Zašto pauci pletu mrežu?

 

Većina pauka plete mrežu, ali ne svi. Uzmimo na primer tarantule. Mnoge od njih kopaju rupe u zemlji i oblažu ih mekom paučinom. Otvor pokrivaju kapkom od paučine, da bi lakše uhvatile insekte koji tuda prolaze. Svi pauci, bez obzira na to da li pletu mreže ili ne, imaju nekoliko zajedničkih osobina. Imaju osam nogu. Insekti su im omiljena hrana (pauci nisu insekti; oni spadaju u arahnide – grupu životinja koja uključuje krpelje, grinje i škorpione). Postoji bar 40000 vrsta pauka.

Pauci koji pletu mreže mogu da naprave jednostavne, ali i veoma složene mreže. Čak i kad je mreža gotova, pauk ne živi samo u njoj. On može da se skloni pod crep na krovu, u ugao prozora ili pod kamen. Mreža služi za hvatanje insekata, a ponekad je potrebno i po nekoliko sati da se napravi dobra mreža. Na primer, pauk iz familije Araneidae koristi nekoliko različitih vrsta paučine. Svilenkasta nit potiče iz žlezda u stomaku, a različite žlezde proizvode različite vrste paučine. Pauk može da upotrebi nekoliko vrsta paučine da bi dobio nit koja mu odgovara. Suvu nit upotrebi da napravi okvir za svoju mrežu. Zatim preko nje polaže lepljivu nit da bi ulovio insekte. Pauk iz familije Araneidae počinje da plete mrežu tako što pušta nit niz vetar. Kraj niti nošene kroz vazduh hvata se za neki predmet u blizini i omogućava pauku da se popne po njoj kako bi je ojačao još jednom snažnijom niti. Pošto napravi konturu mreže, pauk ispreda nit kojom jednu stranu mreže povezuje sa drugom. Onda se spusti do sredine ove niti i ispreda još jednu, koju pričvrsti za suprotnu stranu mreže. Zatim ispreda još suvih niti, koje se pružaju od središta mreže kao žice na točku bicikla. Onda kruži po ovim žicama polažući spiralu od niti. Na kraju preko ove spirale polaže lepljivu nit. Konturu mreže uklanja – tako što je pojede. I klopka je gotova.

Sklop mreže može biti manje ili više složen. Šare utkane u nju verovatno su deo klopke. Čovek u njima možda i ne nalazi ništa naročito, ali to je zato što ih on ne vidi u ultraljubičastoj svetlosti, koja dolazi od Sunca. Međutim, mnogi insekti, naročito oni koji se hrane polenom i nektarom, vide ultraljubičastu svetlost. A neki pauci možda prave posebne mreže da bi ih privukli. Naime, pauk najpre isplete mrežu koja odbija veoma malu količinu ultraljubičastog zračenja. Zatim u nju utka šaru koja sija pod ultraljubičastim zracima. Ta šara podseća na ultraljubičasti odblesak kakav daju mnogi cvetovi. Prema tome, gladni insekti u potrazi za obrokom vide lep cvet koji blista pred njima. Kad slete, upletu se u ukrašenu mrežu u kojoj živi gladni pauk.