Padeži su morfološka jezička jedinica jer čine sistem oblika u promeni imenskih reči. Međutim, oni su i sintaktička jedinica jer se njima reguliše sintaktička funkcija reči u rečenici. Zahvaljujući padežima, znamo da je neka reč ne samo u odgovarajućem gramatičkom obliku, već i da ostvaruje određenu funkciju u rečenici.
Zavisni padeži se najčešće javljaju kao predloško-padežne konstrukcije – pomoću predloga tačno se definišu značenja zavisnih padeža. Pojedini padeži se u određenim značenjima mogu međusobno zamenjivati. Pojava da dva padeža (odnosno dve predloško-padežne konstrukcije) imaju isto ili veoma blisko značenje naziva se padežna sinonimija. Ako se zamenom padeža u rečenici ne menja njen sadržaj, tada su oni podesni sinonimi. Padežna sinonimija ukazuje na bogatstvo jezika i omogućava raznovrsnost u izražavanju.
Primeri
1. genitiv:
1) On je poput mene. (genitiv)
1) On je kao ja. (nominativ)
2) Skače poput majmuna. (genitiv)
2) Skače kao majmun. (nominativ)
3) Donesi mi vode. (genitiv)
3) Donesi mi vodu. (akuzativ)
4) Stajala je pored ograde. (genitiv)
4) Stajala je uz ogradu. (akuzativ)
5) Automobil je parkiran ispred kuće. (genitiv)
5) Automobil je parkiran pred kućom. (instrumental)
6) Pojavila se devojka krupnih plavih očiju. (genitiv)
6) Pojavila se devojka sa krupnim plavim očima. (instrumental)
7) Nakon obavljenog posla idemo na ručak. (genitiv)
7) Po obavljenom poslu idemo na ručak. (lokativ)
8) Posle završenog zadatka igrao je igrice. (genitiv)
8) Po završenom zadatku igrao je igrice. (lokativ)
2. akuzativ:
1) Jedemo kelj na silu. (akuzativ)
1) Jedemo kelj silom. (instrumental)
2) Proglasili su Filipa za pobednika. (akuzativ)
2) Proglasili su Filipa pobednikom. (instrumental)