Mnogi mitovi svedoče o tome kako su kiklopi izgledali, ali ne i o tome koliko ih je bilo i kojeg su porekla. U najstarijem predanju kiklopi su prkosni jednooki divovi koji žive na dalekom zapadu, na vrhovima visokih planina, i to odvojeno, u prostranim pećinama, gde po svojoj volji vladaju ženama i decom. Oni ne znaju za zakone, ne oru i ne seju polja, ali im ipak niče pšenica i rađa loza. Ti neprijatelji bogova i ljudi poseduju ogromnu snagu i strašan glas, imaju samo po jedno oko i smatraju sebe jačim od Zevsa. Ljude proždiru, jer se boje da im ne pokradu stada. Kiklopi su protivnici svakog napretka, ne poznaju moreplovstvo, a jedino im je zanimanje napasanje stada i pravljenje sira. Najpoznatiji od tih kiklopa je Polifem, sin Posejdona i Forkove kćerke Toose. Njega je Odisej oslepio, zbog čega je na sebe navukao večitu mržnju boga mora.
Polifem je posedovao veliku snagu. Glup i bezosećajan, on se nije plašio bogova i živeo je usamljen u jednoj pećini blizu planine Etne na Siciliji. Taj jednooki ljudožder provodio je sve vreme uz stada koza i ovaca. Kad je Odisej stigao u zemlju kiklopa, Polifem je junaka i dvanaestoricu njegovih drugova zatvorio u svoju pećinu. Oni su se ubrzo našli u smrtnoj opasnosti, jer je Polifem dvojicu od njih odmah prožderao. Odisej je opio i užarenim kocem oslepio Polifema, a zatim je, zahvaljujući lukavstvu, izašao sa drugovima iz pećine. Dosetljivi Odisej privezao je svoje drugove i sebe ispod krupnih ovnova i tako su, sakriveni u njihova runa, umakli iz pećine.
Kasnije predanje zna za tri kiklopa – Bronta, Steropa i Argeja – Uranove i Gejine sinove; oni su rođeni posle titana, a pre hekatonheira. Te strašne džinove otac je zarobio pod zemljom, odakle ih je oslobodio Zevs kad je započeo borbu protiv Krona. U znak zahvalnosti, Bront, Sterop i Argej, čija imena označavaju grmljavinu i sjaj munje, podarili su Zevsu munju i grom. Neki pripovedaju da su kiklope oslobodili titani, da ih je Kron opet bacio u Tartar i da su oni tu ostali sve dok Zevs nije ubio čudovište Kampu, koje ih je čuvalo. Pošto su oslobođeni, kiklopi su Zevsu podarili munju i grom, Hadu – kapu nevidljivku, a Posejdonu – trozubac. Kasnije je Apolon ubio kiklope jer ih je smatrao odgovornim za smrt svog sina Asklepija, koga je Zevs ubio munjom. Apolon je potom poubijao kiklope, tvorce munje, da bi se osvetio Zevsu za sinovljevu smrt.
U mlađem predanju kiklopi su najstariji stanovnici ostrva Sicilije ili Liparskih ostrva, gde, u vulkanskim kraterima, duboko pod zemljom, imaju radionice u kojima, po Hefestovom nalogu, izrađuju oružje bogovima. Kao njihovo sedište najčešće se pominje Etna.
Kiklopi se pominju i kao graditelji džinovskih bedema Mikene, Arga i Tirinta. Priča se da je te kiklope preveo Pret iz Likije na Peloponez i da im je najpre poverio gradnju bedema u Tirintu. Zatim su izgradili i bedeme Mikene, a onda ih je Persej doveo u Arg.
U likovnoj umetnosti, počev od VII veka stare ere, često se prikazuje susret Odiseja i njegovih drugova sa kiklopom Polifemom, a najčešće – motiv oslepljenja Polifema ili Odisejevo bekstvo.
Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987