Ahil

 

Sin tesalskog kralja Peleja i boginje Tetide, Eakov unuk i Zevsov praunuk, najveći grčki junak u Trojanskom ratu. Tetidi su se udvarali Zevs i Posejdon, ali kad je prorečeno da će boginja roditi sina koji će biti jači od oca, oni su se povukli i Tetidu prepustili Peleju. Boginja se opirala braku sa smrtnikom na taj način što se preobražavala u razne životinje, ali je Pelej ipak uspeo da se njome oženi.

O Ahilovom rođenju i ranom detinjstvu poznato je nekoliko predanja. Njega je Tetida odnegovala u Pelejevoj kući, a vaspitavali su ga Fenik ili kentaur Hiron. Da bi Ahila učinila besmrtnim, ona ga je danju mazala ambrozijom, a noću kalila nad vatrom. Jedne noći Pelej je prekinuo taj opasni čin i istrgao dete iz majčinih ruku. Tetida je tada napustila supruga i vratila se u dubine mora svojim sestrama Nereidama. Kasnije se pričalo da je Pelej to učinio iz straha za sinovljev život, jer je Tetida svojim činima za besmrtnost ubila sve šestoro dece koje je rodila pre Ahila. Neki kažu da je boginja potapala Ahila u vodu Stiksa da bi ga učinila neranjivim, ali da je desna peta, za koju ga je držala, ostala nenakvašena i da je on jedino na tom mestu mogao biti ranjen (slika ispod).

 

ahil slika

 

Posle Tetidinog odlaska, Pelej je odneo Ahila na Pelion, kentauru Hironu. Taj plemeniti kentaur najpre je zamenio Ahilu nožni zglob, koji mu je izgoreo dok ga je majka držala u vatri. Hiron je otkopao kosti džina Damisa, čuvenog po brzini, i umetnuo odgovarajuću kost u Ahilovu nogu; zbog tog postupka, Ahil je dobio nadimak Brzonogi. Njega su na Pelionu hranile i negovale Hironova majka Filira i supruga Hariklo. Hiron ga je hranio samo utrobama lavova i divljih veprova da bi dobio snagu tih životinja, kao i medom, da bi postao blag i rečit. Mudri kentaur dao mu je ime Ahil umesto ranijeg Ligiron. Tek kad je odrastao, Ahil se vratio ocu u Ftiju.

Kad je Agamemnon pripremao pohod na Troju, Nestor i Odisej došli su u Ftiju da nagovore Ahila da sa njima krene u rat. Tetida mu je predskazala sudbinu koja ga čeka: ako pođe na Troju, imaće slavan ali kratak život, a ako ostane u Ftiji, dočekaće starost i ostati bez slave. Ahil se opredelio za slavu i, zajedno sa prijateljem Patroklom i vaspitačem Fenikom, poveo je Mirmidonce u rat. Pred njihov odlazak, Pelej se zavetovao rečnom bogu Sperheju da će mu darovati kosu svog sina ako se vrati živ u domovinu.

Kasnije se pripovedalo da je Peleju ili Tetidi prorečeno da će Ahil izgubiti život pred Trojom. Čim su otpočele pripreme za rat, roditelji su poslali Ahila, preobučenog u ženske haljine, na dvor Likomeda, kralja ostrva Skira. Tu je on, pod imenom Pira, proveo devet godina u društvu kraljevih kćerki. Sa jednom od njih, Dejdamijom, imao je sina Pira ili Neoptolema. Kad je Kalhant prorekao da Troja ne može biti osvojena bez učešća Pelejevog sina, Odisej, Fenik i Nestor pošli su da traže Ahila. Pošto je Pelej odbio da im oda gde se Ahil krije, oni su, po Kalhantovom savetu, otišli na Skir i ispred kraljevog dvora izložili nakit, odeću i skupoceno oružje. Dok su kraljeve kćerke birale nakit, u Piri, koja je dograbila oružje, Odisej je prepoznao Ahila. Neki kažu da je Odisej otkrio Ahila na taj način što je iznenada zasvirao u trubu; na zvuk trube, Likomedove kćerke su se razbežale, a Ahil je zgrabio oružje (slika ispod).

 

ahil slika1

 

Prema drugom predanju, Ahil je tražio od Tindareja ruku njegove kćerke Helene. Pošto ga je on odbio, ratovao je sa Tanagrom, čiji kralj nije hteo da pođe u Trojanski rat, a zauzeo je i ostrvo Skir da bi osvetio očevog prijatelja Tezeja. Na Skiru se Ahil pomirio sa Likomedom i oženio Dejdamijom. Kad se grčka vojska sakupila u Aulidi, Tetida ga je vratila u Ftiju, dala mu oružje koje je Hefest darovao Peleju kao svadbeni dar, božanskog konja kojeg je Pelej dobio od Posejdona, kao i roba Mnemona, čija je dužnost bila da spreči Ahila da se sukobi sa Apolonovim sinom.

Prema najstarijem predanju, Grci su stigli bez teškoća iz Aulide pred Troju. Kasnije se pričalo da je grčka flota u zabuni najpre doplovila do Mizije. Ubeđeni da su u Troadi, Grci su otpočeli da pustoše tu zemlju, sve dok se nije pojavio Heraklov sin Telef, koji je uspeo da ih potisne. Jedino su Ahil i Patroklo ostali na bojnom polju; Ahil je progonio Telefa i ranio ga kopljem u nogu. Posle tog okršaja, Grci su usmerili lađe ka Troadi, ali je njihovu flotu razbila bura, koja je Ahila bacila na ostrvo Skir. Ahil se vratio u Grčku, gde ga je našao Telef i umolio da mu izvida ranu. Kad se posle osam godina grčka flota ponovo sakupila u Aulidi, Telef je bio spreman da Grcima pokaže put za Troju, ali su vetrovi sprečili polazak brodova. Da bi flota krenula, Agamemnon je morao da žrtvuje svoju najlepšu kćerku Ifigeniju.

Odisej i Taltibije doveli su Ifigeniju u Aulidu, navodno sa namerom da je udaju za Ahila. Njena majka Klitemnestra otkrila je Ahilu pravu Agamemnonovu nameru; Ahil je pokušao da spase devojku, ali kad je vojska htela da ga kamenuje, Ifigenija je dobrovoljno pošla u smrt. Tek tada je grčka flota, pod vođstvom Telefa, krenula ka Troji. Prilikom kraćeg zadržavanja na Tenedu, Agamemnon je priredio sjajnu gozbu, ali nije na vreme pozvao Ahila, zbog čega se sa njim prvi put ozbiljno sukobio. Za vreme boravka na ostrvu Ahil je ubio Teneda, Apolonovog sina (slika ispod).

 

ahil slika6

 

O iskrcavanju Grka u Troadu priča se sledeće: Tetida je opomenula sina da će prvi Grk koji stupi na trojansko tlo biti ubijen i stoga je Ahil poslednji iskočio iz lađe ili je to učinio odmah posle Protesilaja. Ahilov skok bio je tako silovit da se pod njegovim nogama otvorio izvor. Odmah je potisnuo neprijatelja i kamenom ubio Posejdonovog sina Kikna. Grci su tek tada izvukli lađe na obalu i sagradili logor. Oni su ostali pred bedemima Troje devet godina i, pošto im nije pošlo za rukom da osvoje grad, vojska je poželela da se vrati u domovinu. Da bi je od toga odvratio, Ahil je krenuo u pohod na gradove u Maloj Aziji i opustošio celu Troadu. Najpre je na Idi zaplenio goveda koja je čuvao Eneja; pri tome je ubio Prijamovog sina Mestora, a njegovu braću Isa i Antifa pustio je na slobodu tek pošto je primio veliku naknadu. Eneja je umakao i sklonio se u Lirnes; Ahil ga je sledio i razorio grad, ali mu je Eneja opet umakao. U Lirnesu, pri deobi plena, Ahil je dobio Briseidu (Hipodamiju) i Astinomu. Dok je bio u tom pohodu, Odisej je oklevetao njegovog prijatelja Palameda, koji je, uz Agamemnonovu saglasnost, kamenovan. Zbog toga se Ahil razgnevio i sukobio sa Agamemnonom po drugi put. Jedne noći zarobio je trojanskog princa Likaona, a kasnije je ubio najmlađeg Prijamovog sina Troila. Kad je zaželeo da vidi lepu Helenu, Afrodita i Tetida su mu omogućile da je najpre ugleda u snu, a kasnije i pred zidinama Troje. Ahil je osvojio i grad Pedas i maloazijsku Tebu, u kojoj je ubio Andromahinog oca, kralja Etiona, i njegovih sedam sinova, a kraljicu zarobio. Iz Tebe je doveo i konja Pedasa, kojeg je upregao uz svoje besmrtne konje. Ahil je osvojio mnoge gradove i ostrva: Kolofon, Smirnu, Klazomenu, Andar, Lezbos i Skir. Pri tom je kao plen dobio najlepše devojke, među njima i Briseidu, koju je Zevs predodredio da Ahila odvoji od grčke vojske.

U desetoj godini rata Ahil i Agamemnon su se sukobili oko lepe robinje Briseide. Kad je bio primoran da je ustupi Agamemnonu, Ahil se povukao u svoj šator i odustao od borbe sa Trojancima. On je gnevan otišao na obalu mora, pozvao majku Tetidu i zatražio da ona od Zevsa izmoli pobedu Trojanaca. Mada nerado, Zevs je obećao Tetidi da Grci neće izvojevati pobedu sve dok se ne izmire sa Ahilom. Posle uzastopnih poraza grčke vojske, Agamemnon je uputio Ahilu poslanstvo i obećao mu najdivnije poklone, i to Briseidu, dvadeset najlepših Trojanki, ruku jedne od svojih kćerki i sedam mesenskih gradova. Ahil je ljubazno primio poslanike, ali je ostao pri svojoj odluci. Tada je Nestor zamolio Patrokla da nagovori Ahila da se vrati u boj ili da dopusti Patroklu da se u njegovoj ratnoj opremi pojavi na bojnom polju, kako bi Trojanci pomislili da se Ahil opet latio oružja. Tek kad su Trojanci prodrli u grčki logor i počeli da pale lađe, Ahil je dao Patroklu svoje oružje i dopustio mu da Mirmidonce povede u boj. Patroklo je potisnuo neprijatelja do zidina Troje, ali ga je tu Hektor ubio i skinuo mu Ahilovu ratnu opremu. Oko Patroklovog leša otpočela je žestoka borba; tek kad se, po Herinom nagovoru, pojavio Ahil sa Ateninom egidom i vatrenim oblakom oko glave, Trojanci su se povukli.

 

ahil slika2

 

Ahilovu tugovanku za Patroklom čula je Tetida, koja je, sa svojim sestrama Nereidama, izašla iz morskih dubina i obećala sinu da će mu već narednog dana doneti od Hefesta novo oružje. Ahil se zakleo da neće sahraniti Patrokla sve dok na njegovu lomaču ne donese Hektorovu glavu i oružje, i na njoj ne žrtvuje dvanaest trojanskih mladića. Sutradan je Tetida donela sinu novu ratnu opremu (slika iznad), a Ahil je saopštio Grcima da je spreman da se izmiri sa Agamemnonom i vrati na bojno polje. Pošto je primio Briseidu i bogate darove, on je skočio u bojna kola, a zatim naredio svojim božanskim konjima – Ksantu i Baliju – da ga živog pronesu kroz ratnu vrevu i metež. Ksant mu je rekao da ga još danas može spasti, ali da mu se dan smrti bliži. Dok je na bojnom polju tražio Hektora, Ahil se susreo sa Enejom, koga je Apolon nagovorio da mu se suprotstavi. Ahil je ranio Eneju, a zatim ubio nekoliko najhrabrijih Trojanaca, među njima i Prijamovog sina Polidora. Kada je saznao za Polidorovu smrt, Hektor je krenuo da nađe Ahila, ali su bogovi odložili njihov susret. Na obalama Skamandra Ahil je zarobio dvanaest mladih Trojanaca, koje je namenio Patroklovoj seni. Kad je ubio Peonca Asteropaja, navukao je na sebe gnev boga reke Skamandra, koji je izlio svoje vode i ugrozio Ahilov život. Tek kad su se umešali bogovi i kad je Hefest, na Herinu molbu, zapalio vatru koja je naterala vode Skamandra da se povuku, Ahil je uspeo da se spase i vrati pred zidine Troje. Tu je, ispred Skejskih vrata, susreo Hektora. Kad je opazio Ahila, Hektor se dao u bekstvo, ali ga je Ahil sledio, tako da su junaci tri puta optrčali oko gradskih bedema. Kad su po četvrti put optrčavali Troju, Zevs je odlučio da odvaga njihove sudbine. Tas na kojem se nalazila Hektorova sudbina spustio se prema hadu; tada je Apolon napustio Hektora, a Atena ga je, u liku njegovog brata Dejfoba, obmanula i zadržala na bojnom polju. Ahil je ubio Hektora, a zatim njegovo telo vezao za svoja kola i odvukao u grčki logor (slika ispod).

 

ahil slika3

 

Pošto je ispunio zavet, Ahil je otpočeo pripreme za Patroklovu sahranu. Zajedno sa Mirmidoncima, on je tri puta obišao kolima oko Patroklovog tela, a zatim je priredio pogrebnu gozbu. Posle te svečanosti Ahil je sa Mirmidoncima otišao na obalu mora, gde ga je savladao san. U snu mu se javio Patroklo, koji ga je molio da ga što pre dostojno sahrani, kako bi mogao da uđe u carstvo mrtvih. Sutradan su Grci podigli ogromnu lomaču i Ahil je na njoj žrtvovao dvanaest trojanskih mladića. On je celu noć izlivao tečne žrtve, a u zoru je vinom ugasio plamen lomače i sakupio Patroklov prah u zlatnu urnu. U Patroklovu čast priređena su takmičenja, u kojima su učestvovali najveći grčki junaci.

Ahil je i dalje žalio Patrokla i svakog dana tri puta je vukao Hektorovo telo oko humke svog prijatelja. Apolon je štitio telo trojanskog junaka od ozleda, sve dok Tetida nije saopštila Ahilu da su bogovi gnevni zbog takvih njegovih postupaka. Prijam je, u pratnji Hermesa, došao u Ahilov šator da od najvećeg grčkog junaka izmoli sinovljevo telo. Sećajući se svog starog oca i dirnut bolom trojanskog kralja, Ahil je Prijamu predao Hektorov leš.

U kasnijim predanjima pominje se borba Ahila sa Pentesilejom, kraljicom Amazonki. Ona je stigla u pomoć Trojancima u trenutku kad su oni priređivali pogrebne svečanosti u Hektorovu čast. Kad je sa svojim Amazonkama potisnula Grke sve do njihovog logora, pala je od Ahilove ruke. Tek kad je zario mač u njene grudi, Ahil je ugledao lice amazonske kraljice i, zasenjen njegovom lepotom, predao se iskrenom bolu (slika ispod). Tersit se podsmevao tim njegovim osećanjima i Ahil ga je zbog toga ubio. Kasnije se pripovedalo o Ahilovoj i Pentesilejinoj ljubavi, kao i o njihovom sinu Kajstru.

 

ahil slika4

 

Pošto je savladao Memnona, sina boginje Eos, Ahil je došao do Skejskih vrata, gde ga je Paris, uz Apolonovu pomoć, ustrelio u petu, jedino ranjivo mesto na njegovom telu. Katkad se kao Ahilov ubica pominje i sam Apolon. Neki kažu da je Ahil voleo lepu Prijamovu kćerku Poliksenu i da ga je ta ljubav stajala života. Borba oko Ahilovog leša bila je tako žestoka da je ni noć nije prekinula, već Zevs strašnom burom. Sutradan, dok je Odisej potiskivao Trojance, Ajant se dokopao Ahilovog tela i doneo ga u grčki logor. Svi su oplakivali Ahilovu smrt, a na sahranu je stigla i Tetida u pratnji Muza i Nereida (slika ispod). Atena je ambrozijom zaštitila Ahilovo telo od raspadanja. Pošto je lomača ugašena, Ahilov pepeo je sahranjen, zajedno sa Patroklovim, u zlatnoj urni, koju je Dionis poklonio Tetidi. U takmičenjima koja su posle toga priređena, glavna nagrada bila je Ahilova skupocena ratna oprema, za koju su se nadmetali Odisej i Ajant.

 

ahil slika5

 

Ahilova duša otišla je u podzemni svet. Kasnije se pripovedalo da je Tetida odnela Ahila na ostrvo Leuku, na ušću Dunava, gde je božanski deo njegovog bića nastavio da živi. Tu se Ahil oženio Ifigenijom, Medejom, Helenom ili Poliksenom.

Ahil je poštovan na više mesta u Grčkoj (Epir, Tesalija, Lakonija), kao i u južnoj Italiji i na Siciliji. Najbrojnija su njegova svetilišta na Crnom moru, a najpoznatiji je hram koji mu je podignut na ostrvu Leuki. Značenje njegovog imena je neizvesno, a prvi put se pojavljuje oko 1400. godine stare ere na jednoj tablici iz Knosa.

Mit o Ahilu nadahnuo je mnoga književna dela. Često je prikazivan u likovnoj umetnosti. Osim njegove kultne statue na ostrvu Leuki, pominje se jedna konjanička statua Ahila u Delfima, kao i čuvena Skopasova grupa, koja prikazuje boginju Tetidu kako donosi Ahilu oružje. Čuveni slikar Polignot predstavio je Ahila u podzemnom svetu (u Delfima) i Ahila među Likomedovim kćerkama (u Atini). U vaznom slikarstvu najčešće je prikazivan Ahil koji goni Troila ili Ahil koji vuče Hektorov leš. Najpoznatija je Egzekijina amfora, na kojoj je Ahil predstavljen kako se kocka sa Velikim Ajantom (poslednje decenije VI veka stare ere), zatim Sosijina kupa (Ahil koji previja Patroklove rane – oko 500. godine stare ere) i kupa iz Vulčija (Ahil ubija Pentesileju – oko 460. godine stare ere). U Pompejima, na freskama, prikazan je Hiron koji podučava Ahila, kao i Ahil među Likomedovim kćerkama.