Jezičke nedoumice

 

A

Aboridžini

Potreban izraz, pod uslovom da se ne upotrebljava kao zajednička imenica umesto urođenik ili starosedelac, nego sa velikim početnim slovom kao nacionalno ime australijskih domorodaca. Nepravilno je Aboridžani.

aga i beg

Za prave age i begove (istorijske ličnosti) titula se posle imena piše sa crticom: Mehmed-aga, Smail-aga, Gazi Husrev-beg, Ibrahim-beg itd. Ako se dodaje samo iz poštovanja ili u šali, piše se sastavljeno sa imenom: Avdaga, Omeraga, Suljaga, Mehmedbeg itd.

alibi

Izraz alibi (latinski alibi, što znači “drugde, na drugom mestu”) znači prvenstveno “dokaz da se u vreme izvršenja krivičnog dela okrivljeni nalazio na drugom mestu”. Prošireno značenje izgovor ili opravdanje nastalo je u američkom engleskom i danas se prenelo i u druge jezike, ali ga strogi stilisti ne odobravaju. Množina je alibiji.

alternativa

Tu reč u načelu treba upotrebljavati samo kad su posredi dve mogućnosti, na primer: “Druga alternativa nam je prihvatljivija”. U rečenicama kao “Postoji još nekoliko alternativa”, a pogotovu u spoju “jedina alternativa”, bolje je upotrebiti drugu imenicu: mogućnost, rešenje, izlaz, put, ili odskora popularni anglicizam opcija.

anali

Imenica anali (latinski (libri) annales, što znači “godišnje knjige”), koja se upotrebljava u značenju godišnjaci, letopis, ima samo množinu; pogrešno je anal u ukrštenim rečima.

aneksija

Glagol je anektirati (ne aneksirati).

angažman

U prenesenom značenju (npr. društveni angažman, javni angažman, politički angažman) bolje je upotrebiti izraz angažovanost ili angažovanje.

Anglosaksonci

Pored osnovnog značenja (“nekadašnji stanovnici Engleske”), u srpskom i u drugim evropskim jezicima upotrebljava se i u značenju “narodi engleskog jezika”.

Antoanet(a)

Antoanet(a) (francuski Antoinette), Antonijeta (italijanski Antonietta) i Antonela (italijanski Antonella). Ne postoji ime Antoanela.

Antverpen

Antverpen (flamanski) i Anvers (francuski) ravnopravne su varijante, mada je u srpskom jeziku prva običnija.

Apulija

Pokrajina na jugoistoku Italije; ne treba kod nas upotrebljavati italijanski oblik Pulja (Puglia) ili Pulje (Puglie).

arbitar

Imenica arbitar (latinski arbiter) zloupotrebljava se u sportskim izveštajima umesto običnijeg sudija. Ne arbiter, osim kao latinizam: Petronije Arbiter (rimski pisac), arbiter elegantiarum (izgovara se: “arbiter elegancijarum”), naziv za otmenog čoveka ili kicoša.

Arkanzas

Imenica Arkanzas (engleski Arkansas) u engleskom se izgovara “Arkenso”, ali je kod nas uobičajen izgovor “Arkanzas” (kakav je nekada postojao i u SAD).

auditorijum

Auditorijum (latinski auditorium od audire – čuti) znači slušaonica ili slušalačka publika. Nije dobro primenjivati taj izraz na gledaoce televizije ili sportskih priredaba, umesto publika ili gledalište.

autarhija

Većina rečnika razlikuje autarhiju (samovladu, samovlašće) od autarkije (privredne samodovoljnosti, nezavisnosti od uvoza tuđih proizvoda). Prva reč složena je sa grčkim árchein (vladati), druga sa grčkim arkēin (biti dovoljan).

auto

Imenica muškog roda; množina je obično auta (srednji rod), ali je bolje upotrebiti puni oblik automobili.

 

B

babun

Pogrešno se javlja u prevodima sa engleskog (baboon) umesto naše reči pavijan.

Balaton

Pravilno je Balaton, ne Balatonj; može se upotrebiti i naš naziv Blatno jezero (mađarsko ime takođe dolazi od slovenske reči blato).

BBC

Naziv britanske televizijske mreže po mogućstvu treba pisati latinicom, kao englesku skraćenicu (u padežima: BBC-ja, BBC-ju itd.) ili prema izgovoru Bi-Bi-Si, Bi-Bi-Sija itd. Isto važi i za nazive američkih televizijskih mreža CNN (Si-En-En), NBC (En-Bi-Si) itd.

begati

Glagol begati umesto bežati ne smatra se za književni oblik.

besprizoran

Taj pridev znači samo “koji je bez nadzora, napušten”. Besmisleni su spojevi kao “besprizorna izjava”, “besprizorno ponašanje” i sl.

bez daljeg

Umesto tog izraza bolje je upotrebiti bez oklevanja, odmah, svakako i sl.

bilion

Bilion je hiljadu milijardi, ili milion miliona; pod američkim uticajem često se pogrešno upotrebljava umesto milijarda (hiljadu miliona).

bitisati

Reč turskog porekla, prvobitno je značila “propasti, proći” (osobito u izrazu bilo i bitisalo); danas je definitivno primljena u značenju “živeti, postojati, bivstvovati”.

blagodariti

Pomalo već i zastareli izrazi blagodariti, blagodaran, blagodarnost suvišni su rusizmi pored našeg zahvaliti, zahvalan, zahvalnost.

blizu

Nije pogrešno ako se taj izraz upotrebi u značenju gotovo, skoro (npr. “Čekala je blizu tri meseca”).

bljesak

Bljesak (pored blijesak), blještav, blještati (pored bliještati), bljesnuti ijekavski su oblici. Ekavski je samo blesak, bleštav, bleštati, blesnuti.

brojan

Taj izraz se može upotrebiti i u smislu mnogobrojan. Neki put je i pogodniji od ovog drugog prideva, naročito pri poređenjima (manje brojan, najbrojniji, sve brojniji).

 

C

cifra

Cifra je samo pojedinačni znak za pisanje brojeva (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9). Pogrešni su stoga izrazi kao “astronomske cifre”, “Zabeležena je cifra od trideset hiljada posetilaca” i sl., gde treba reći broj, odnosno iznos, svota, količina i sl.

civilizacijski

Civilizacijski (i civilizacioni) znači “koji se odnosi na civilizaciju” uopšte; ne valja ga upotrebljavati namesto civilizovan ili kulturan (“civilizacijsko ponašanje” i sl.).

 

Č

čak štaviše

Taj izraz je pleonazam: treba samo čak ili samo štaviše.

 

Ć

ćao

Izraz ćao (italijanski ciao) uobičajen je u srpskom jeziku, mada bi pravilno bilo čao.

 

D

daleko

Upotrebu tog priloga uz komparativ i superlativ (daleko brže, daleko lakše, daleko najpogodniji) bezrazložno su osuđivali poneki puristi, tražeći da se zameni sa mnogo, znatno ili kudikamo (samo ovaj poslednji prilog moguć je uz superlativ).

dan

Kada se genitiv množine dana dodaje imenicama nedelja, mesec, godina, pridev ili zamenica trebalo bi da se slažu sa prvom imenicom: svaki mesec dana, poslednji mesec dana, celu nedelju dana, poslednju godinu dana itd. pravilnije je nego svakih, poslednjih itd.

davni

Paziti da se ne upotrebljava za relativno blisku prošlost, čemu je sklon novinarski jezik (“Još davne 1981. godine bilo je…” i sl.).

deliti

Bez razloga su osuđivani spojevi kao deliti (nečije) mišljenje, deliti (nečiju) zabrinutost, deliti slavu (s nekim) i sl.

deprecijacija

Deprecijacija (novca), deprecirati; pogrešno je depresijacija, depresirati; reč dolazi od latinskog pretium (cena) i nema veze sa rečju depresija.

deterdžent

Reč deterdžent (engleski detergent od latinskog detergere – čistiti, brisati) kod nas je usvojena sa engleskim izgovorom; pravilnije bi bilo detergent, ali se taj oblik upotrebljava samo kao stručni hemijski termin.

diskusija

Pogrešno kad se primenjuje na jednog čoveka (u mojoj diskusiji, povodom diskusije gospodina N. N. i sl.). Treba reći učešće u diskusiji, izlaganje, istupanje, izjava, reči i sl.

doba

Ta reč se u današnjem jeziku menja kao imenice srednjeg roda: tom dobu, tim dobom itd. U množini, umesto dobima bolje je upotrebiti drugu reč: vremenima, razdobljima, periodima.

dohodovni

Izraz stvoren poslednjih godina prema imenici dohodak. Bolji je oblik dohodni, koji su i ranije upotrebljavali ekonomisti.

don i fra

Nepromenljive titule, pišu se bez crtice, malim početnim slovom (don Niko, fra Brne itd.), osim kad su stalni deo imena: Don Kihot, Don Žuan, Fra Anđeliko (Fra Angelico), Fra Dijavolo (Fra Diavolo) itd.

Don Kihot

Don Kihot, donkihotski, donkihotstvo, donkihoterija. Stručnjaci za španski kažu i Don Kihote, prema originalnom izgovoru (španski Don Quijote).

Don Žuan

Kod nas tradicionalni oblik za špansko Don Juan, ali je bolje Don Huan, prema stvarnom izgovoru. Upotrebljen kao zajednička imenica sa značenjem “ljubavnik, ženskaroš” piše se malim početnim slovom i sastavljeno, donžuan. Izvedenice: donžuanski, donžuanstvo.

dotle

Ta reč može imati i vremenska značenja, do tada (npr. “Ona se sve dotle nije bunila”) ili za to vreme (npr. “Dok bude publike, dotle će se i prikazivati”).

dozvoliti, dozvola

Reči ruskog porekla, ali danas jednako obične kao i naše dopustiti, dopuštenje; dozvola ima i specifična značenja koja dopuštenje nema (vozačka dozvola i sl.).

dugo vremena

Nije pleonazam, mada se ponekad reč vremena može izostaviti. Dugo godina: bolje mnogo godina ili godinama.

 


džuboks

Kod nas je primljeno preko italijanskog: prema izvornom obliku (engleski jukebox) tačnije bi bilo džukboks.

 

Đ

đ

Pisanje tog glasa, u latinici, pomoću dva slova (dj) često je neizbežno na pisaćoj mašini, ali u rukopisu i u štampi treba obavezno upotrebljavati znak đ (Đ).

đus

Trebalo bi da glasi džus (od engleskog juice), ali je reč nepotrebna pored našeg izraza (voćni) sok. Drugo je đus kao teniski termin, od engleskog deuce (tačnije bi bilo: djus).

 

E

ekolog

Pored stručnjaka za ekologiju, može označavati i pripadnika ekološkog pokreta (pokreta za očuvanje čovekove sredine). Suvišan je anglicizam ekologist.

eksponat

Loše skovan oblik (od latinskog exponere (izložiti, prikazati) particip je expositum a ne exponatum): bolje je upotrebiti domaću reč izložak.

erkondišn

Često su pogodniji izrazi klimatizacija ili klima-uređaj.

eskalacija

Ta reč znači “postepeno pojačavanje” (ratnih napora, ili i nečeg drugog u figurativnoj upotrebi); ne može biti sinonim za invaziju, ofanzivu i sl.

etiketa

Pored značenja “nalepnica”, znači i “skup pravila o lepom ponašanju” ili “ceremonijal”. Nije dobar oblik etikecija.

euforija

To je osećanje prijatnosti, odatle i razdraganost, zanos, uzbuđenje; pogrešno se upotrebljava u smislu “mahnitanje, pomama, rušilački bes”.

 

F

folklor

Imenica folklor i pridev folklorni označavaju celokupnu kulturu i običaje jednog naroda; pogrešno je svoditi ih na značenje narodnih igara (plesova). Izraz nacionalni folklor je pleonastičan: treba reći samo folklor ili nacionalni običaji, narodna umetnost i sl.

fotos

Nije dobro upotrebljavati taj izraz umesto fotografija, snimak ili slika.

 

G

Galilej

Galilej, galilejevski, ali imenom i prezimenom Galileo Galilei.

galimatijas

Označava samo nejasan, zapleten govor ili pisanje; pogrešno ga je upotrebljavati u značenju “zbrke” uopšte (“galimatijas oko deviza” i sl.).

gorila

Imenica muškog roda (gorila je skakao), u množini ženskog (one gorile).

gospoština

Ne gospodština.

gubitaš

Loše skovana reč, ali joj dosad nije nađena zamena.

gubitnik

Reč skovana u novije vreme (prvenstveno kao prevod za englesko loser) po ugledu na dobitnik, ne sasvim ispravnom analogijom (ne postoji imenica koja bi odgovarala imenici dobit), ali je danas u širokoj upotrebi. Suvišan je anglicizam luzer.

 

H

Henrih

Henrih ili Henrik se često upotrebljava za imena pojedinih evropskih vladara iz prošlosti. Pošto to nije ni izvorni ni odomaćeni oblik, bolje je ime navoditi u originalu: Henri (Henry) za engleske vladare, Hajnrih (Heinrich) za nemačke, Anri (Henri) za francuske itd.

holokaust

Grčka reč (holókaustos), danas u značenju “pokolj Jevreja pod nacistima”; nema potrebe da se prenosi engleski izgovor holokost.

hrid

Obično je ženskog roda, ali se dopušta i muški: te visoke hridi ili ti visoki hridi.

Hristos

Bolje nego Hrist; u padežima samo: Hrista, Hristu itd. Pridev je Hristov.

 

I

ignorantski

Ignorantski znači “neznalački”; ne može značiti “koji nešto ili nekoga ignoriše”. U tom značenju treba upotrebiti ili neki oblik glagola ignorisati ili prideve nemaran, nipodaštavajući, potcenjivački i sl. Ignorancija znači “neznanje”, nije isto što i ignorisanje.

ikad(a)

Pogrešni su izrazi kao “najbolji film ikada”, “najukusnije jelo ikada” i sl. U takvim konstrukcijama prilog ikad(a) mora stajati uz trpni pridev ili glagol: “najbolji film ikada snimljen (prikazan)”, “najukusnije jelo ikada napravljeno”.

implementacija

Anglicizam koji se uvek može zameniti sa sprovođenje, primena, realizacija, kao i glagol implementirati sa sprovesti (u delo), primeniti, ostvariti.

imun

Imun, imunitet na nešto (ili prema nečemu), ne od nečega.

inače

Ponekad se upotrebljava kao suvišan umetak (“On je inače rođeni Beograđanin” i sl.); mada takva upotreba u načelu nije pogrešna, ne treba sa njom preterivati.

Indijanci

Suvišno je “američki Indijanci” (obično u prevodima sa zapadnih jezika, u kojima ista reč znači i lndijanac i Indijac). Kod nas pridev ima smisla samo ako se govori o severnoameričkim, srednjoameričkim odnosno južnoameričkim lndijancima.

informatika

Informatika je nauka o korišćenju i prenošenju informacija (prvenstveno pomoću računara); pogrešno je upotrebljavati tu reč da označi “skup informacija” ili “način obaveštavanja javnosti”.

insert

Insert znači umetak (latinski insertum od inserere – umetnuti), posebno filmski snimak koji se ubacuje u televizijsku emisiju. Pogrešno se upotrebljava u značenju odlomak ili isečak.

interes

Nije pogrešno upotrebiti tu reč u značenju interesovanje, zanimanje (npr. “Nema interesa za ovaj predlog”, “Sa interesom su pratili događaje”).

ishitren

Glagol ishitriti, koji je danas izašao iz upotrebe, značio je izmisliti, pronaći. Pored toga, za trpni pridev ishitren rečnici daju i značenja izveštačen, namešten i vešt, dovitljiv, lukav. Danas se uglavnom upotrebljava u značenju urađen na brzinu, nedovoljno pripremljen, kao u spojevima “ishitrena odluka”, “ishitren potez” i sl. Bolje je u tom smislu upotrebiti neki drugi izraz: prenagljen, brzoplet, nepromišljen, preuranjen, iznuđen i sl.

ispoštovati

Neologizam (nova reč, novotvorenica), skovan kao svršeni glagol prema nesvršenom poštovati; nema razloga da se smatra nepravilnim.

ispred

Nije dobro u značenju u ime, npr. “govoriti ispred kolektiva”, “Pozdravio ih je ispred svog preduzeća”.

isti

Upotreba izraza isti kao zamenice, umesto on, ovaj i sl. (npr. “zanatska delatnost i troškovi koji su za istu vezani”) nedopustiva je izvan kancelarijskog jezika.

isto takođe

Taj izraz je pleonazam: treba samo isto (i) ili samo takođe.

između

U upotrebi sa brojevima, ne treba veznik i zamenjivati crtom: ne “između 14–17 časova” nego “između 14 i 17 časova”.

izraz

Doći do izraza i doći do izražaja jednako su dobri oblici.

izuzev

Smatra se da je pravilnije sa akuzativom (npr. “Sredili su sve prostorije izuzev balkon i kuhinju”), mada je danas običnija upotreba sa genitivom (po ugledu na predlog osim: “… sve prostorije izuzev balkona i kuhinje”).

 

J

jedan i drugi

Upotrebljeni da označe uzajamnost, ti brojevi biće u srednjem rodu ako se odnose na muškarca i ženu: “Bili su kao stvoreni jedno za drugo”, “Ona i on zaziru jedno od drugog” i sl.

jednostavačni

Jednostavačni, dvostavačni, trostavačni itd. upotrebljava se u muzičkoj terminologiji za kompoziciju od jednog, dva, tri itd. stava (stavka). Ti oblici su potrebni pošto bi jednostavni imalo drugi smisao.

još uvek

Spoj još uvek (npr. “Još uvek nije došao”) nalazi se i kod dobrih pisaca, ali ga puristi zabranjuju kao germanizam, tražeći da se kaže i dalje, još jednako, ili samo još.

jun, jul

I juni, juli. Oblici bez i su pravilniji s obzirom na promenu (juna, jula itd.), ali se danas dopuštaju i duži oblici.

 

K

kadar

Kadar, kadrovi kod nas označava celokupno osoblje neke službe ili profesije; nije dobro upotrebljavati ga za pojedinca (“On je proveren kadar” i sl.).

kalambur

Kalambur (od francuskog calembour) znači “igra rečima istog ili sličnog glasovnog sklopa, a različitog značenja”. Pogrešno se upotrebljava u značenju “zbrka, gužva, splet” i sl.

kalif

Uobičajeno u srpskom jeziku; izvornom obliku (arapski halīfä) više bi odgovaralo halif ili halifa.

Karlove Vari

Uobičajen oblik u srpskom jeziku; u originalu je Karlovi Vari (Karlovy Vary).

katarza

Pridev je katartičan (ne katarzičan).

katolikinja

Ne katolkinja.

koma

U čitanju decimalnih razlomaka, izraz koma treba zameniti našim rečima: 1,6 – “jedan zarez šest”, “jedan zapeta šest” ili “jedan celih šest”.

kominike

Kominike i (manje obično) komunike; ali i jedno i drugo je suvišno pored naše reči saopštenje.

komocija

Nije dobro kao imenica od prideva komotan. Treba reći komoditet, komotnost ili još bolje udobnost, bezbrižnost, nehaj, ležernost itd.

korelirati

Naknadno je izvedeno iz imenice korelacija (u latinskom nema takve glagolske osnove), ali se mora prihvatiti, jer mu nema odgovarajuće zamene.

koristiti nešto

Većina stručnjaka danas dopušta i prelaznu upotrebu tog glagola, mada je doskora smatrano za pravilno jedino “koristiti se nečim”. Prelazna upotreba nužno proizlazi iz postojanja trpnog prideva (korišćen i korišten), iz upotrebe glagolske imenice sa genitivom, npr. korišćenje (korištenje) sredstava, i bezlične konstrukcije, npr. sredstva se redovno koriste; svi ti oblici mogućni su samo od prelaznih glagola. U pojedinim izrazima, kao koristiti bolovanje, koristiti godišnji odmor, jedino se prelazna konstrukcija i upotrebljava.

korozija

Glagol je korodirati (ne korozirati).

koštati

Taj glagol je iz nemačkog; preporučuje se domaći glagol stajati, ali zamena nije uvek mogućna (npr.: lepo je, ali i košta; nek košta šta košta; koliko košta stajanje). Umesto cena koštanja predlaže se proizvodna cena.

kratka priča

Pogrešno je u značenju pripovetka (bukvalni prevod engleskog short story).

kratki metar

Loše skovan izraz umesto kratkometražni (ili kratki) film.

krivo

Imati krivo pogrešno, treba: grešiti, varati se, ne biti u pravu.

kroz

Sasvim je ispravno u vremenskom značenju, bilo da označava trajanje (kroz vekove, kroz ceo dan) ili trenutak u budućnosti (doći će kroz dve nedelje). Nije dobro upotrebljavati ga za oznaku sredstva ili posredstva, npr. “Kroz svoje stihove izrazio je težnje naroda” (treba: “Svojim stihovima izrazio je težnje naroda”), “Delovali su kroz svoje predstavnike” (treba: “Delovali su preko svojih predstavnika”).

krstiti

Može imati i šire značenje “imenovati, dati ime” (nečemu), nezavisno od crkvenih obreda. Tako isto, prekrstiti može značiti “promeniti ime” (nečemu).

krunski princ

Pogrešno u prevodima sa engleskog ili nemačkog umesto našeg izraza prestolonaslednik.

kući

Kući umesto kod kuće, sa glagolima mirovanja (npr. “Nema je kući”, “Bolje je da sediš kući”), ne spada u književni jezik.

kultni

Taj pridev znači “koji se odnosi na kult, obredni” ili “oko koga se stvara kult”. Ne valja ga upotrebljavati tamo gde je dovoljno i čuven, slavan ili popularan.

kunstdruk hartija

Čvrsta bela hartija za kvalitetnu štampu; nema odgovarajućeg domaćeg izraza.

 

L

lagati

Lagati nekome, ti joj lažeš i sl. bila je normalna konstrukcija u starijem jeziku, česta i danas u Hrvatskoj, dok se u Srbiji taj glagol upotrebljava sa akuzativom (lagati nekoga, ti je lažeš).

Lamanš

Kod nas obično sastavljeno u fonetskoj transkripciji. Izvorno: La Manche.

lamborgini

Od italijanskog Lamborghini (marka sportskih automobila); ne lambordžini.

latinoamerički (i latinskoamerički)

Po značenju je šire od južnoamerički, jer obuhvata i zemlje Srednje Amerike i Meksiko.

Latvija

Latvija je Letonija (ne treba je brkati sa Litvanijom). Letonija je oblik zasnovan na srednjovekovnom latinskom nazivu te zemlje, kod nas običniji nego Latvija. Latvijac, Latvijka = Letonac, Letonka.

loto

Lotoa, na lotou (uobičajeno, mada bi pravilnije bilo lota, na lotu). Ne treba pisati Loto niti LOTO.

lož-ulje

Bolje ulje za loženje.

 

LJ

-ljenje

Pravilno je samo deljenje, hvaljenje, odeljenje, osvetljenje, paljenje, truljenje, voljenje, zapaljenje itd., a ne delenje, hvalenje itd. Jedino pokolenje ima l u ekavskom (ijekavski pokoljenje), budući da dolazi od reči koleno (ijekavski koljeno).

 

M

Magbet

Po tradicionalnoj transkripciji engleskog Macbeth; ne Makbet, Mekbet.

manžetna

Bolje manšeta (francuski manchette). Nijedan od predloženih domaćih izraza, kao zavratak, suvratak, orukvica, zarukavlje itd., nije prihvaćen u praksi.

marketing

Marketing, sa pridevom marketinški, označava pre svega istraživanje tržišta i veštinu plasiranja proizvoda. Nije dobro upotrebljavati ga kao sinonim za reklamu.

medijum i medij

U svim značenjima. Ipak, u značenju sredstava masovne komunikacije, pod uticajem engleskog mass media, preovlađuje oblik medij; tako i pridev medijski.

Mendeljejev

Mendeljejevljev sistem (= periodni sistem elemenata).

Menhetn

Najpribližnija transkripcija za englesko Manhattan. U Menhetnu (kao gradska četvrt), ali i na Menhetnu (jer je ostrvo).

meseci (kalendarski)

Nije dobro “u drugom mesecu”, “u desetom mesecu” i sl., nego treba svaki mesec označiti imenom: u februaru, u oktobru itd.

Mohikanac

Nema razloga za pisanje malim početnim slovom, pošto se figurativno upotrebljava samo u izrazu poslednji Mohikanac.

možda

Nije književna upotreba sadašnjeg vremena u značenju budućeg: “Možda dođemo”, “Možda prestane sneg” (treba: “Možda ćemo doći”, “Možda će prestati sneg”).

 

N

nadati se (je) da

Pogrešno kao i “za nadati se je”. Mora se upotrebiti druga konstrukcija: nadajmo se, treba se nadati, možemo se nadati i sl.

najaviti, najava

Izrazi novijeg porekla, sasvim dobro skovani, a upotrebljavaju se posebno u radiotelevizijskom rečniku. Ne mogu se potpuno zameniti ni sa objaviti, objava (jer te reči ne pokazuju da se objavljuje nešto što tek predstoji) ni sa nagovestiti, nagoveštaj (što uvek ima smisao neodređenosti).

najvoleti

Ispravno u značenju “najviše voleti”.

narcisizam

Narcisizam, narcisista, narcisoidan (od grčkog imena Narcis); pogrešno je narcizam, narcista.

nekolicina

Upotrebljava se samo za muškarce (ne za žene niti za predmete).

niz

U značenju mnoštvo, veliki broj, menja se po padežima kao i svaka druga imenica: “u nizu slučajeva”, “sa nizom primera” (ne: “u niz slučajeva”, “sa niz primera”). Glagol se slaže sa imenicom niz: “Prošao je niz godina” (ne: “Prošlo je niz godina”).

nov

Kad se odnosi na pojam koji nije odranije poznat, ne treba upotrebljavati određeni vid tog prideva (novi): ne “Predloženo je da se sagradi novi most, “Javlja se novi problem”, nego “Predloženo je da se sagradi nov most, “Javlja se nov problem”.

novine (dnevni list)

Uvek u množini: današnje novine, iz novina, kupi jedne novine (ne jednu novinu).

 

NJ

njegov

U starijem jeziku imalo je samo neodređenu pridevsku promenu: njegov brat, njegova brata, njegovu bratu itd. Danas se kao pravilni priznaju i mnogo češći oblici njegovog, njegovom itd. Isto važi i za promenu zamenica njen (njezin) i njihov.

 

O

obelodaniti

Obelodaniti znači “izneti na javnost nešto što se krilo ili zataškavalo”; ne treba tu reč upotrebljavati kada je po smislu dovoljno i objaviti, saopštiti, izneti i sl.

oceniti, ocenjivati

Nije dobro sa instrumentalom (npr. “Ocenili su to klevetom”, “Predlog je ocenjen prihvatljivim”), treba: “Ocenili su to kao klevetu”, “Predlog je ocenjen kao prihvatljiv”.

odnos

Izraz u odnosu na ponekad se zloupotrebljava u poređenjima. Umesto “Cene su 2,5 puta veće u odnosu na prošlu godinu” dovoljno je reći “… nego prošle godine”.

odojak

Odojak je mladunče koje još sisa (najčešće prase), dojenče je beba; odojče i sisanče imaju oba značenja.

odvijati se

Taj glagol se sasvim pravilno upotrebljava za radnje i zbivanja (“Let se odvija po planu”, “Evo kako su se odvijali događaji” i sl). Neosnovani su pokušaji da se ograniči na doslovno značenje (odmotavati se), jer je posredi sasvim ista figurativna upotreba kao u glagolima razvijati se, teći, odigravati se i drugima.

oformiti

Nepotreban rusizam; bolje je uobličiti, oblikovati, obrazovati, formirati.

oko (predlog)

Može se upotrebiti i figurativno, npr. nesporazum oko (nečega), ali se sa tom upotrebom često preteruje: umesto “problemi oko snabdevanja”, “nagađanja oko njegovog odlaska”, “oko toga se dosta raspravljalo” bolje je: “problemi sa snabdevanjem”, “nagađanja o njegovom odlasku”, “o tome se dosta raspravljalo”.

osmoletka

Bolje je osmogodišnja škola.

opredeljenje

Pomodna reč u političkom rečniku; gde god je moguće treba je zameniti sa odluka, rešenost, izjašnjavanje itd., prema smislu.

oženiti se

Oženiti se (nekom), oženio sam se njome, ne: oženiti (neku), oženio sam je. Prelazno se može upotrebiti samo sa muškarcem kao objektom, npr. oženiti sina (= naći mu ženu).

 

P

pak

Ta rečca, po značenju slična vezniku a i rečci međutim, nenaglašena je i ne odvaja se zarezima od ostalih delova rečenice (npr. “To joj pak nije smetalo”).

par

Upotreba u značenju nekoliko (par dana, video sam ga par puta, u par reči i sl.) nije preporučljiva, ali se sreće i kod dobrih pisaca i ne može se smatrati za tešku grešku. Umesto tri para pantalona, pet pari pantalona i sl. bolje je i jasnije troje pantalone, pet pantalona (ili petore pantalone) itd.

paramilitarni

Javlja se u prevodima sa engleskog i francuskog; suvišno pored našeg izraza paravojni.

pejorativan

Reč je latinskog porekla, nema potrebe da se uzima u francuskom obliku pežorativan.

penaltik

Iskvareno od engleskog penalty kick (kazneni udarac); treba reći ili penal ili jedanaesterac.

pismen

Pored značenja koje ima u spojevima kao pismen čovek, znači u prvom redu “iskazan slovima, napisan”. Potpuno bezrazložno su u nekim školama tradicionalni izrazi pismeni zadatak, pismena vežba itd. zamenjeni sa pisani zadatak, pisana vežba.

plastenik

Izraz plastenik (zimska bašta od plastike), načinjen po analogiji sa staklenik, loša je kovanica: osnova plastik- (ne postoji osnova plast- ili plasten-) proizvoljno je skraćena i spojena sa nastavkom druge reči.

poći za rukom

Izraz poći za rukom (= uspeti) figurativan je, ne mora uopšte da se odnosi na ruku; pogrešno je “poći za nogom” u jeziku fudbalskih izveštača.

podjednak

Podjednak danas znači isto što i jednak.

podvući, podvlačiti

Ti glagoli mogu imati i preneseno značenje, analogno glagolima istaći, isticati, naglasiti, naglašavati: pravilne su rečenice kao “Podvukao je značaj ovog dela”, “Podvlačim da nije bilo nikakvih sukoba” i sl. Isto važi i za glagol potcrtati (npr. “Pisac želi da potcrta negativnost svojih junaka”).

pojasniti

Glagol novijeg datuma, može se upotrebiti u smislu “delimično objasniti, učiniti jasnijim”.

pola

Uobičajeno je celih pola sata, ovih pola godine, dobrih pola minuta, mada bi pravilniji bio srednji rod: celo, ovo, dobro.

polovinom

Polovinom meseca, polovinom XIX veka i sl.: bolje sredinom.

ponašanje

Neopravdano se upotrebljava u množini. Umesto “Takva ponašanja ne mogu se više tolerisati” treba reći takvo ponašanje (takva praksa) ili takvi postupci i sl.

po pravilu

Bolje nego u pravilu.

portret i portre

Preporučljiviji je prvi oblik, jer se lakše menja po padežima i bolje odgovara izvedenicama portretski, portretista, portretistički, portretirati.

Portugal

Portugal je bolji oblik, jer se tako ta zemlja zove i u originalu, dok je Portugalija uzeto iz nemačkog (Portugalien).

pothranjen, pothranjenost

U značenju nedovoljne ishrane, bolje je neishranjen, neishranjenost ili neuhranjen, neuhranjenost.

praker

Od nemačkog dijalekatskog Pracker, bolje nego praher. Moglo bi se zameniti domaćim mlatilo, tresač ili isprašivač.

pravo

Biti u pravu, ne biti u pravu, bolje nego imati pravo, nemati pravo (oblici nastali po ugledu na nemački i francuski). Drugo je imati pravo na (nešto), imati pravo da (se nešto učini).

preduslov

Dobra i potrebna reč, mada svojevremeno osuđivana kao germanizam; nema sasvim isto značenje kao uslov.

preko

Neki lektori zamenjuju preko u količinskom značenju (preko šest kilograma i sl.) sa više od: za takvu zabranu nema nikakvog osnova.

prenebregnuti

Bolje zanemariti, zapostaviti, zapustiti.

pre nego

Uobičajeno je danas, ali ne i obavezno, dodavanje što: pre nego (što) dođe.

prestruktuirati

Pogrešno umesto prestrukturirati (ili bolje prepraviti, preobličiti, preustrojiti, reorganizovati).

prevashodno

Suvišan rusizam pored naših izraza prvenstveno, pretežno, u prvom redu itd.

problem

Sa upotrebom te reči katkad se preteruje, naročito u političkom i kancelarijskom jeziku. Kad je moguće, treba joj pretpostaviti izraz pitanje, odnosno teškoća, neprilika, nezgoda i sl. Neopravdano je, ipak, zabranjivati svaku upotrebu reči problem, ili je ograničavati samo na značenje matematičkog ili šahovskog problema.

projicirati

Projicirati (sliku na platno i sl.); projektovati (praviti nacrt, projekat, ali može biti i sinonim za projicirati).

prolongirati

Ta reč znači produžiti, ređe odugovlačiti; pogrešno je upotrebljavati je u značenju odložiti, odgoditi.

promocija

Osnovno latinsko značenje te reči je unapređenje, ali se danas upotrebljava i u smislu reklame ili reklamne kampanje (po engleskom), a posebno za prvo javno prikazivanje nečega (promocija knjige, promocija filma i sl.).

profunkcionisati

Ta reč, koja znači početi funkcionisati, dobro je sagrađena, ali je ne treba upotrebljavati tamo gde je dovoljno i proraditi.

pustahija

Imenica muškog roda, znači razbojnik ili siledžija; ne sme se brkati sa rečima pustinja i pustara.

 

R

računica

Konzervativniji jezikoslovci dopuštaju tu reč samo u značenju knjige, udžbenika ili školskog predmeta, dok u izrazima kao naći svoju računicu, pogrešna je ta tvoja računica i sl. traže da se zameni sa račun.

radijski

Pridev koji u poslednje vreme sve češće zamenjuje složenice sa atributnim radio-. Ima tu prednost što se može udaljiti od imenice (npr. radijski i televizijski programi).

radi se o

Izraz radi se o (nečemu), mada zabranjivan kao varvarizam, redovno se sreće i kod najboljih pisaca. Ko želi može ga zameniti sa reč je o (nečemu), posredi je (nešto) ili u pitanju je (nešto).

raspolaganje

Ne raspoloženje, u izrazima “staviti, dati na raspolaganje”, “biti nekome na raspolaganju”, “imati na raspolaganju” i sl.

rašomon, rašomonijada

Ti izrazi (nastali prema filmu A. Kurosave) označavaju zabunu nastalu usled različitih iskaza o istom događaju. Ne valja ih upotrebljavati u uopštenom značenju “zbrka, metež”.

razlike

U spoljnopolitičkim tekstovima, pod uticajem engleskog, upotrebljava se pogrešno umesto nesuglasice, neslaganje, razilaženje, razlike u mišljenju (“Razlike između Egipta i Libije mogu biti uklonjene” i sl.).

razoružanje

Tačnije bi bilo razoružavanje, jer označava proces a ne stanje.

renta

Renta je stalni prihod od kapitala, zemljišta, vrednosnih papira i sl. (odakle i izvedenica rentijer). Ne sme se upotrebiti kao prevod engleskog rent, koje znači najamnina, zakupnina ili stanarina.

reprezent

Pogrešno: prema glagolu reprezentovati imenica može jedino da glasi reprezentant (ali je bolje uzeti neki od domaćih izraza: predstavnik, primer, uzor, uzorak itd.).

respektivni

Respektivni znači “dotični”, “odgovarajući”; pogrešno ga je upotrebljavati umesto respektabilan, poštovanja vredan (npr. “Ta zemlja raspolaže respektivnom vojnom silom”).

roba

Roba je zbirna imenica i kao takva nema množinu. Pogrešno je “izvoz naših roba” (treba: “izvoz naše robe” ili “izvoz naših proizvoda”), “Zakonom su obuhvaćene sve robe” (treba: “… svi proizvodi” ili “… sve vrste robe”).

 

S

sa- i su-

Ravnopravni prefiksi (saborac = suborac, saigrač = suigrač, saosećati = suosećati, savremen = suvremen itd.); sa- je običnije u Srbiji a su- u Hrvatskoj, ali neke reči imaju samo sa- u obe varijante (sažaljevati) a neke samo su- (sugrađanin).

sa i bez, sa ili bez

Budući da ta dva predloga zahtevaju različite padeže, ne smatraju se pravilnim spojevi kao sa i bez doplate, sa ili bez pratioca: treba sa doplatom i bez nje, sa pratiocem ili bez njega.

Salvador

Bolje nego El Salvador (određeni član el ne čini deo imena u užem smislu). Glavni grad se zove San Salvador.

San Francisko

Prihvaćeno kao ustaljen oblik, mada bi po izvornom izgovoru bilo tačnije San Fransisko.

sankcija

Sankcija je kazna, kaznena mera, ali sankcionisati znači odobriti, potvrditi, ozakoniti.

Sankt Peterburg

Nekadašnje i novo ime Lenjingrada; ne Sankt Petersburg, što je oblik u zapadnim jezicima. Pridev je sanktpeterburški.

sanskrit

Kao bliži originalu preporučuje se oblik sanskrt.

savetovati

Savetovati nekoga (nešto) i savetovati nekome (nešto). Isto i posavetovati.

se je

U govoru se sliva u se, npr. “Ona se vratila”. Neki gramatičari dopuštaju i puni oblik (“Ona se je vratila”), drugi smatraju da je to nepravilno.

seoba

Po pravilu označava masovno seljenje, migraciju (seoba naroda, seoba ptica), ali nije pogrešno ni u smislu selidba.

silicijum

Pod uticajem engleskog (gde je silicon – silicijum, silicone – silikon) često se brka hemijski element silicijum sa silikonima (organska jedinjenja). Silicijumski čip (u računarima), ne silikonski; Silicijumska dolina (centar elektronske industrije u Kaliforniji), ne Silikonska.

sintagma

Sintagma je grupa od dve ili više reči u međusobnoj gramatičkoj vezi; pogrešno se upotrebljava umesto izreka, geslo, uzrečica i sl.

sintaksički

Pridev izveden od sintaksa: bolje je sintaktički (kao praksapraktičan, profilaksaprofilaktički, elipsaeliptičan i sl.). Upotrebljava se i oblik sa domaćim nastavkom sintaksni.

skoncentrisati

O pravilnosti tog oblika mišljenja stručnjaka se razilaze, ali se obično smatra da je bolje samo koncentrisati, odnosno usredsrediti, sabrati itd.

skripta

Ima samo množinu srednjeg roda: čitam skripta (ne skriptu), učim iz skripata, nalazim u skriptima (uobičajeno ali pogrešno skriptama).

snaha

Snaha, snasi (ređe snahi), snahin. Oblici snaja, snajka, snaša dopušteni su u familijarnom govoru, kao reči odmila.

snajper

To je naziv za strelca; njegovo oružje je snajperska puška. Pogrešno je snajperom nazivati oružje; suvišan je oblik snajperista.

snishodljiv

Znači u prvom redu “koji gleda s visine, koji udostojava (nekoga svojom pažnjom), pokroviteljski”. U novije vreme steklo je i značenje “uslužan, smeran, ponizan”.

sobom (zamenica)

Može imati značenje sa sobom, kao u izrazima nositi sobom, voditi sobom i sl.

Solunac

Solunac ili Solunjanin (građanin Soluna), solunac (borac sa Solunskog fronta).

spekulacija

Spekulacija, spekulisati (spekulirati) i špekulacija, špekulisati (špekulirati) mogu imati isto značenje, ali je oblik sa s običniji u značenju “nagađanje, razmatranje, teoretisanje”, a oblik sa š u značenju “trgovina u cilju sticanja velike dobiti”.

spomenik

Ide sa dativom: spomenik Neznanom junaku, spomenik Dositeju Obradoviću bolje je nego spomenik Neznanog junaka, spomenik Dositeja Obradovića. Naprotiv, bista ide sa genitivom (bista Dositeja Obradovića), kao i domaći sinonim poprsje.

sprovesti, sprovoditi

Imaju i značenje izvršiti, ostvariti, npr. “sprovesti mere, odluku, izmene, reformu” i sl., a posebno u izrazu “sprovesti (sprovoditi) u delo”. U istom značenju upotrebljava se, pretežno u hrvatskoj varijanti, i provesti (provoditi).

stav

Stav prema (nečemu), ne stav o (nečemu). Ne treba tu imenicu upotrebljavati umesto imenice mišljenje; u loš, konferencijaški jezik spadaju konstrukcije “zauzet je stav…” (umesto: smatra se da, rešeno je da itd.), “stav je glavnog odbora da se ne odugovlači” (umesto: glavni odbor smatra da ne treba odugovlačiti) i sl.

stjuardesa

Muški oblik je stjuard (ne stjuart).

stotinak

Retko stotinjak (približno sto); stotinka (stoti deo).

strana

Oblici s onu stranu, s ovu stranu (pored običnijeg s one strane, s ove strane) nisu pogrešni: nalaze se kod Vuka, Daničića i drugih dobrih pisaca prošlog i našeg veka.

stranka

Dativ stranki i stranci kad se odnosi na čoveka (posetioca u ustanovi); samo stranci u smislu političke partije. Genitiv množine stranaka, ne stranki.

strategijski

Strategijski i strateški znače isto.

stres

Stres (engleski stress) znači napetost, opterećenje, napor; pogrešno se ponekad, pod uticajem naših reči, upotrebljava u značenju potres ili udar.

struktura

Reč struktura se može često zameniti našim rečima sastav, sklop, ustrojstvo ili građa. Ne valja upotrebljavati tu reč u značenju sastavnog dela ili jedinice, npr. “U dogovoru su učestvovale sve društvene strukture”, gde se misli na elemente društva, društvene snage, na pojedince i organizacije itd.

svaki

Treba da se slaže sa brojem koji mu sledi: svako pola sata, svaki sat i po, svaka tri meseca, svake dve nedelje. Oblik svakih se upotrebljava tek od broja pet naviše: svakih pet sati itd.

svako malo

Nije preporučljivo u književnom jeziku umesto svaki čas, često i sl.

svetlo

Kao imenica, pre svega u govornom jeziku (“Upali svetlo” i sl.), nije pogrešno, ali za preciznost izražavanja često je pogodnije svetlost odnosno osvetljenje, rasveta.

svetost

Papska titula: Vaša svetosti, Njegova svetost.

sve u svemu

Izraz definitivno ustaljen u književnom jeziku, neopravdano osuđivan kao germanizam.

sviju

Genitiv množine od sav, danas uglavnom zastarelo ili pokrajinski, pored običnijeg svih.

 

Š

šeststo

Šeststo (= šest stotina), šeststogodišnji (= 600-godišnji), šeststoti pišu se sa stst (mada se tako ne izgovaraju) da bi se razlikovali od oblika broja 6: šesto, šestogodišnji (= 6-godišnji).

šimpanzo

Šimpanzo ili šimpanza, oba muškog roda. U množini ženskog roda (afričke šimpanze).

šoferšajbna

Neknjiževno, treba reći vetrobran, vetrobransko staklo ili prednje staklo.

šou

Anglicizam sa čijom se upotrebom preteruje: ako priredba sadrži samo muzičke tačke jednog izvođača (bez gostiju, baleta, skečeva itd.) treba je nazvati koncert a ne šou. Složenice: šou-biznis; šoumen.

šparkasa

Bolje: štedna kasica odnosno štedionica.

 

T

tačka gledišta

Bolje samo gledište ili stanovište.

-tak

U množini imenica na -tak i -dak (sa nepostojanim a) glas t se gubi ispred c: gubici, izdaci, počeci, trenuci, zadaci, otpaci, pregraci itd.; ne gubitci, otpadci itd.

Talijan

Talijan, Talijanka, talijanski upotrebljavano je i u Srbiji do Drugog svetskog rata. Danas se ti oblici osećaju kao zastareli ili hrvatski, pa se zamenjuju sa Italijan, Italijanka, italijanski.

tapecirati

Tapecirati, tapeciran (kao tapet); nije dobro tapacirati, tapaciran.

telefon

Sklop na telefonu (“Ko je na telefonu?”, “Ostanite na telefonu” i sl.) sasvim je ispravan, nema potrebe da se zamenjuje sa pored telefona i sl.

tema

Spoj na temu nipošto nije nepravilan, kako se ponekad tvrdi, i besmisleno je zamenjivati ga oblikom o temi. Gde je mogućno, najbolje je potpuno izbeći reč tema: “Pisao je o savremenom životu” (bolje nego: “Pisao je o temama iz savremenog života), “I ja bih nešto dodao povodom toga” (umesto: “I ja bih nešto dodao na tu temu”) i sl.

Tihi okean

Ili Pacifik; tihookeanski ili pacifički.

tolerantan

Tolerantan znači samo “koji toleriše, trpeljiv”. Pogrešna je upotreba u smislu “koji se može tolerisati” (“Porast temperature je tolerantan” i sl.): treba reći prihvatljiv, podnošljiv, u granicama dozvoljenog itd.

transcendentan i transcendentalan

U filozofiji ta dva prideva imaju različito značenje.

tranparentan

Sa prilogom transparentno i imenicom transparentnost, upotrebljava se u smislu onoga što je dostupno očima javnosti. Nema pravu zamenu među domaćim rečima, ali je postalo pomodni izraz, sa čijom se upotrebom preteruje. Gde je moguće, bolje je zameniti ga sa javni, otvoren, neskriven i sl.

trebovati

Trebovati i trebovanje su rusizmi iz vojnog rečnika, stilski neprikladni u književnom jeziku, ali im nema prave zamene.

trend

Anglicizam sa čijom se upotrebom preteruje poslednjih godina. Kad je moguće, treba ga zameniti sa pravac razvoja, sklonost, težnja, stremljenje, tendencija, pojava i sl.

tvorba reči

Danas opšteprihvaćeno kao gramatički termin. Pogodnije je od ranijeg građenja reči, jer ima i odgovarajući pridev: tvorbeni.

 

U

u

Sa genitivom, npr. u nas, u žena, u Crnogoraca dobro je kao i kod u istom značenju.

ubediti

Ubediti, ubedljiv, ubeđenje bezrazložno su osuđivani kao rusizmi i traženo je da se zamene sa uveriti, uverljiv, uverenje (što nije moguće u rečenicama kao “Ubedili su ga da dođe”).

ultimativan

Taj pridev znači “koji sadrži, koji predstavlja ultimatum”; pod uticajem engleskog ultimate često se pogrešno upotrebljava umesto “poslednji, krajnji, konačan, vrhunski, najbolji, osnovni” i sl. (npr. ultimativan hit, ultimativna zabava, ultimativno iskustvo).

unazad

Ne preporučuje se upotreba te reči kao priloga za vreme: umesto “unazad šest meseci” treba reći, već prema željenom smislu, “pre šest meseci” ili “za poslednjih šest meseci”.

univerzum

Matematički ili statistički termin; nepotrebno je u smislu svemir (kosmos, vasiona).

u povodu

U povodu (nečega) dobro je kao i povodom (nečega).

upražnjavati

Neprikladan rusizam; gotovo uvek može se zameniti glagolima baviti se, obavljati, primenjivati.

uprkos

Uprkos nečemu, ne uprkos nečega.

uranijum

Hemijski element; Uran samo kao naziv planete ili božanstva.

uravnilovka

Ruska reč, ali potrebna u srpskom jeziku, jer nema odgovarajuće zamene.

useliti

“Useljen stan” i “neuseljen stan” nisu gramatički pravilni oblici (useljava se čovek a ne stan), ali se u nedostatku boljeg izraza moraju prihvatiti.

uspeti

Umesto bezličnih oblika kao “Ne uspeva mi da otvorim”, “Uspelo im je da pobegnu”, gramatičari preporučuju lične (“Ne uspevam da otvorim”, “Uspeli su da pobegnu”) ili traže da se glagol uspeti zameni izrazom poći za rukom.

uvozan

Taj pridev znači “koji se tiče uvoza” (uvozne tarife i sl.); umesto uvozna roba, uvozne cipele i sl. bolje je uvezena roba, uvezene cipele.

užasno

Stilski je neprikladno upotrebljavati tu reč kada se govori o nečemu lepom, dobrom, pozitivnom (užasno lepa, užasno pametan, užasno vredna i sl.): treba reći veoma, vrlo, jako, mnogo itd.

 

V

variti

Nije preporučljivo u značenju zavarivati. Umesto varilac, varilački bolje je zavarivač, zavarivački.

većina

Sa imenicom u genitivu traži glagol u jednini (npr. “Većina ljudi podržava ovu odluku”), ali nije pogrešan ni glagol u množini (slaganje po smislu): “Većina ljudi podržavaju ovu odluku”.

Vi

Vi, Vas, Vam(a), Vaš: u poslovnoj prepisci (ali ne i u drugim vrstama tekstova) uobičajeno je da se pišu velikim početnim slovom kad se odnose na jednu osobu.

vinovnik

Rusizam, ali ga ne treba odbacivati, jer ima nešto drugačije značenje nego naša reč krivac.

vlastela

Ide sa glagolom u množini (kao gospoda, braća): “Vlastela su bila uz kralja”, ne “Vlastela je bila uz kralja”.

vodenica

To je mlin na obali reke ili potoka; pogrešno se upotrebljava za ručne sprave (vodenica za kafu – treba: mlin za kafu).

vremenski period

Prva reč je suvišna.

vrlo i veoma

Podjednako dobri izrazi.

vršiti (= obavljati)

Treba izbegavati upotrebu glagola vršiti, izvršiti, izvršavati sa imenicom tamo gde se isti pojam može označiti posebnim glagolom: umesto vršiti pregled bolje je pregledati, umesto vršiti zamenuzamenjivati itd.

 

Z

zacrtati

U metaforičkoj upotrebi nije pogrešno, ali ga treba umereno upotrebljavati, jer su izrazi kao zacrtana linija, zacrtane smernice, zacrtani putevi razvoja i sl. postali šablon u određenim vrstama političkog jezika.

zagovarati (nešto)

Upotreba u značenju zastupati, braniti, zauzimati se za (nešto) nije uobičajena kod dobrih stilista. Češća je imenica zagovornik (nečega) – ko se zauzima za nešto, branilac, pristalica.

zagrižen

U značenju zadrt, okoreo, fanatičan, normalno se upotrebljava u književnom jeziku. Drugo je zagrizen, trpni pridev od zagristi (npr. zagrizen kolač).

zahtev

Zahtev za nečim (npr. “zahtevi za pravednijom raspodelom”) danas je sve češća konstrukcija (po ugledu na imenicu želja), ali je pravilnije zahtev za nešto (“zahtevi za pravedniju raspodelu”).

zahvaljujući

Stilski je neprikladno upotrebljavati tu reč za negativne pojave (zahvaljujući nestašici, zahvaljujući lošoj formi, zahvaljujući kritikama i sl.): treba reći zbog, usled, pod dejstvom itd.

zakazati

U spojevima kao uređaji su zakazali, zakazala je organizacija posla i sl. bolje je upotrebiti izneveriti, izdati, pokvariti se, otkazati poslušnost.

zakonomeran, zakonomernost

Rusizmi koji se najčešće mogu zameniti našim rečima zakonit (zakonitost), redovan, pravilan itd.

zavidan

Pored toga što znači “koji izaziva zavist ili divljenje”, “priličan”, “nesvakidašnji” (npr. zavidna veličina, zavidan uspeh), može biti i sinonim za zavidljiv (zavidan čovek). Pogrešno se primenjuje na negativne pojave, npr. “Ispoljili su zavidnu količinu neznanja”.

zaživeti

Prvobitno značenje je poživeti, ostati dugo u životu. U XX veku prvi put je zabeleženo značenje početi živeti, a odatle i razviti se, uhvatiti korena i sl. U političkom rečniku poslednjih godina takva upotreba se raširila do te mere da je postala moda koju dobri stilisti izbegavaju.

zejtin

Ne zeitin. U književnom jeziku treba dati prednost reči ulje.

Zodijak

Sazvežđa u Zodijaku i zodijački znaci pišu se velikim početnim slovom: Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devica, Vaga, Škorpija, Strelac, Jarac, Vodolija, Ribe.

 

Ž

žderati

Žderati, žderem; nažderati se, nažderem se; prežderati se, prežderem se. Ne smatra se pravilnim ždrati, naždrati se, preždrati se. Oblik ždreti uglavnom se čuva još samo u složenici proždreti.

ženska prezimena

Oblici kao Lazićeva od početka XX veka upotrebljavali su se za neudate, a Lazićka za udate žene. Danas se nastavak -ka sačuvao samo u familijarnoj upotrebi, pa se mora reći Lazićeva, Tačerova itd. ako se ne navodi lično ime. Nije dobro “Vilijams je pobedila” i sl.

 

Povratak na vrh strane