Pasiv (trpno stanje) jeste osobina glagolske radnje kojom se može saopštiti da lice ili predmet iskazani subjektom ne vrše radnju, već da se radnja vrši na njima (radnja se vrši na subjektu kao na objektu). Pasivnom konstrukcijom ističe se predmet radnje, a ne njen vršilac. Ono što bi u aktivnoj konstrukciji bio objekat, u pasivnoj postaje subjekat, npr.:
• Uradiću posao na vreme.
• Posao će biti urađen na vreme.
Pasiv se u načelu gradi kao i u drugim jezicima, tj. od trpnog prideva (participa pasivnog) glagola koji se menja i odgovarajućeg vremena pomoćnog glagola jesam ili biti, npr.:
• Breskve su obrane. (aktiv: Obrali smo breskve)
• Knjiga će biti pročitana do sutra. (aktiv: Pročitaću knjigu do sutra)
• Žito je požnjeveno. (aktiv: Žeteoci su požnjeli žito)
Pri tome treba obratiti pažnju na to da prezent pasiva (sam, si, je, smo, ste, su + trpni pridev) može imati dvojaku vrednost. On je pravi prezent samo kada opisuje stanje ili osobinu, npr.:
• Baterija je napunjena.
• Nameštaj je premazan zaštitnim slojem.
• Vrata su zatvorena.
Ako iskazuje radnju, ista struktura značiće prošlo vreme, npr.:
• Fabrika je otvorena 1947. godine.
• Sanke su kupljene prošle nedelje.
• Torta je napravljena juče.
Za iskazivanje sadašnje radnje najčešće se upotrebljava bezlično-pasivno se. Upotrebljeno sa prelaznim glagolima i uz navođenje predmeta radnje, bezlično se dobija pasivnu vrednost, npr.:
• Danas se otvara nova prodavnica.
• Povrće se kuva u loncu.
• Prodaje se motorni čamac.
Ako je reč o uobičajenoj radnji, može se upotrebiti i prezent od bivati (iterativnog glagola naspram glagola biti), npr.:
• Svako biva nagrađen prema zaslugama.
Vršilac radnje (agens)
Pri upotrebi pasiva u srpskom jeziku retko se navodi vršilac radnje (agens). Pokatkad, ali samo u zvaničnom izražavanju, on se može uvesti konstrukcijom od strane + genitiv (ili samo od + genitiv), npr.:
• Otkaz je potvrđen od (strane) generalnog direktora.
Za neživ agens može se upotrebiti instrumental, npr.:
• Njiva je poorana traktorom.
• Pismo je napisano penkalom.
• Voće je oštećeno gradom.
Ipak, agens najčešće ostaje neiskazan, jer je glavna upotreba pasiva za radnje čiji se vršilac ne zna ili nije bitan. U jezicima sa fiksnim redom reči pasiv često služi da bi se vršilac radnje pomerio u takozvani rematski položaj, tj. u naglašeniji deo rečenice, npr.:
• Amerika je otkrivena od strane Kolumba.
U srpskom bi takav pasiv zvučao krajnje neprirodno. Umesto njega upotrebila bi se aktivna rečenica, u kojoj je isti red reči omogućen padežnim nastavcima koji jasno pokazuju šta je objekat, a šta subjekat:
• Ameriku je otkrio Kolumbo.
Literatura:
• I. Klajn, Gramatika srpskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005