Rođena je 6. januara 1412. u malom šampanjskom selu Domremiju, Francuska. Najveća je francuska nacionalna junakinja, čak se smatra i sveticom, iako je za života bila optuživana za veštičarenje i jeres i spaljena na lomači kad je imala samo devetnaest godina. Živela je u periodu koji je obeležio Stogodišnji rat (1337–1453), u kojem su se sukobile dve tada najveće sile, Engleska i Francuska. Bila je kćerka skromnih seljaka. Njena dva brata i dve sestre umrli su veoma mladi, dok je roditelje izgubila kad su Englezi osvojili Domremi, nakon čega je brigu o njoj preuzeo njen ujak i njegova žena. U ranoj mladosti bila je pastirica, a svakog dana odlazila je u crkvu da se ispovedi. Kad je imala trinaest godina, verovala je da čuje božji glas, a kasnije je tvrdila da je videla svetog Mihajla lično i prve hrišćanske mučenice, svetu Katarinu Aleksandrijsku i svetu Margaretu. Koliko god to čudno zvučalo, Jovanka Orleanka je do kraja života tvrdila da su joj glasovi tih dveju žena odjekivali u glavi i da su one bile uz nju dok se molila. Imala je samo šesnaest godina kad su joj glasovi svetaca naložili da pomogne francuskom prestolonasledniku Šarlu VII i spase Francusku engleske prevlasti u Stogodišnjem ratu.
Bilo kako bilo, 1429. godine, ti glasovi su je ohrabrili da se pridruži komandantu francuske vojske i odbrani otadžbinu od napada Engleza. Kad je gradu Orleanu pretila opasnost da padne u ruke neprijatelja, podstaknuta verskim i nacionalnim nadahnućem, u dubokom uverenju da su joj „nebeske sile” poverile da spase Francusku, Jovanka Orleanka je zatražila od budućeg francuskog kralja Šarla VII da joj dodeli trupe kako bi odbranila grad pod opsadom. Odevena kao muško, otišla je kod princa sa nemerom da ubedi njega, njegove savetnike i crkvene velikodostojnike da je podrže. Da bi opravdala svoju nameru, tvrdila je da ima božansku misiju da spase Francusku i nakon što ih je ubedila u istinitost svojih argumenata, dodelili su joj trupe za odbranu Orleana. Snagom svog uverenja, okupila je francusku vojsku, kod koje je uspela da pobudi fanatizam i sa kojom je probila englesku opsadu Orleana. Tog dana, Jovanka Orleanka je postala prava heroina svog naroda i mnogi su poverovali da je svetica. Nedugo zatim, sa odredima francuskih oklopnika porazila je Engleze kod Pataja. Neodlučnog i slabog Šarla VII podstakla je da se kruniše kraljevskom krunom u Remsu i navela ga na energičniju borbu protiv neprijatelja.
Nekoliko meseci kasnije odbila je da posluša kraljevsko naređenje i svojevoljno krenula u Kompjenj, blizu Pariza, da bi učestvovala u njegovoj odbrani. Tu su je, tokom opsade, 24. maja 1930, zarobili Burgunđani. Iako je verovala da će Šarl VII platiti za njen otkup i osloboditi je, to se nije desilo. Bila je data na čuvanje Jovanu Luksemburškom, koji ju je prodao engleskom kralju Henriju VI. Englezi su je poslali pred crkveni sud, jer se usudila da tvrdi kako razgovara sa Bogom. Optužena je kao lažni prorok, čarobnjak, veštica i jeretik. Takođe, optužena je da je izvršila masovni zločin ubijajući engleske vojnike i da je naređivala zverstva. Prvi put se pred crkvenim sudom u Ruanu, koji je bio pod neposrednim uticajem francuskih sveštenika naklonjenih Englezima, pojavila u februaru 1431. godine. Jovanka Orleanka se vatreno branila, ali je na kraju priznala zabludu i bila osuđena na doživotnu robiju. U zatvoru su je mučili na različite načine, da bi na kraju ipak bila pogubljena. Kad je opet tvrdila da je delovala po božanskom nalogu, osuđena je na smrt. Spaljena je na lomači na gradskom trgu u Ruanu, 30. maja 1431, a njeni ostaci su bačeni u Senu.
Godine 1456. u Parizu je, uz saglasnost Svete stolice, pokrenut postupak za njenu rehabilitaciju. Nakon što je ispitano nekoliko svedoka i pregledan celokupan materijala sa suđenja, presuda je poništena i Jovanka Orleanka je rehabilitovana. Beatifikovana je tek 1909, a sveticom je proglašena 1920, u vreme pontifikata pape Benedikta XV. Danas predstavlja jednog od najpopularnijih svetaca u katoličkoj crkvi; slavi se svakog 30. maja.
Mnogobrojni pisci, oduševljeni ličnošću Jovanke Orleanke, obradili su njen život i podvige. Ona je s vremenom postala jedna od umetnički najprikazivanijih istorijskih ličnosti na svetu. Bila je inspiracija i za nastanak raznih legendi i protivrečnih ideologija. U gotovo šest vekova, o njoj je napisano na hiljade knjiga i isto toliko naučnih radova; o njenom životu snimljen je i veliki broj filmova. U Parizu joj je, 1874, podignut spomenik – četiri metra visoka pozlaćena bronzana skulptura, koja prikazuje Jovanku Orleanku na konju, sa barjakom u ruci. Ona je i danas oličenje francuskog patriotizma.