Uskršnje ostrvo


Uskršnje ostrvo je vulkansko ostrvo smešteno u Polineziji, na jugu Tihog okeana, otprilike 3700 km zapadno od čileanske obale. To ostrvo, poznato i pod imenom Rapa Nui, jedno je od najizolovanijih i najusamljenijih ostrva na Zemlji na kojem žive ljudi. Za njega se hiljadama godina nije znalo da postoji, a otkrio ga je, 5. aprila 1722, holandski moreplovac Jakob Rogeven. S obzirom na to što je tog dana bio Uskrs, ostrvo je nazvano Uskršnje. Sve do 1888. ostrvo nije pripadalo nikome, a onda je pripojeno Čileu kao najbližoj državi. U svetu je čuveno po neobičnim ogromnim monolitnim kamenim statuama, poznatim pod imenom moai, koje su postavljene širom ostrva. Moai su visoke kamene skulpture ljudskih figura, sa izduženim licima, dugim i pljosnatim nosevima i ušima. Lica nekih od skulptura okrenuta su ka moru, dok je velika većina postavljena sa pogledom ka kopnu. Prema istraživanjima, takvi položaji imali su neku vrstu religioznog značenja. Nije poznato ko je, kada, kako i zašto izradio i postavio monumentalni niz kipova na malom ostrvu u Tihom okeanu. Pretpostavlja se da su statue napravljene tokom perioda od 1250. do 1500. godine. Još nije razjašnjeno zašto su napravljene i koje su značenje imale za stanovnike. Jedna od pretpostavki je da su Rapanui, prvi stanovnici Uskršnjeg ostrva koji su došli na ostrvo u IV veku, pomoću moai statua predstavljali svoje pretke, koje su slavili gotovo kao božanska bića.


uskrsnje ostrvo slika1


Moai statue su napravljene od monolitnog kamenja, vulkanske sedre, i isklesane na obodu vulkana Rano Raraku, gde ih ima najviše, blizu 400 u nizu. Stotine njih je transportovano odatle i postavljeno na kamene platforme duž oboda ostrva. Nešto manje od 100 statua ostalo je nedovršeno (što ukazuje na to da je kamenolom iznenada morao da bude napušten), oko 300 njih je položeno na tlu, a ostale su poređane po putevima duž ostrva. Statue su izgledom veoma slične, ali su različitih dimenzija – većina ih je visine do 3,5 metara, a najviša od njih visoka je 21 metar. Mase najvećih statau premašuju i sto tona. Gotovo sve imaju veoma velike glave, koje čine tri petine njihovih tela i kojima je posvećivana najveća pažnja pri izradi. Naime, ti kipovi predstavljaju prave stilizovane ljudske glave – čela su im ispupčena, u udubljenjima za oči usađeni su ispolirani komadi korala, nos je dugačak, a obrazi glatki. Statue su još stajale kad su prvi Evropljani pristigli na ostrvo, ali je većina srušena tokom kasnijih sukoba između klanova.

Za moai statue vezane su mnoge misterije i nepoznanice. Datiraju iz vremena između 1000. i 1600. godine, ali je najprihvaćenije mišljenje da su ih pre otprilike 500 godina isklesali stanovnici polinezijskih ostrva. Verovatno su napravljeni kao kameni simboli koji predstavljaju pretke ili važne žive ličnosti. S obzirom na karakteristike moaija, gotovo je nezamislivo da je ljudska snaga bila dovoljna za izradu, transport po ostrvu i postavljanje tih statua, jer je za izradu svake od njih bilo potrebno nekoliko godina, a njihov prenos do određenog mesta bio bi veoma težak posao, imajući u vidu njihove dimenzije i masu. Neke od njih imale su čak i veliki šešir, nazvan pukao, od crvenog kamena, takođe vulkanskog porekla, koji je bio težak oko 10 tona. Iz tog razloga, pojedini arheolozi veruju da je za izradu i transport moai statua primenjena impresivna tehnologija vanzemaljskog porekla, iako je poslednjih godina dokazano da su stanovnici ostrva mogli da prenose velike težine uz pomoć razrađenog sistema klade i konopca.


uskrsnje ostrvo slika2


Uprkos mnogim istraživanjima, moai statue ostaju obavijene velom tajne. Ni danas se sa sigurnošću ne zna kako su napravljene i prenesene te ogromne skulpture. Zbog čega su stanovnici morali iznenada da ih napuste? Ko je zapravo živeo na tom ostrvu? Da li su zaista ljudi bili u stanju da izrade i prenesu te neobične statue ili je u pitanju natčovečanska sila?