Demetra

 

Kronova i Rejina kćerka, Hestijina, Herina, Hadova, Posejdonova i Zevsova sestra. Najmlađem bratu Zevsu rodila je kćerku Koru Persefonu. Na Kritu, na njivi pooranoj tri puta, Demetra se podala lepom mladiću Jasionu ili Jasiju; ljubomorni Zevs usmrtio je munjom Demetrinog ljubavnika.

Kad je Had, po Zevsovom odobrenju, ali bez Demetrinog znanja, oteo Persefonu, Demetra je devet dana i devet noći lutala sa buktinjama u ruci, bez hrane i pića, i uzaludno tražila kćerku. Nesrećnoj majci niko nije znao da kaže gde se nalazi Persefona. Demetra je otišla Heliju, koji sve vidi, i on joj je, dirnut njenim bolom, otkrio istinu. Tada je Demetra napustila Olimp; prerušena u staricu, stigla je do Eleusine, gde je sela na kamen, koji se od tada naziva Tužni kamen. Tu su je našle kćerke eleusinskog kralja Keleja i odvele je na dvor svog oca. Da bi oraspoložila Demetru, robinja Jamba je pravila dosetke i šale, a Kelejeva supruga Metanira poverila je plemenitoj starici mlađeg sina Demofonta na čuvanje. Boginja je mališana htela da učini besmrtnim, ali je to sprečila Metanira, čime je rasrdila Demetru. Tada je boginja otkrila ukućanima svoje pravo lice; da bi stišao Demetrin gnev, Kelej je sagradio hram, u koji se ona odmah povukla. Demetra je tada zabranila semenu da klija i drveću da donosi plodove i nerodica je ubrzo ugrozila ne samo ljude već i bogove. Zevs je najpre poslao Iridu, a zatim sve ostale bogove da umilostive ljutitu boginju. Demetra je ostala pri svojoj odluci. Odbila je da dođe na Olimp i poručila je Zevsu da će zemlja ostati neplodna sve dok joj ne vrati kćerku. Zevs je tad poslao Hermesa u podzemni svet da dovede Persefonu majci. Had je pristao da se odrekne supruge, ali joj je pred odlazak lukavo dao da okusi plod nara i time je zauvek vezao za svoje mračno carstvo. Hermes je izveo Persefonu iz podzemlja (slika ispod), ali kad je ona ispričala majci da je okusila nar, Demetra je shvatila da će Persefona ubuduće samo jedan deo godine provoditi uz nju. Kad je Zevs pozvao Demetru i Persefonu na Olimp, majka i kćerka su naredile da se priroda obnovi, uputile su eleusinske kraljeve u svoje misterije, a potom su otišle da žive među Olimpljanima.

 

demetra slika1

 

Dok je duboko ožalošćena Demetra tražila kćerku po svetu, Posejdon je pokušavao da joj se približi; da bi izbegla njegovo udvaranje, ona se, u vidu kobile, sakrila među konje kralja Onka. Posejdon se tada preobrazio u pastuva i oplodio Demetru. Plod te veze je konj Arion i jedna kćerka, čije se ime nije smelo izgovarati.

Tragajući za kćerkom, Demetra je najpre stigla do ljudi koji nisu znali za zemljoradnju i poučila ih je obradi zemlje. Najpre je došla Pelazgu u Arg, a zatim se, na putu između Atine i Eleusine, zadržala u kući Baube i njenih sinova Triptolema, Eumolpa i Eubuleja. Triptolem je čuvao krave, Eumolp ovce, a Eubulej svinje. Kako su Eubulejeve svinje nestale u procepu kroz koji je Had odvukao Persefonu u podzemlje, mladi svinjar je otkrio boginji gde joj se nalazi kćerka. Demetra je kroz taj procep sišla u podzemlje, a kasnije je, iz zahvalnosti prema toj gostoljubivoj kući, dala Triptolemu seme žita sa nalogom da krene u svet i poučava ljude obradi zemlje. Boginja je naučila ljude ne samo sejanju žita već i gajenju povrća i voća.

U mitu i kultu Demetra je najčešće povezana sa Korom Persefonom; to božansko dvojstvo vodi poreklo iz pregrčke, egejske religije, a njoj je s vremenom dodato i božansko dete, Pluto ili Jakho. Na taj način stvoreno je trojstvo, koje prikazuje jedna figuralna grupa od slonovače iz Mikene (sredina XV veka stare ere). Lik Demetre kao boginje plodnosti i sveg rastinja, posebno žitarica, počeo je da se formira u Egeji, verovatno još u neolitsko doba (6–4. milenijum stare ere). Već u kritsko-mikenskoj religiji (3–2. milenijum stare ere), možda pod uticajem Egipta, nastala je predstava o majci i kćerki koje gospodare zemljom i podzemljem: Kora, kao kćerka žita (seme u zemlji), i Demetra, majka žita (zrelo klasje). Demetrin kult u mikenskoj kulturi dokumentuju pločice pisane linearnim pismom (XIV–XIII vek stare ere). Na Peloponezu, Egini i Teri Demetra ima dvojnicu u liku Damije i Auksesije. U središtu njenog kulta i mita je ideja rađanja i umiranja vegetacije. Stoga je razumljivo što je Demetra ne samo boginja plodnosti njiva, ljudi i životinja već i boginja podzemlja. Najstariji Demetrini kultovi i svetilišta vezani su za plodne oblasti Grčke, pre svega za Beotiju, gde je sistemom navodnjavanja obezbeđivana bogata žetva, kao i za Tesaliju.

U Arkadiji, u Feneju, gde su poznati veoma stari kultovi te boginje, postojalo je svetilište Demetre Eleusinije, čiji je sveštenik stavljao na lice masku te boginje i štapovima udarao zemlju da bi je probudio iz zimskog sna. Pripoveda se da su Demetru u Feneju srdačno prihvatili Trisaul i Damital, i da im je ona zauzvrat podarila seme svih mahunastih biljaka, ali im je zabranila da seju pasulj. U Figaliji se Demetra pominje pod nadimkom Crna (Melaina), verovatno u vezi sa zemljom crnicom. Pričalo se da je Demetra, bežeći od Posejdona, došla u crnim haljinama u Figaliju i da se sakrila u jednu pećinu. Tada je zemlja prestala da daje plodove i ljudi su počeli da umiru od gladi. Stari arkadski bog Pan otkrio je Demetrino sklonište i o tome obavestio Zevsa. Otac bogova je Demetri poslao Mojre, posle čega se boginja umilostivila i vratila zemlji plodnost. Od tada je pećina u kojoj je boravila Demetra pretvorena u svetilište i u njoj je postavljena kultna statua boginje, koja je prikazuje sa glavom konja.

U antičkom svetu najpoznatiji Demetrin praznik su Male i Velike eleusinije; proslavljane su u jesenjim i zimskim mesecima. Za eleusinije se vezuju misterije, koje su posvećenima obećavale blaženstvo posle smrti. Taj praznik je svetkovan sve do V veka.

 

demetra slika

 

Demetrin kult bio je rasprostranjen i na žitom bogatoj Siciliji. Poštovali su je i na tračkim ostrvima, posebno na ostrvu Samotraki, gde je Demetra jedno od najstarijih božanstava, vezano za kult kabira. U Maloj Aziji je Demetrin kult neznatno rasprostranjen, verovatno zbog mnoštva lokalnih boginja koje su imale slične funkcije. Kako je zemljoradnja povezivana sa višim stupnjem kulture i sedelačkim životom, Demetra je s vremenom postala boginja porodice, plemena i države (Thesmophoros). Posebno je poštovana kao zaštitnica žena i dece, a smatrana je i donosiocem zakona.

Najveći broj Demetrinih atributa ukazuje na njene funkcije u vezi sa plodnošću zemlje. Prvenstveno, to je klasje koje boginja drži u ruci, a često i mak, koji je, po legendi, Demetra pronašla u Sikionu. Drugi atributi koju vezuju Demetru za plodnost jesu kalatos (kotarica napunjena cvećem, klasjem i plodovima svih vrsta), nar i svinja. Često joj se žrtvuje krava, a njena sveta ptica je ždral u svojstvu predskazivača vremena. Na njen htonski karakter ukazuju buktinje i zmija.

Demetra je retko prikazivana u likovnoj umetnosti. Njene najstarije kultne statue bile su skromne jer su bile pretežno namenjene seoskim svetilištima. Tek od V veka stare ere, uporedo sa popularizacijom eleusinskih misterija, češće se prikazuje božanska trijada – Demetra, Kora i Triptolem (reljef iz Eleusine); Demetra je verovatno prikazana i na istočnom zabatu Partenona. Tokom IV veka stare ere predstavljana je u stojećem ili sedećem stavu, sa uobičajenim atributima – kalatosom, buktinjama ili zmijama. Poznato je da je Praksitel radio dve grupe koje su prikazivale Demetru, Koru i Triptolema ili Jakha. Čuvena Demetrina statua sa ostrva Knida vezuje se za stil umetnosti iz sredine IV veka stare ere.