Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen (1845–1923) proizveo je 8. novembra 1895. elektromagnetne zrake visoke frekvencije, danas poznate kao x-zraci. Pogrešno se veruje da je Rendgen te zrake pronašao slučajno. Slučaj je bio samo u tome što je ploča presvučena barijum-platina-cijanidom koja je bila pripremljena za jedan od narednih eksperimenata zasvetlela pre nego što je bila upotrebljena. Naime, u toku 1895. godine Rendgen je, poput brojnih fizičara, ispitivao efekte visokog napona na električno pražnjenje u razređenim gasovima u vakuumskim cevima. Krajem te godine već su se ispitivali efekti katodnih zraka izvan vakuumskih cevi. U pripremi jednog od takvih eksperimenata Rendgen je testirao aparaturu u mraku i primetio nekakvo svetlucanje na stolu blizu aparature kad god bi uključio visoki napon. Pošto se u ponovljenim pokušajima dešavalo isto, upalio je šibicu i shvatio da svetlucanje dolazi od ploče presvučene barijum-platina-cijanidom. Rendgen je nagađao da to nisu katodni zraci, iako su pomoću njih stvoreni, već da se radi o novoj vrsti zraka. Sledećih nekoliko nedelja jeo je i spavao u laboratoriji, neprekidno ispitujući osobine novih zraka, koje je privremeno nazvao x-zraci, koristeći matematičko označavanje za nepoznatu veličinu. Prilikom ispitivanja sposobnosti raznih materijala da zaustave te zrake u jednom trenutku je, dok je aparatura bila uključena, prineo ruku fluorescentnom zaklonu, na kojem je primetio skelet svoje šake. Kasnije je priznao da je ta slika ostavila tako snažan utisak na njega da je odlučio da dalje eksperimente nastavi u tajnosti, jer se plašio da bi mogao izgubiti ugled ako se ispostavi da njegove tvrdnje nisu tačne.
Rad „O novoj vrsti x-zraka”, u kojem je Rendgen izneo detaljna svojstva tih zraka, kao što su apsorpcija, fotohemijsko dejstvo na soli srebro-bromida i fotografsku ploču, kao i činjenicu da se x-zraci prostiru pravolinijski i da ne skreću pod uticajem magnetnog i električnog polja, objavljen je 50 dana kasnije, 28. decembra 1895. godine. Za to otkriće dobio je 1901. godine Nobelovu nagradu za fiziku i tako postao prvi dobitnik te nagrade. Iz moralnih pobuda odbio je da svoj rad zaštiti patentom, a novac od nagrade poklonio je svom univerzitetu. Mada su zraci kasnije, kad je postao poznat, po njemu nazvani rendgenski zraci, on je radije koristio izraz x-zraci.