Hektor

 

Najmiliji sin kralja Prijama i Hekabe, koga su Trojanci, zbog njegove hrabrosti i plemenitosti, poštovali kao boga. U vreme Trojanskog rata Hektor je predvodio trojanske čete i donosio sve važne odluke. Već posle prve velike bitke sa Grcima, Hektor je ukorio svog brata Parisa kad je kukavički pobegao ispred Menelaja i nagovorio ga da izađe na dvoboj i da se bori za lepu Helenu i njeno blago. Bogovi nisu želeli da se rat završi na taj način; kad se bitka ponovo rasplamsala, Hektor je, pod zaštitom Aresa, krenuo na Diomeda i pri tom ubio mnoge grčke junake. Po savetu svog brata Helena, čuvenog proroka, povukao se u grad i naložio Hekabi da sa Trojankama ode u Atenin hram i prinese joj žrtve za spas Troje.

Hektor nije bio samo hrabri branilac Troje već i dobar suprug i nežan otac. Kako je znao da će Troja propasti, najviše je žalio svoju mladu suprugu Andromahu, koja će posle njegove smrti dopasti ropstva. Osećanje dužnosti prema otadžbini ipak je nadvladalo njegovu ljubav prema supruzi i sinu. Kad ga je Andromaha, sva u suzama, molila da se ne izlaže opasnosti, on joj je sa nežnošću naložio da se vrati kući i ženskim poslovima. Pre nego što je sa Parisom krenuo u ljuti boj, Hektor se poljupcem oprostio od svog malog sina Skamandrija Astijanakta i uputio molbu bogovima da čuvaju mališana.

Hektorova pojava na bojnom polju ohrabrila je Trojance i dala im novu snagu. Po Helenovom savetu, Hektor je pozvao Grke da odaberu junaka koji će mu se suprotstaviti u dvoboju. Žrebom je odlučeno da to bude Telamonov sin Ajant. Borba junaka trajala je sve do noći, kad je Hektor predložio da se dvoboj prekine. Omraženi neprijatelji rastali su se tada kao prijatelji: Prijamov sin darovao je svog protivnika mačem okovanim srebrom, a Ajant mu je, zauzvrat, poklonio svoj crveni pojas (slika ispod).

 

hektor slika

 

Posle dvodnevnog primirja, Hektor je napao Nestora, kome je pritekao u pomoć Diomed. U želji da zadobije Nestorov štit i Diomedovo oružje, Hektor je sa Trojancima naterao Grke na povlačenje i ugrozio njihove lađe. Agamemnon i Teukro pokušali su da zaustave trojanskog princa, ali je Apolon sve vreme štitio svog miljenika. Grci su tad uputili poslanstvo Ahilu da ga zamoli da se vrati u boj i da se odupre Hektorovoj drskosti. U međuvremenu, Zevs je naložio Hektoru da se kloni Agamemnona. Kad je Hektor ponovo ugrozio grčki logor, Ajant ga je kamenom oborio na zemlju. Apolon je tada vratio Hektoru snagu i uveo ga u borbu. Pod Hektorovim vođstvom Trojanci su potisli Grke sve do morske obale. Kad je trojanski princ pokušao da zapali jednu lađu, Teukro je na njega odapeo strelu, ali je, po Zevsovoj volji, Hektor ostao neozleđen. Trojancima je pošlo za rukom da zapale Protesilajevu lađu; tada je u borbu stupio Patroklo, naoružan Ahilovim oružjem. Njegova pojava ohrabrila je Grke, a Hektor se spasao iz bojne vreve samo zahvaljujući svojim konjima. Patroklo je tri puta jurišao na Troju, a pri četvrtom pokušaju da uđe u grad, Hektor ga je ubio, uz Apolonovu i Euforbovu pomoć. Na izdisaju, Patroklo je predskazao Hektoru blisku smrt.

Tuga za Patroklom dovela je Ahila na bojno polje. Hektor je odlučio da ostane ispred bedema i da se suprotstavi najvećem grčkom junaku, ali ga je Apolon nagovorio da se povuče u Troju. Tek kad je Ahil ubio Polidora, Hektor se upustio u borbu koja će mu doneti smrt. Ispunjen mržnjom, Ahil je nasrnuo na Hektora, ali je njegovo koplje tri puta uzaludno udaralo u gustu maglu kojom je Apolon obavio svog miljenika. Trojanci su se povukli u grad, a Hektor je, uprkos preklinjanjima oca i majke, ostao da sam čeka Ahila ispred Skejskih vrata. Kad se Ahil, kao sjajna zvezda, pojavio pred trojanskim bedemima, Hektora je obuzeo strah. Kao što soko progoni plašljivu grlicu, tako je Ahil jurio za Hektorom; tri puta su junaci optrčali oko zidina Prijamovog grada, a kad su započeli četvrti krug, Zevs je raširio zlatne terazije i na tasove stavio dve kere prebolne smrti – jednu Ahilovu i jednu Hektorovu. Tas sa Hektorovom kerom priklonio se podzemnom svetu, i sudbina junaka bila je odlučena; Apolon je napustio svog štićenika, a Atena ga je, u liku njegovog brata Dejfoba, nagovorila da prihvati borbu sa Ahilom. Uzdajući se u Dejfobovu pomoć, Hektor je bacio koplje na božanskog Ahila, ali se ono odbilo o njegov štit. Kad je potražio od Dejfoba drugo koplje, Hektor je otkrio prevaru i shvatio da je njegova sudbina odlučena. Ahil je svojim kopljem probio Hektoru grlo, na mestu gde je smrt najbliža životu, i junak je, na izdisaju, samo još smogao snage da uputi Ahilu molbu da njegovo telo vrati Trojancima (slika ispod). Ahilovo gvozdeno srce odbilo je svako sažaljenje i samrtnik mu je tad predskazao da će ga Apolon i Paris ubiti kod Skejskih vrata. U osvetničkom gnevu, Ahil je Hektoru rasekao gležnjeve i volujskim remenom vezao leš trojanskog princa za svoja kola, ostavljajući plemenitu Hektorovu glavu da se vuče po prašini. Uz lelek Hekabe i ojađenih Trojanaca, odvukao je Hektorov leš u grčki logor.

 

hektor slika1

 

Ahil je bacio Hektora u prašinu kraj Patroklovog odra i ostavio ga da bude plen gladnih pasa. Afrodita je danju i noću mazala telo nesrećnog trojanskog junaka ambrozijskim ružinim uljem i štitila ga od pasa, a Apolon je nad njim spustio tamnu maglu da mu Sunčevi zraci ne oštete kožu. Svakog jutra Ahil je kolima tri puta vukao Hektorov leš oko Patroklovog groba. Dvanaestog dana Apolon je izašao pred bogove i zatražio da spreče dalje skrnavljenje Hektorovog tela. Zevs je odlučio da se junak dostojno sahrani; on je svoju glasnicu Iridu poslao Ahilovoj majci Tetidi, da prenese sinu volju bogova, a zatim je Iridu uputio Prijamu, sa nalogom da ode Ahilu po sinovljev leš. Borbe su obustavljene radi Hektorove sahrane; deset dana trajalo je oplakivanje, a zatim je njegovo telo spaljeno; nad grobom svog najvećeg junaka Trojanci su postavili veličanstven spomenik.

U kasnijim predanjima Hektor je najstariji Prijamov i Hekabin sin, a neki pripovedaju da je njegov otac bio Apolon. Osim Astijanakta, kao Hektorovi sinovi pominju se Laodamant i Laomedont. Neki kažu da je Hektor ubio Protesilaja prilikom iskrcavanja Grka u Troadu. Pred početak Trojanskog rata Grcima je prorečeno da će prvi junak koji stupi na neprijateljsko tlo izgubiti život. To je učinio neoprezni Protesilaj, i proročanstvo se odmah ispunilo.

Hektorov grob pokazivan je na brežuljku Ofriniju, na ulazu u Helespont. Prema jednom predanju, njegove kosti prenete su iz Troade u Tebu, i to po nalogu proročišta koje je, da bi se sprečila kuga i nerodica u Grčkoj, savetovalo da Hektor počiva u onom grčkom gradu koji nije učestvovao u Trojanskom ratu.

Hektor je često prikazivan na grčkim vazama i na reljefima, i to u borbi sa Menelajem oko Euforbovog leša (rodoski tanjir, oko 610. godine stare ere), kako se naoružava u prisustvu Prijama i Hekabe (Eutimidova vaza, oko 520. godine stare ere) ili kako se bori sa Ajantom, odnosno Ahilom. Najčešće je prikazivana Hektorova smrt, odnosno skrnavljenje ili otkup njegovog tela.