U visokim nepristupačnim predelima Himalaja, najvećeg planinskog venca na svetu, koji se nalazi na jugu Srednje Azije i koji se prostire od severa Pakistana do Butana, preko Indije, Nepala i juga Kine, prema legendi, živi misteriozno biće (ili više njih) koje Nepalci zovu jeti. To dlakavo čovekoliko stvorenje zastrašujućeg izgleda poznato je i pod nazivom užasni snežni čovek (engleski Abominable Snowman). Prema priči stanovnika, u toj hladnoj planinskoj oblasti, daleko od civilizacije, žive osamljena i opasna stvorenja. Oni koji su videli jetija opisuju ga kao neku vrstu giganta veoma sličnog čoveku, tela prekrivenog dlakom, belog ili rumenog lica, zašiljene glave, isturenog čela, udubljenih očiju i jakih vilica. Vrat i leđa su mu široki i mišićavi, ruke dugačke, a noge povijene. Veoma je karakterističnog i neprijatnog mirisa.
Ponekad je u svedočenjima jeti sličan majmunu, nekad gotovo identičan ljudima, a opisivali su ga i kao medveda potpuno prekrivenog krznom čija boja varira od bele do crne. Prema onima koji veruju u njegovo postojanje i uzimajući u obzir tragove stopala koji su više puta fotografisani, jeti je primat, daleki srodnik orangutana, a ne medved, kako se često pretpostavljalo. Naime, na pronađenim tragovima stopala, dugačkih 35 cm i širokih oko 18 cm, može se uočiti položaj nožnog palca, koji je blago povijen ka unutrašnjoj strani stopala, što se podudara sa stopalima primata. Njegovi pokreti su takođe svojstveni primatu. Pokazuje zube da bi zastrašio protivnika, nervozno se češe, nasilan je i destruktivan, svoje neraspoloženje manifestuje skačući u mestu i čupajući travu. Neposrednim istraživanjima zaključeno je da spada u svaštojede – viđen je kako jede male sisare, lišajeve, voće, čak i čokoladu i keks koje otima od planinara. Prema pojedinim naučnicima, postoje najmanje dve vrste jetija: veliki jeti, visine oko tri metra, i mali jeti, nešto puniji, građe slične ljudskoj.
Za razliku od čudovišta iz Loh Nesa, za postojanje jetija postoje materijalni dokazi. Pored pronađenih tragova stopala, pronađeni su i ostaci njegovog izmeta, čijom analizom je utvrđeno da se radi o svaštojedu. Postoje i razne, ne baš najjasnije fotografije. Međutim, nijedan od tih dokaza nije dovoljan kako bi se sa sigurnošću utvrdilo njegovo postojanje. Pronađeni tragovi su slični tragovima drugih životinja, a neke od prikazanih fotografija su lažne.
U svakom slučaju, ne radi se o tako „strašnom” biću kao što legenda to želi da predstavi. Naime, to stvorenje je čak plašljivo – jeti je uglavnom aktivan noću, kako bi izbegao kontakt sa čovekom. Retko kada se usudi da pređe padine i snežne doline u potrazi za hranom i uglavnom luta po udaljenim i nenaseljenim predelima. Većina naučnika teži mišljenju da je jeti samo lik iz legende i da ono što su videli lokalni stanovnici nije ništa drugo do običan majmun ili medved. S druge strane, fotografije i svedočenja navode na mišljenje da se radi o praljudima, tj. preživelim neandertalcima koji još opstaju u dalekim krajevima. Postojanje jetija dovodi u pitanje i činjenica da je uvek bio viđan sa velike udaljenosti, zbog straha koji izaziva i zbog toga što izbegava ljude, što ostavlja mesta za mogućnost da se radi o nekoj drugoj životinji.
Jeti se često pojavljuje u raznim pričama i već nekoliko vekova za sobom ostavlja veliku dilemu, da li zaista postoji i kakvo je biće. Mnogi priznati naučnici i istraživači smatraju da su dokazi o njegovom postojanju veoma diskutabilni i da se tu radi ili o prevari ili o legendi, ili pak o pogrešnoj identifikaciji neke već poznate vrste. Postoje mnogobrojna svedočanstva i uzbudljive priče, potkrepljene sumnjivim dokazima kao što su mutne i nejasne fotografije, u snegu i blatu viđani su i fotografisani neobični tragovi, skupljeno je mnogo sasušenog i smrznutog izmeta i dlaka koji, navodno, pripadaju jetiju. Međutim, nikada nije iznesen nijedan konkretan i ubedljiv dokaz koji bi razbio sve sumnje i sa sigurnošću potvrdio njegovo postojanje. S druge strane, gledajući unazad kroz vekove, niko sa sigurnošću ne može reći ni da ne postoji.