Zašto je planeta Mars crvena?


Nije teško naći Mars na noćnom nebu. To je jedina planeta crvenkastog sjaja, zbog čega se izdvaja iz jata svetlucavih belih zvezda. Fotografije poslate sa „Vikinga”, letelice koja se 1976. godine spustila na Mars, pokazuju da on umnogome podseća na neke delove Arizone, jedne od država SAD. Tlo je stenovito. Po dinama od peska koji se stalno kreće rasute su velike stene. Stenovite visoravni strmih strana leže pod žutoružičastim nebom. Čak i preko leta, ujutru se crveno kamenje zabeli od smrznute vode i snega nastalog od ugljen-dioksida.

Mars ima crveni preliv jer minerali oksida gvožđa u njegovom tlu odbijaju crvenkastonarandžastu svetlost sa Sunca. Drugim rečima, tlo Marsa sadrži mnogo zarđalog gvožđa. Vetar raznosi čestice zemlje po površini Marsa prekrivajući tamnosivo vulkansko kamenje slojem rđe. Vazdušni vrtlozi (uskovitlana tornada) podižu još više zemlje u vazduh. Prašina nošena pobesnelom olujom ponekad zastre celu planetu zaslepljujućom crvenom izmaglicom. Čak i kad je vreme mirno, u vazduhu se zadržava malo crvene prašine koja nebu daje ružičast preliv.

Crvena planeta se umnogome razlikuje od Zemlje. Znatno je manja – gotovo dva puta. A pošto Mars ima i manju masu, njegova gravitacija je slabija – malo je jača od trećine Zemljine gravitacije. To znači da bi neko ko na Zemlji ima sto kilograma na Marsu težio svega trideset osam kilograma. Vazduh je na Marsu veoma redak – Zemljina atmosfera je sto puta gušća. Vazduh na Zemlji uglavnom se sastoji od azota i kiseonika; na Marsu je vazduh većim delom od ugljen-dioksida. Mars ima godišnja doba kao i Zemlja. Temperature na njemu menjaju se od zimskog noćnog mraza sa −143 °C do prilično toplih 17 °C u popodnevnim časovima letnjeg dana. Preko zime, ujutru kad je najhladnije, ugljen-dioksid se smrzava u vazduhu i stvara gustu ledenu maglu.

Ma kako da je danas razlika između Marsa i Zemlje velika, on je nekada davno bio sličniji Zemlji nego ijedna druga planeta u Sunčevom sistemu. Fotografije pokazuju da je površina Marsa išarana suvim rečnim koritima, zbog čega se pretpostavlja kako su nekad po toj pustinjskoj planeti tekle velike količine vode. Voda u tečnom stanju odavno je nestala – možda pre dve milijarde godina. Jedan deo zarobljen je u zemljištu – određena količina vode nalazi se u dubljim slojevima, koji se nikada ne odmrzavaju. Voda je zarobljena i na severnom polu planete, koji ima belu kapu od smrznute vode (južni pol Marsa uglavnom se sastoji od smrznutog ugljen-dioksida). Zbog čega je na Marsu nestala voda? Pretpostavlja se da je zbog slabe gravitacije Mars polako izgubio najveći deo atmosfere koju je imao na početku. Kad se atmosfera razredila, vazdušni pritisak nije bio dovoljan da vodu u tečnom stanju zadrži na površini – najveći deo je jednostavno ispario. Pretpostavlja se takođe da je nekada davno atmosfera Marsa sadržavala i više kiseonika. Dokaz je u gvožđu koje se nalazi u crvenom zemljištu te planete. Gvožđe zarđa kad stupi u reakciju sa kiseonikom. Crvena boja Marsa pokazuje da je on nekada imao sasvim drugačiju atmosferu – možda čak i vazduh koji bi čovek mogao da diše.


Literatura:
• Keti Volard, A zašto?, Beograd: Laguna, 2006