Sintagma je organizovan skup reči koji označava jedan pojam i koji ima jednu službu u rečenici. Svaka sintagma se sastoji od jednog glavnog člana i jednog (može ih biti i više) zavisnog člana, koji ima službu atributa i bliže određuje značenje glavnog člana. U rečenici, glavni član se određuje tako što se izostavi neka reč sintagme i proveri da li bez nje rečenica ima smisao. Za razliku od zavisnih članova, glavni član se ne može izostaviti iz rečenice jer ona bez njega ne bi imala smisao. Ona reč bez koje rečenica gubi smisao jeste glavni član sintagme, npr.:
• Poznati američki glumac predstavio je svoj novi film.
Ovde je:
• sintagma: poznati američki glumac
• glavni član sintagme: glumac
• zavisni članovi sintagme: poznati, američki
Ako se reč glumac izostavi iz rečenice, ona gubi smisao: Poznati američki predstavio je svoj novi film. Međutim, ako se izostave prve dve reči (poznati američki), rečenica i dalje ima smisao: Glumac je predstavio svoj novi film.
Glavni član sintagme predstavlja leksičko jezgro zato što se za njega vezuju zavisni članovi i zato što se prema njegovoj vrsti određuje i vrsta sintagme.
Zavisni članovi sintagme mogu se podeliti u dve grupe:
1. jedni stoje ispred glavnog člana i predstavljaju njegove specifične odredbe – pridev za imenicu (zimska jakna), prilog za pridev (nimalo dosadna);
2. drugi stoje iza glavnog člana i mogu imati funkciju odredbe ili dopune; takvi zavisni članovi najčešće su imenske reči (imenice, zamenice, pridevi i brojevi), ili sintagme u zavisnom padežu, npr.:
• Filip je spretniji od mene.
U datoj rečenici, zavisni član sintagme spretniji od mene jeste lična zamenica ja u genitivu jednine (mene) sa predlogom od, a stoji iza glavnog člana spretniji.
Vrste sintagmi
Zavisno od toga kojoj vrsti reči pripada glavni član, sintagme se dele na:
1. imeničke – glavni član je imenica,
2. pridevske – glavni član je pridev,
3. priloške – glavni član je prilog,
4. glagolske – glavni član je glagol.
Imenička sintagma
Glavni član je imenica, a zavisni članovi imaju funkciju atributa i mogu se nalaziti ispred, iza ili i ispred i iza glavnog člana.
Atributi koji se nalaze ispred glavnog člana najčešće su pridevi, pridevske zamenice i pridevske sintagme, npr.:
• Dobiće plavu vunenu kapu.
Atributi koji se nalaze iza glavnog člana najčešće su imenice u nekom zavisnom padežu (sa predlogom ili bez njega) i imeničke sintagme, npr.:
• On kupuje pitu sa višnjama.
Atributi se mogu nalaziti istovremeno ispred i iza glavnog člana, npr.:
• Napravila je prelepu tortu sa jagodama.
Imeničke sintagme u rečenici mogu imati službu subjekta (simpatična devojka stoji pored mene), objekta (napisao je zanimljivu pesmu), imenskog dela predikata (on je vredan radnik) i priloške odredbe (okrečio je sobu prošle nedelje).
Pridevska sintagma
Glavni član je pridev, a zavisni članovi se mogu nalaziti ispred ili iza glavnog člana.
Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavnog člana najčešće su prilozi, npr.:
• Jelena je izuzetno lepa.
Zavisni članovi koji se nalaze iza glavnog člana mogu biti imenice sa predlogom, zamenice ili imeničke sintagme, npr.:
• Ona je slatka kao med.
Pridevske sintagme u rečenici mogu imati službu atributa u okviru subjekatskog (vrlo mlada glumica igra glavnu ulogu) i objekatskog skupa reči (volim veoma slane kokice), priloške odredbe (otišli smo u neobično uređen restoran) i imenskog dela predikata (film je prilično interesantan).
Priloška sintagma
Glavni član je prilog, a zavisni članovi se mogu nalaziti ispred ili iza glavnog člana.
Zavisni članovi koji se nalaze ispred glavnog člana najčešće su prilozi, npr.:
• Hodala je dosta brzo.
Zavisni članovi koji se nalaze iza glavnog člana mogu biti imenice, imeničke zamenice i imeničke sintagme, npr.:
• Odvezao se daleko od grada.
Priloške sintagme u rečenici imaju službu priloških odredaba za mesto, način i količinu.
Glagolska sintagma
Glavni član je glagol u infinitivu, glagolskom prilogu prošlom ili glagolskom prilogu sadašnjem, a zavisni članovi imaju funkciju objekta ili priloške odredbe, npr.:
• Smejala se gledajući moj crtež.
Glavni član glagolske sintagme je glagol u neličnom obliku (infinitiv, glagolski prilog prošli, glagolski prilog sadašnji), zato što bi glagol u ličnom obliku bio u funkciji predikata, a ne njegova dopuna u vidu priloške odredbe. Glagolska sintagma je najčešće u funkciji priloške odredbe za način ili vreme.
Šira i uža sintagma
U rečenici, u okviru jedne sintagme često se može naći druga, uža sintagma. U okviru šire sintagme uvek se nalazi uža sintagma, npr.:
• Rimsko carstvo je imalo veoma organizovanu vojsku.
U datoj rečenici, šira sintagma je imenička sintagma veoma organizovanu vojsku, u kojoj je glavni član vojsku. U okviru te sintagme nalazi se uža pridevska sintagma veoma organizovanu, u kojoj je glavni član organizovanu.