Korejski rat (1950–1953) jeste sukob koji je nastao nakon podele Koreje posle Drugog svetskog rata, na geografskoj širini od 38°, između Severne i Južne Koreje. Ubrzo po završetku Drugog svetskog rata, sovjetske snage su prihvatile predaju japanskih trupa severno od te linije, a snage Sjedinjenih Američkih Država južno od nje. Tako je 38. paralela postala linija podele dveju korejskih država. Pregovori koji su se vodili za ujedinjenje propali su i severna polovina je bila pod sovjetskim nadzorom, a južnu je podržavala Amerika. Severna Koreja je izvršila invaziju na Južnu Koreju 25. juna 1950. i tako započela trogodišnji rat. Američki predsednik Hari Truman naredio je svojim trupama da pomognu Južnoj Koreji, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je, bez prisustva sovjetskog delegata, usvojio rezoluciju tražeći pomoć svih članica UN da zaustave invaziju.
U početku su trupe Severne Koreje sabile južnokorejske i američke snage sve do južnog vrha Korejskog poluostrva, ali je uz pomoć briljantnog pomorsko-amfibijskog desanta kod Inčona (slika iznad), od 15. do 28. septembra 1950, kojim je komandovao američki general Daglas Makartur, situacija preokrenuta u korist snaga Ujedinjenih nacija, koje su napredovale sve do granice Severne Koreje i Kine. Kinezi su tada ušli u rat i proterali snage UN nazad na jug, a linija fronta se stabilizovala na 38. paraleli. Makartur je insistirao da iznese svoje primedbe na račun ciljeva rata Amerike u javnost, ali ga je predsednik Truman razrešio dužnosti. Američki predsednik Dvajt Ajzenhauer učestvovao je u zaključivanju primirja, po kojem se linija fronta prihvata kao stvarna granica između dveju korejskih država. Sporazum o primirju potpisan je 27. jula 1953. u Panmundžomu, čime je okončan trogodišnji rat u kojem je poginulo više od 2,5 miliona ljudi. U ratu je poginulo približno dva miliona Korejaca, 600 000 Kineza, 37 000 Amerikanaca, 3000 Turaka, Britanaca i drugih snaga Ujedinjenih nacija.