Izraz lakonski odgovor nije proistekao iz mita i legende, ali je narod od kojeg baštinimo taj izraz nosio legendarno ime i ušao u legendu, pre svega po svojoj hrabrosti, ali i drugim vrlinama duha, među kojima je i sposobnost kratkog i jasnog izražavanja.
Lakonci ili Lakedemonjani bili su stanovnici Lakonije ili Lakedemona u staroj Grčkoj. Drugo, poznatije ime te pokrajine i države je Sparta. Lakonci su, dakle, isto što i Spartanci. Od imena Spartanci dobijen je izraz spartanski odgoj, a od Lakonci – lakonski odgovor, o kojem je ovde upravo reč.
Lakonija se nalazila na jugu Peloponeza. Ime joj je, po legendi, dao Zevsov sin Lakedemon, koji je, opet, grad Spartu nazvao po imenu svoje supruge. Oba su ta imena, dakle, legendarnog porekla i međusobno se često izjednačuju, jer se Sparta, kao grad-država, protezala i na šire područje.
Spartanci (ili Lakonci) bili su ratnički narod. Pobedom (u Peloponeskom ratu 431–404. pre n. e.) nad Atinom, najrazvijenijom helenskom državom i najvećom pomorskom silom u to vreme, Sparta preuzima prvenstvo u Grčkoj. Ali, u takmičenju sa Tebom (od koje 371. pre n. e. gubi bitku kod Leuktre), ta moćna država postepeno slabi, da bi sredinom II veka pre n. e., kad su Rimljani pokorili Grčku, postala nevažan grad u pokrajini Aheja.
U stalnoj borbi sa neprijateljima Lakonci su jačali ne samo svoja tela nego i duh. Negovali su i cenili sažeto, precizno i jasno izražavanje, pa su ostali zapamćeni po kratkim, dobro smišljenim i duhovitim odgovorima svojim protivnicima. Tako je nastao izraz lakonski odgovor.
Najpoznatiji, ujedno i najkraći, lakonski odgovor odnosi se na jednu pretnju Filipa II Makedonskog. Kad je taj veliki vojskovođa poslao spartanskim vođama preteću poruku: „Ako uđem u Lakoniju, sravniću je sa zemljom”, oni su mu odgovorili jednom jedinom rečju: „Ako.” U drugoj prilici, primivši poruku da Persijanci dolaze u tolikom broju da će svojim strelama zamračiti sunce, Lakonci su mirno odgovorili: „Barem ćemo se boriti po hladovini.” I na upozorenje da je neprijatelja mnogo i da će im se teško odupreti imali su oni spreman odgovor: „Utoliko će naša slava biti veća.”
Jezgrovitost i izražajnost nije bila karakteristična samo za lakonske odgovore, nego i za njihov stil izražavanja uopšte. Poznata je lakonska poruka Gorgoe, žene spartanskog kralja Leonide, junaka sa Termopila. Kad je ispraćala sina u rat, pružajući mu štit, kratko je rekla: „S njim ili na njemu”, što je značilo: „Ili mi se vrati živ sa štitom, kao pobednik, ili mrtav na štitu.” (Spartanci su, naime, imali običaj da poginule ratnike donose kući na štitovima.)
Najčuvenija lakonska poruka u istoriji sigurno je Cezarov izveštaj Senatu nakon pobede nad pontskim kraljem Farnakom II u bici kod Zele 47. pre n. e. Sastojala se samo od tri reči: Veni, vidi, vici! (u prevodu: „Dođoh, videh, pobedih!”).
Tako se, eto, pored lakonski odgovor može kazati i lakonska poruka, lakonski stil, lakonski govor, lakonizam itd. Pridev lakonski, naime, odnosi se na sve slučajeve kad je reč o sažetom, odsečnom, jasnom i iskričavom izražavanju.
Literatura:
• Milan Šipka, Zašto se kaže, šesto izdanje, Novi Sad: Prometej, 2010