Eros

 

Staro božanstvo prirode, koje pomoću ljubavne čežnje obezbeđuje neprekidno stvaranje i stalnu obnovu sveta. U mraku, u strašnoj praznini, Noć je, oplođena vetrom, snela srebrno jaje, iz kojeg je izašlo božanstvo sa zlatnim krilima – Eros, Protogon ili Fanes. Ogromno jaje se razbilo na dve polovine – Nebo (Uran) i Zemlju (Geja). Eros je podstakao Urana i Geju da se sjedine. Tako je otpočelo stvaranje sveta. Taj Eros nastao je posle Haosa, zajedno sa Gejom i Tartarom, kao osnovni, prvobitni element kosmosa. Tek kasnije pominju se i Erosovi roditelji; on je Uranov i Gejin, Zefirov i Iridin ili Aresov i Afroditin sin.

U filozofskim spekulacijama Eros je najstariji od svih bogova; pričalo se da postoje dva Erosa: jedan dobar, koga je rodila Afrodita Uranija, i jedan zao, koga je rodila Afrodita Pandemos. Shvaćen kao demon, Eros je sin Penije (Siromaštvo) i Porosa (Bogatstvo); on objedinjuje suprotne odlike svojih roditelja: nikad nije ni siromašan ni bogat, jer ono što stekne odmah i izgubi; on stoji između mudrosti i neznanja i između lepote i ružnoće. Kasnije se verovalo da postoje tri Erosa: jedan – sin Hermesa i htonske Artemide, drugi – sin Hermesa i Afrodite rođene iz morske pene, i treći – sin Aresa i Afrodite, Zevsove i Dionine kćerke. Ovaj poslednji, nazivan i Anteros, bio je zaštitnik prijateljstva ili ljubavi između muškaraca.

Eros je bog ljubavi i stalni Afroditin pratilac. Zamišljan je kao dečak, često sa krilima, koji svojim lukom i strelama unosi nemire i ljubavne čežnje u srca ljudi i bogova. On strelama ranjava ne samo smrtnike i heroje (Herakla) već i velike bogove (Apolona, Zevsa), pa čak i majku Afroditu. Eros je najlepši od svih besmrtnika; zlatokos i čežnjivih očiju, on hoda po cveću; katkad je nežan i mio, a katkad kao strašna oluja ili hladni severac. Često boravi na Kipru, odakle dolazi među ljude zajedno sa prolećem. U dokolici se igra sa Dionisom ili Ganimedom u Zevsovim vrtovima. Nestalan i u neprekidnom pokretu, Eros ni u mitu nije trajno vezivan ni za jednu ličnost. Poznata je samo priča o njegovoj ljubavi sa lepom Psihom.

 

eros slika

 

Kult Erosa je veoma star. U Tespiji (Beotija) Eros je poštovan kao bog prirode, i to u vidu kamena, koji je možda imao oblik falusa. Stanovnici Tespije su u njegovu čast svake pete godine priređivali svečanosti na Helikonu, tzv. erotidije, praćene gimnastičkim i muzičkim takmičenjima. Na sličan način Eros je slavljen i u Parionu, u Troadi. Njegov hram i sveti gaj pominju se i u lakedemonskoj Leuktri. Kao bog prijateljstva među muškarcima (Anteros) posebno je poštovan u Sparti i na ostrvu Kritu, gde su mu prinošene žrtve pred polazak u rat.

U likovnoj umetnosti Eros je često prikazivan tek od početka V veka stare ere, i to najpre na vazama poznog crnofiguralnog stila. U vaznom slikarstvu u V veku stare ere Eros je uvek predstavljan u krugu muškaraca i dečaka, kao krilati mladić koji u rukama drži cvet, vence ili trake. Na Partenonu, na panatenejskom frizu, taj nežni dečak oslanja se na Afroditu i štiti se suncobranom. Fidija ga je predstavio i na prestolu Zevsove statue u Olimpiji. Tek od IV veka stare ere Eros postaje omiljeni motiv u umetnosti. Na svim spomenicima on je prikazan krilat, sa lukom i strelama. Pominju se tri Praksitelove statue Erosa, od kojih je najpoznatija ona koju je hetera Frina posvetila u Tespiji. Za svetilište u Tespiji Lisip je izradio statuu Erosa u pokretu. Skopasova statua Erosa bila je postavljena pored figura Potosa i Himerosa. Počevši od IV veka stare ere, u delima zanatske umetnosti Eros se predstavlja uvek u Afroditinom društvu i uvodi se u različite scene, vezane za ljubav njegove majke prema Anhisu, Adonisu ili Aresu. U helenističkom periodu Eros se od lepog mladića ili dečaka preobražava u razmaženo dete, ali se često pojavljuje i na nadgrobnim spomenicima, skrštenih nogu, sa oborenom buktinjom u ruci.

Eros je glavna ličnost Apulejevog romana Metamorfoze.