Rečenica je skup reči (ili samo jedna reč) koji ima određeno značenje i kojim se iskazuje jedna završena misao. Ili, rečenica je misao iskazana ili napisana rečima. U pisanju se obeležava na početku velikim slovom, a na kraju tačkom, upitnikom ili uzvičnikom. U govoru se izražava različitom intonacijom, zavisno od toga da li se njome izriče neko obaveštenje, pitanje ili izražava začuđenost, divljenje i sl.
Prema značenju, rečenice se dele na:
1. obaveštajne – rečenice u kojima su data obaveštenja o nekim događajima, radnjama ili pojavama; na kraju obaveštajne rečenice stavlja se tačka:
• Filip vozi bicikl.
• Jelena zaliva cveće.
2. upitne – rečenice pomoću kojih se postavljaju razna pitanja; na kraju upitne rečenice stavlja se upitnik:
• Koliko je sati?
• Šta predlažete?
3. uzvične – rečenice u kojima su iskazana neka osećanja, lepa ili ružna; na kraju uzvične rečenice nalazi se uzvičnik:
• Bravo!
• Danas je divan dan!
4. zapovedne – rečenice u kojima je iskazana neka naredba, zabrana, dozvola ili molba; na kraju zapovedne rečenice nalazi se tačka (molba, slaba zapovest) ili uzvičnik (stroga zapovest):
• Dodaj mi telefon.
• Kreni!
5. željne – rečenice u kojima je iskazana želja da se nešto ostvari; na kraju željne rečenice nalazi se uzvičnik:
• Neka ti se ostvare sve želje!
• Srećna Nova godina!
Prema sastavu, rečenice se dele na:
1. proste – imaju samo jedan predikat, a mogu biti:
a) proste neproširene – imaju samo glavne rečenične članove (subjekat i predikat):
• On trči.
• Počinje zima.
b) proste proširene – pored glavnih rečeničnih članova imaju još neki dodatak, koji može biti imenski ili glagolski:
• Danas je veoma hladno.
• Njena prijateljica Jelena lepo peva.
2. složene – sastoje se od dve proste rečenice ili više njih, odnosno to su rečenice koje imaju dva ili više predikata:
• Filip leži na krevetu, gleda film i jede kokice.
• Ona sluša muziku i pravi kolače.
Rečenični članovi (služba reči u rečenici)
Svaka rečenica se sastoji od određenih delova, koji se nazivaju rečenični članovi. Oni imaju odgovarajuću službu u rečenici, a dele se na:
1. glavne:
a) predikat,
b) subjekat;
2. zavisne:
a) objekat,
b) priloške odredbe,
c) atribut,
d) apozicija.