Izraz drakonska kazna (češće u množini: drakonske kazne) označava neprimerenu, preterano strogu, drastičnu kaznu, tj. izuzetno strogu zakonsku sankciju koja nije u srazmeri sa težinom prekršaja. Taj izraz veoma je star. Vezuje se za ime atinskog zakonodavca Drakona, koji je, prema predanju, živeo u VII veku pre n. e. Veruje se da je on 621. pre n. e. kodifikovao niz zakona koji su se odlikovali izuzetnom strogošću. Govorilo se da su „krvlju pisani”, jer su gotovo za svaki prestup predviđali smrtnu kaznu.
Takvi su, eto, bili Drakonovi zakoni i kazne koje su na osnovu njih izricane. Zastrašujućoj strogosti i nečovečnosti tih zakona još su više doprinosili pripadnici visokog aristokratskog sloja robovlasnika (eupatridi) samovoljnim i proizvoljnim tumačenjima njihovih odredaba.
Stotinu godina kasnije (u VI veku pre n. e.) Drakonove zakone ukinuo je poznati atinski političar i zakonodavac Solon (638–539. pre n. e.), jedan od sedmorice starogrčkih mudraca. Time je u Grčkoj prestalo i izricanje neodmerenih i drastičnih kazni. Ipak, one su ostale zapamćene za sva vremena, zajedno sa Drakonovim imenom, utkanim u izraz kojim se označavaju preterano stroge zakonske sankcije, koje nisu u srazmeri sa učinjenim delom.
Drakonskih kazni bilo je i posle Drakona, inače se taj izraz ne bi zadržao u jeziku. Moglo bi se reći da su mnoge odredbe poznatog Dušanovog zakona iz XIV veka bile drakonske. Posebno one po kojima su nesrećnim vinovnicima odsecali ruke, „urezivali jezik”, „smudili brade” i sl. Ipak, po strogosti i surovosti Drakon je ostao bez premca u istoriji civilizovanog sveta, o čemu svedoči i sam pridev drakonski, koji, u svim kombinacijama, znači: „preterano strog, neumoljiv, svirep, nemilosrdan”. Tako se, onda, pored drakonske kazne, govori danas i drakonski zakoni, drakonske mere, drakonski postupci itd.
Literatura:
• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010