Rođen je 23. aprila 1564. u Stratfordu na Ejvonu, Engleska. Bio je pesnik i dramski pisac i, po mišljenju mnogih, najveći pisac svetske književnosti. O tom velikanu engleske i svetske književnosti malo toga se zna. Poznato je, ipak, da je bio treće dete polupismenog rukavičara Džona Šekspira i da je kršten 26. aprila 1564. u Stratfordu na Ejvonu. Smatra se da je rođen tri dana ranije, na praznik Svetog Đorđa, zaštitnika Engleske. Izgleda da je u rodnom gradu pohađao osnovnu i srednju školu, u kojoj je, od profesora mahom obrazovanih na Oksfordu, mogao steći zavidno znanje latinskog jezika i rimske književnosti. Kao pomoćnik u očevoj radnji rukavica, uz prodate poklone pisao je i stihove posvete. Veruje se da je, zahvaljujući životu u maloj zemljoradničkoj sredini, u dramama pokazao dobro poznavanje drveća, cveća, životinja, ali i navika nižih klasa. Sa tek navršenih osamnaest godina, Šekspir se ženi trudnom En Hatavej, osam godina starijom devojkom iz obližnjeg zaseoka. Od troje dece umire im sin Hamnet, u jedanaestoj godini. Teško je ne primetiti verziju njegovog imena u nazivu drame koja je Šekspira ovekovečila. Ipak, iz vremena tuge datiraju njegova najveselija dela.
Iz nepoznatih razloga, legenda kaže zbog lovokrađe, Šekspir trajno napušta rodni grad i porodicu 1587. godine i odlazi u London. Nastaju „izgubljene godine”; pominje se tek 1592. u pismu ogorčenog pisca Roberta Grina, i to kao vrana skorojevićka koja se kiti perjem učenih pisaca. Godine 1598. naveden je kao glavni glumac komedije Svako po svojoj ćudi, a pesnik Džon Dejvis beleži da se specijalizovao za kraljevske uloge. Pripisuju mu se uloga duha u Hamletu i starog Adama u Kako vam drago. To objašnjava kasnija literarna čuda. Šekspir će stvoriti maestralne kraljevske likove istorijskih drama: Kralj Džon, Kralj Ričard II, Henri IV, Kralj Ričard III.
Krajem XVI veka Šekspir je važio za dramskog pisca u usponu, a postao je i glumac i suvlasnik vodeće glumačke družine „Ljudi lorda Čemberlena”, sa kojom je radio gotovo celog svog života. (Posle smrti kraljice Elizabete I, 1603. godine, kralj Džejms I uzeo je pod zaštitu Šekspirovu glumačku družinu, koja je tada promenila ime u „Kraljevi ljudi”.) Njihova matična kuća bio je Kertejn teatar, koji se nalazio u Šordiču, danas rezidencijalnom kvartu Londona. To pozorište, u obliku slova O, otvoreno je 1577. godine. U njemu su prvi put izvedene predstave Henri V i Romeo i Julija. Tu su izvođeni i ostali Šekspirovi komadi od 1597. do 1599, kada je otvoren čuveni Gloub. Pozorište se više ne spominje posle 1622, ali istoričari veruju da je nastavilo sa radom još dvadesetak godina.
Šekspir sa svojom glumačkom družinom 1599. na Temzi podiže pozorište Gloub, za koji će znati ceo svet. U njemu nisu igrale žene; njihove uloge igrali su dečaci. Zdanje koje je primalo oko 3000 gledalaca imalo je slamni krov, koji se 1613, u toku izvođenja komada Henri VIII, zapalio. Pucanj iz pozorišnog topa, upotrebljenog tokom izvođenja komada, izazvao je požar na slamnom krovu koji se potom proširio na čitavo zdanje, koje je izgorelo do temelja. Novi Gloub, izgrađen 1614. i pokriven crepom, radio je do 1642. godine.
Iako je građu pronalazio u tjudorskim letopisima i hronikama, Šekspirova dela imaju snažan lični pečat. Kao nikad dotad, jedan od najvećih poznavalaca ljudske prirode, romantike, tuge i ljubavi fokus sa spoljašnjeg događaja prenosi na unutrašnje preživljavanje junaka kog muče večne istine. Kralj Lir nije samo moćni vladar već nesrećni otac, duhovni usamljenik, Magbet i njegova ledi oličenje nekontrolisane ambicije i tereta savesti. Zato Šekspirova dela i danas intrigiraju. Njegova rana dela su uglavnom komedije i istorijske drame, a kasnije je pretežno pisao tragedije i tada je napisao većinu svojih najboljih dela. U svom poznom stvaralačkom periodu često je sarađivao sa drugim dramskim piscima. Kao i o većini pisaca tog doba, malo se zna o njegovom životu i radu, i često se javljaju pretpostavke o drugim piscima kao stvarnim autorima njegovih pojedinih dela. Šekspirologija je probala sve – od biografskog do psihološkog metoda da objasni tog pisca, kao da njegova dela nisu dovoljno govorila. Teško je bilo shvatiti da je čovek bez diplome pisao komade za večnost, pa se njegovo delo pripisivalo mnogima. Verovalo se i da je Šekspir kraljica Elizabeta I, jer samo neko plave krvi može da stvori 38 pozorišnih komada prevedenih na gotovo sve svetske jezike, 154 soneta i nekoliko poema koji će trajati vekovima. Ipak, Šekspir je bio ugledan pesnik i pozorišni pisac i za života, a njegova slava dostigla je današnje razmere u XIX veku.
Do 1610. Šekspir je živeo u Londonu (nema podataka da je živeo sa porodicom), a zatim se vratio u Stratford na Ejvonu, gde je proveo ostatak života. Umro je 23. aprila 1616. godine. Sahranjen je u crkvi Svetog trojstva, gde je i kršten.
Najpoznatija književna dela:
• Kralj Ričard III (istorijska drama, 1593)
• Romeo i Julija (tragedija, 1593)
• San letnje noći (komedija, 1594)
• Mletački trgovac (komedija, 1595)
• Ukroćena goropad (komedija, 1596)
• Julije Cezar (tragedija, 1599)
• Kralj Henri V (istorijska drama, 1599)
• Mnogo vike ni oko čega (komedija, 1599)
• Kako vam drago (komedija, 1600)
• Hamlet (tragedija, 1602)
• Otelo (tragedija, 1604)
• Kralj Lir (tragedija, 1605)
• Magbet (tragedija, 1606)
• Koriolan (tragedija, 1608)