Rimska boginja, zaštitnica svih zanata i zanatlija, kasnije poistovećena sa grčkom boginjom Atenom. Njen kult prenet je u Rim zajedno sa velikom etrurskom trijadom (Jupiter, Junona, Minerva). Od davnina su je poštovali Falisci, naročito u gradu Falerijima, u srednjoj Italiji. Kult te boginje prenet je u Rim 241. godine stare ere, posle razaranja Falerija.
Minervin kult uveden je u Rim usled naglog razvoja zanatstva. Prema shvatanjima širih narodnih masa, Minerva je isključivo boginja zanatlija i đaka. Stoga je i njen glavni praznik – Kvinkvatri (Quinquatrus) – prvenstveno svetkovina zanatlijskih udruženja i škola. Njeni najodaniji poštovaoci bili su obućari, tkači, drvodelje, slikari, skulptori, učitelji, pesnici, lekari, igrači i svirači truba i frula.
Kvinkvatri je naziv za dva rimska praznika, od kojih je prvi (19. marta) bio svetkovan u čast Marsa i Minerve (Quinquatrus maiores), a drugi (13. juna) u čast Jupitera i Minerve (Quinquatrus minusculae). Prvi praznik ubraja se u najstarije rimske praznike. To je najpre bio jednodnevni praznik boga Marsa, ali je slavlje kasnije produženo na pet dana, a Minervin hram na Aventinu postao je njegovo središte. Šire narodne mase smatrale su te dane uglavnom Minervinim praznikom, pa su njoj, kao zaštitnici zanata, prinosili žrtvu članovi raznih zanatskih udruženja. To je istovremeno bio i đački praznik. Drugi Minervin praznik svetkovalo je udruženje flautista (collegium tibicinum Romanorum). Članovi tog udruženja oblačili su na taj dan dugu odeću, stavljali su na glave maske i, svirajući u frule, okupljali se oko Minervinog hrama.
Osim hrama na Kapitolu, gde je poštovana uz Jupitera i Junonu, Minervi je posvećeno i svetilište na Aventinu, gde je 19. marta svetkovan i praznik Kvinkvatri. Drugi hram (Minervium), koji joj je posvećen posle razaranja Falerija, podignut je na Celiju, brežuljku u Rimu, gde je boginja poštovana pod imenom Capta. U doba Republike podignut joj je i hram na Eskvilinu, kao zaštitnici lekara (Minerva Medica). Tek posle lektisternijuma (velika svečana gozba namenjena bogovima), koji je priređen 217. godine stare ere, Minerva je postepeno helenizovana, tj. primila je i funkcije boginje Atene. Pompej je toj helenizovanoj Minervi podigao hram na Marsovom polju, a Domicijan, koji je sebe proglasio boginjinim sinom, posvetio joj je dva hrama – na Palatinu i na Nervinom forumu.
Minervin kult kasnije je bio raširen po celoj Italiji, mada je samo u Rimu bila izrazito ratničke naravi. Tu je boginja predstavljana sa kacigom, štitom i oklopom. Posvećivan joj je i ratni plen.
U likovnoj umetnosti Minerva je prikazivana po uzoru na grčku boginju Atenu.
Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987