Frazem baciti rukavicu znači izazvati koga na dvoboj, stupiti u borbu, oštro se suprotstaviti u nekom sporu. Nasuprot tome stoji izraz prihvatiti (ili primiti, podići) bačenu rukavicu, sa značenjem: „pristati na dvoboj ili borbu, raspravu, spor”. Govori se još i odbaciti (ili vratiti) bačenu rukavicu, u smislu: „ne prihvatiti, odbiti izazov na dvoboj, borbu, spor i sl.”. Objašnjenje kako su nastali izrazi o kojima je ovde reč je zanimljivo i vredi ga čuti.
U srednjem veku, vitezovi, pa i drugi ugledni ljudi, međusobne razmirice (najčešće zbog povrede lične časti i ugleda) rešavali su obično duelima (dvobojima). Protivnici su pred svedocima ukrštali mačeva, ili su sa određenog rastojanja pucali jedan u drugoga. Onaj koji ostane na megdanu bio je pobednik. Pobeđeni je retko kad ostajao u životu. Tako su u dvobojima, braneći svoju čast, izgubila život i dva najveća ruska pesnika: Aleksandar Sergejevič Puškin i Mihail Jurjevič Ljermontov.
Dvoboji su organizovani po strogo utvrđenim pravilima, a najavljivani su na taj način što je uvređeni bacao svome protivniku u lice – rukavicu. Ako bi je ovaj podigao, to je značilo da prihvata dvoboj, a ako ne, smatralo se da ne pristaje na obračun.
Odatle su se kasnije razvili ustaljeni izrazi baciti rukavicu, prihvatiti (ili primiti, podići) bačenu rukavicu, odbaciti (ili vratiti) bačenu rukavicu.
Literatura:
• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010