenos i upotrebu naizmenične struje. Tesla se udružio sa preduzetnikom Džordžom Vestinghausom, koji je otkupio prava za njegove patente. Prenos električne energije posredstvom jednosmerne struje imao je nekoliko ograničenja: velika opterećenja nije bilo moguće preneti na razdaljine veće od 1,6 km bez velikih padova napona (rešenje je bilo da se struja proizvodi blizu područja u kojem se troši i da se postavi više žica, ali bi to bilo skupo, nepraktično, pa i neizvodljivo); ne može se lako transformisati na viši ili niži napon, što znači da su potrebne odvojene električne linije da bi se dostavila određena snaga uređajima koji koriste različite napone, što je zahtevalo dodatno povećanje broja žica i troškova. Međutim, visoki napon se može preneti na velike daljine naizmeničnom strujom, sa malim padovima napona, i onda transformisati na niži napon za upotrebu. Tesla je svoj sistem (generator, transformator i motor) predstavio u novembru i decembru 1887. godine, a njegova tehnologija je iskorišćena za gradnju centrale za proizvodnju električne energije na Nijagarinim vodopadima (izgradnja centrale je počela 1893). Prvi prenos struje iz te centrale počeo je 16. novembra 1896, a grad Bafalo je bio prvi korisnik Tesline naizmenične struje.
Snaga je proizvod napona i struje, P = U · I, pa za datu snagu niži napon zahteva jaču struju, a viši napon slabiju struju. Metalni provodnici imaju izvesnu električnu otpornost, pa se deo energije troši na zagrevanje provodnika. Gubici snage su dati jednačinom P = I2 · R, pa će za istu snagu, zbog ograničenja veličine provodnika, prenos sa niskim naponom i jakom strujom imati veći gubitak nego prenos sa visokim naponom i slabom strujom (slabija struja ima manji otpor, pa je moguća upotreba dužeg kabla).