Fonema (ili glas) jeste najmanja jedinica fonološkog sistema, glas kao jedinica koja utiče na značenje reči, tj. glas čija je funkcija unošenje razlike u značenju unutar reči. Drukčije rečeno, to je najmanja govorna jedinica kojom se jedna reč razlikuje od neke druge, slične reči, kao što je, na primer, glas r u reči kora koji tu reč razlikuje od reči kola ili kosa. Sami glasovi nemaju značenje (osim nekih predloga, uzvika i veznika), ali menjaju značenje u sklopu pojedinih reči. Takvo diferencijalno svojstvo može imati i početna (put–žut), i središnja (top–tup), i završna fonema (mač–mak). Što se tiče samih razlika, to mogu biti zvučnost (bes–bez), mekoća (džak–đak), nazalnost (led–med) i druge akustičke osobine.
Sam termin „fonema” najčešće se odnosi samo na samoglasnike i suglasnike, ali neki lingvisti tu ubrajaju i promene u intonaciji, akcentu i ritmu. Fonema može imati i varijacije koje se nazivaju alofoni (varijanta redukovane foneme u čijoj artikulaciji nisu izražena sva svojstva u dovoljnoj meri) i koje se fonetski razlikuju bez promena u značenju same reči. Naziv potiče od grčke reči phonema, što znači „glas”. Grana lingvistike koja proučava foneme naziva se fonologija.
Važno je voditi računa o svakom napisanom (ili izgovorenom) slovu, jer je samo jedna slovna greška dovoljna da se izmeni značenje napisane reči.
Primeri (reči)
• bajka – barka
• čuvati – duvati
• divlji – divni
• dobiti – dubiti
• drvo – prvo
• kopati – kovati
• mačka – mečka
• paket – pamet
• spadati – spavati
Primeri (rečenice)
• Često mislim na vaš grad i na sve one divlje (divne) ljude koje sam tamo upoznala.
• Ona mnogo voli da jede gvožđe (grožđe).
• Pošto nisu imali novac za neki skup poklon, odlučili su da detetu kupe kuću (kucu).
• Već sedam dana čekam da mi stigne pamet (paket) iz Aranđelovca.