Boginja mudrosti, zaštitnica nauke, umetnosti i grada Atine, Zevsova i Metidina kćerka. O njenom čudesnom rođenju postoji više predanja. Zevs se najpre oženio Metidom, najmudrijom od svih boginja, koja je znala sve šta se zbiva među ljudima i bogovima. Geja i Uran prorekli su Zevsu da će mu ona prvo roditi kćerku, a zatim sina, koji će ga lišiti vlasti i postati vladar sveta. Kad je Metida začela Atenu, Zevs je laskavim rečima i lukavstvom uspeo da je prevari i da je proguta, a zatim je sam rodio Atenu. Neki kažu da se to dogodilo u Libiji, na obalama Tritonskog jezera, zbog čega je Atena dobila nadimak Tritogeneja. Najpoznatije je predanje o rođenju Atene iz Zevsove glave (slika ispod). Jednog dana Zevs je osetio jaku glavobolju i pozvao je Hefesta da ga izleči. On je dvojnom sekirom ili čekićem udario Zevsa po temenu; istog trenutka iz Zevsove glave iskočila je naoružana Atena, i to sa bojnim pokličem, koji je potresao svu zemlju i nebo. Kasnije, da bi se objasnili neki od njenih epiteta, kao Atenin otac pominje se gigant Palant, kiklop Bront ili tesalski kralj Iton.
Brigu o Ateninom vaspitanju preuzeo je Triton, u čijem je domu provela detinjstvo. Atena je uobičajavala da sa Paladom, Tritonovom kćerkom, uvežbava ratničke veštine. Kad je jednog dana nehotice ubila prijateljicu strelom, Atena je prema njenom liku izvajala statuu, koja je nazvana paladion. Drugi kažu da je Atena vaspitavana u Beotiji, u Alalkomenejevom domu ili na dvoru arkadskog kralja Palanta.
Atena je brižljivo čuvala svoje devičanstvo i zato je u svim mitovima označavana kao devica (parthenos). Hefest je zahtevao od bogova da mu daju Atenu za suprugu jer je pomogao Zevsu pri njenom rođenju. Bogovi su se odazvali njegovoj molbi, ali kad je devičansku boginju uveo u ložnicu, ona je nestala, a njegovo seme palo je na zemlju. Tada je boginja Geja rodila Erihtonija i predala ga Ateni. Drugi pripovedaju da je Hefest progonio Atenu; kad ju je sustigao, on je, u uzbuđenju, uprljao svojim semenom njenu butinu. Atena se obrisala vunom i bacila je na zemlju, iz koje se odmah rodio Erihtonije. Da ostali bogovi ne bi doznali za taj sramni događaj, Atena je zatvorila Erihtonija u jednu korpu, koju je predala na čuvanje kćerkama Kekropa, prvog atinskog kralja, i zabranila im da je otvaraju. Potom je otišla u Palenu da bi donela stenu kojom će utvrditi Kekropov grad – atinski Akropolj. U trenutku kad se boginja vraćala u Atinu, u susret joj je doletela vrana i obavestila je da su Kekropove kćerke prekršile njeno naređenje i otvorile korpu (slika ispod). Ta vest uzrujala je boginju i ona je ispustila stenu, od koje je postalo brdo Likabet u Atini. Od tog vremena vrane nisu smele da se spuštaju na Akropolj.
Kao ratnica, Atena je imala važnu ulogu u borbi bogova sa gigantima. Njeni protivnici su giganti Palant i Enkelad; prvog je ubila i odrala mu kožu, da bi od nje načinila sebi oklop, a na drugog je bacila ostrvo Siciliju, tako da on od tada leži pod Etnom.
Za razliku od Aresa, boga divljeg, nepromišljenog ratovanja, Atena se klonila besmislenog nasilja i gospodarila je samo ratovima koji su se vodili oprezno i promišljeno radi odbrane domovine. Ona je zaštitnica najvećih grčkih junaka (Jason, Herakle, Persej, Tezej) i svih njihovih potomaka, i zato se u Trojanskom ratu bori na strani Grka. U borbama pred Trojom njeni miljenici su Diomed, Odisej, Ahil i Menelaj. Ona se zbog njih sukobila sa Aresom i napustila je bojno polje tek po Zevsovoj zapovesti. Posle Odisejevog povratka u zavičaj, Atena je na sebe uzimala razne likove, da bi u svim kritičnim trenucima bila uz svog štićenika. Sve drznike, posebno one koji su hteli da se takmiče sa bogovima, strogo je kažnjavala (Marsija, Arahna, Tiresija, Gorgona, Ajant).
Atena je morala da se takmiči sa Posejdonom za prevlast nad Atikom (slika ispod). Ona je stanovnicima Atike darovala maslinu, a Posejdon je, udarcem trozupca, otvorio slano jezero na Akropolju. Olimpski bogovi ili Kekrop, sa najstarijim Atinjanima, dali su prednost Ateni, i od tada je Atika pod njenom stalnom zaštitom. Na mestu gde se odigralo takmičenje između Atene i Posejdona sagrađen je kasnije hram Erehteon, u čijim se okvirima nalazio trag Posejdonovog trozupca, slano jezero i Atenina sveta maslina.
Lik i karakter boginje Atene nastali su tokom drugog milenijuma stare ere, u okviru kritsko-mikenske kulture. Ona je na Kritu zaštitnica vladara i njihovih porodica, kao i svih podanika. Stoga je, u kasnijim mitovima, Atena pokroviteljica ne samo određenog junaka već i njegovih potomaka (Odisej – Telemah, Tidej – Diomed). Najpre je poštovana u malim kapelama minojskih palata; bile su joj posvećene ptice, zmija i maslinovo drvo. Ona je gospodarica oplemenjene masline, maslinjaka i maslinovog ulja. Pošto je maslina najpre oplemenjena na Bliskom istoku, nije isključeno da se Atenin kult širio od istočnog Sredozemlja prema zapadu. Na vezu Atene sa Orijentom upućuju neke pojedinosti iz njenog kulta i mita, na primer svađa Atinjana sa stanovnicima Rodosa o starini Ateninog kulta, njeno rođenje na Tritonskom jezeru u Libiji ili predanje da je Kadmo preneo njen kult iz Fenikije.
U istorijskom razdoblju Atenin lik je znatno izmenjen. Ona je najmilije Zevsovo dete, koje sa njim i Apolonom gospodari svim zbivanjima. Kao boginja sjajnih i bistrih očiju (Glaukopis), ona štiti sve ono što je plemenito i mudro. Vična je svim zanatima, pa se u mitovima pominje niz njenih pronalazaka koje je podarila ljudima (plug, kola, uzde, brodogradnja, frula, tkačka veština). Njena funkcija zaštitnice zanatstva (Ergane) potiče iz mikenske epohe, kad je boginja kuća i palata štitila ne samo muškarce u ratu nego i žene pri njihovim najvažnijim domaćim poslovima – predenju i tkanju. Zbog toga je Atena posebno bila omiljena u Atini u vreme procvata zanatstva (VI vek stare ere), jer nije bila samo uzvišena boginja grada nego i božanstvo običnih ljudi i zanatlija. Njena sposobnost da se preobražava u ptice, kao i mit da je u vidu morske ptice uzela pod svoja krila Kekropa i preselila ga iz Atine u Megaru, takođe je vezuje za kritsko-mikensku boginju i za njenu epifaniju u vidu ptice. Kao i u mikenskoj epohi, i u istorijsko vreme ona je zaštitnica grada-države (polis). Pod Ateninim pokroviteljstvom su i bratstva, plemena i porodice (Athena Phratria, Athena Apaturia). Ona je povezana i sa konjima (Hippia); kasnije dobija nove funkcije i postaje i boginja pobede (Athena Nike), kao i zdravlja (Athena Hygieia).
Atena je poštovana u celom grčkom svetu, posebno u Atici, Beotiji, Argolidi i Arkadiji. Najstarije njeno kultno mesto u Atini nalazilo se na Akropolju, na mestu gde je povezana sa Posejdonom Erehtejem. U Argu je poštovana sa Diomedom i Persejem.
Ateni je posvećen veći broj praznika, od kojih su najpoznatiji atički; Skiroforije, praznik posvećen Ateni i eleusinskim božanstvima, slavljen je leti, verovatno radi otklanjanja suše. U istom mesecu su slavljene i Areforije, analogne Demetrinom prazniku istog imena. Ateni i Aglauri posvećen je praznik Plinterije. Najpoznatiji je praznik Panateneje; Velike Panateneje, koje je ustanovio Pizistrat, proslavljane su svake četvrte godine, dok su Male Panateneje, počev od Solonovog vremena, svetkovane svake godine. Sa tim praznikom povezane su i utakmice.
Atenini atributi su koplje, šlem i egida (štit sa Meduzinom glavom), a njene omiljene životinje su sova, zmija i petao. Posvećena joj je maslina, a na žrtvu su joj prinošeni bik, ovan i krava.
Na jednoj krečnjačkoj ploči i na zlatnom prstenu iz Mikene (XVI do XV vek stare ere) Atena je predstavljena u vidu paladiona. Najstariji paladioni izrađivani su od maslinovog drveta i na njih je stavljeno oružje. U ranom arhajskom periodu (VII vek stare ere) statue boginje Atene, od terakote i bronze, rađene su i dalje po uzoru na paladion. Tek u VI veku stare ere stvoren je lik Atene Predvodnice (Promachos), sa šlemom na glavi i oružjem u rukama. Istovremeno se formira i lik Atene Polijas, koja je prikazana kako sedi, najčešće bez oružja, ali sa krunom na glavi i predstavom Gorgone na grudima (slika iznad). Najstarije očuvane predstave Atene u monumentalnoj umetnosti su one na metopama hrama u Selinuntu (Atena i Persej), na zabatima Afajinog hrama na Egini i na metopama Zevsovog hrama u Olimpiji (Atena i Herakle).
Sredinom V veka stare ere utvrđen je idealni lik boginje Atene (Mironova grupa u bronzi Atena i Marsija). Najčuvenije su tri Fidijine monumentalne skulpture Atene, koje je umetnik radio za Akropolj: Atena Promahos, Atena Lemnija i Atena Partenos. Fidijinim delom smatran je i friz na Partenonu, kao i skulpture na njegovim zabatima, na kojima je prikazano Atenino rođenje (istočni zabat) i takmičenje sa Posejdonom oko prevlasti nad Atikom (zapadni zabat). Kasnija umetnost, patetična i sentimentalna, nije mogla da doda ništa novo Ateninom liku, te se stoga, sve do kraja antike, ona prikazuje po uzorima iz V veka stare ere.
Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987