Mars je četvrta planeta po udaljenosti od Sunca, a sedma po masi i veličini. Oko svoje ose, koja ima nagib 25,2°, okrene se za 1,026 zemaljskih dana, dok oko Sunca obiđe za 1,88 zemaljskih godina, na srednjem rastojanju od 2,279 × 108 km. Marsova orbita je eliptičnija od Zemljine, pa njegova udaljenost od Sunca umnogome varira. Kad je najbliži Suncu, dobija 45% više Sunčeve energije nego kad je najudaljeniji od njega. Zbog toga se temperatura na Marsu kreće od −153 °C zimi do 20 °C leti. Na Marsu se, kao i na Zemlji, razlikuju četiri godišnja doba.
Od svih planeta, Mars je najsličniji Zemlji – nagib ose, period rotacije i unutrašnja građa slični su Zemljinim, a ima i ledene kape na polovima. Naime, na Marsu su primećene male ali stalne ledene kape, kako na severnom tako i na južnom polu, a veličina tih ledenih površina varira u zavisnosti od godišnjeg doba. Interesantno je da je severna polarna kapa sastavljena od običnog leda, a južna od takozvanog suvog leda (smrznuti ugljen-dioksid). Mars je poznat pod nazivom Crvena planeta, a njegova crvenkasta boja potiče od tla bogatog oksidima gvožđa. Na njemu je nekad bilo vode, ali je sada nema, mada ima nagoveštaja da bi je moglo biti ispod površine. Mnoge letelice istraživale su Mars, delom zbog verovatnoće da na njemu ima nekog oblika života, a delom što će to verovatno biti prva planeta na koju će čovek otići. Posle Zemlje, Mars je najgostoljubivija planeta u Sunčevom sistemu.
Atmosfera
Mars je gotovo upola manji od Zemlje i ima sličan period rotacije, kao i jasno uočljive oblake, vetrove i druge atmosferske pojave. Njegova atmosfera je tanka i neprestano se tanji pošto je raznose Sunčevi vetrovi. Sastoji se uglavnom od ugljen-dioksida (95,3%), a ostatak čine azot (2,6%) i kiseonik, ugljen-monoksid, vodena para i drugi gasovi (2,1%).
Struktura
Marsova površina je mesto geografskih ekstrema, a oblikovana je vulkanskom aktivnošću, udarima meteoroida, olujnim vetrovima i bujicama vode (mada danas nema vode, ili je ima vrlo malo, Mars je u prošlosti bio jedina planeta, pored Zemlje, na kojoj je površinom tekla voda). Na severnoj hemisferi uobičajene su ravnice, dok na južnoj dominiraju planine i krateri. Ogromni neaktivni vulkan Olimp (Olympus Mons, visok 26 km) nije najveći samo na Marsu, već i u celom Sunčevom sistemu. Svi Marsovi vulkani su ugašeni, ali su u prošlosti imali veliku ulogu u formiranju reljefa planete.
Kora je tanka, debljine oko 50 km, a sastoji se od čvrstih stena. Omotač debljine 1700 km sačinjen je od istopljenih stena veće gustine od one koju imaju stene u Zemljinom omotaču. Jezgro je malo, prečnika 3294 km, i najverovatnije se sastoji od gvožđa. Mars ima svoje magnetno polje (500 puta manjeg intenziteta od Zemljinog), što ukazuje na mogućnost postojanja tečnog jezgra.
Prirodni sateliti
Mars ima dva satelita, Fobos i Deimos, za koje astronomi veruju da su asteroidi zahvaćeni njegovom gravitacijom. Ti sateliti, otkriveni 1877. godine, imaju manju gustinu od Marsa i površinu potpuno izbrazdanu kraterima. Prečnik Fobosa je 27 km, a Mars obiđe za 8 sati po putanji udaljenoj 9400 km od planete. Prečnik Deimosa je 15 km, a Mars obiđe za 30 sati po putanji udaljenoj 23540 km od planete.
Osnovni podaci
• Srednja udaljenost od Sunca: 227 943 824 km
• Ekvatorijalni poluprečnik: 3389,5 km
• Masa: 6,41693 × 1023 kg
• Gustina: 3,934 g/cm3
• Površinska gravitacija: 3,71 m/s2
• Period rotacije: 1,026 zemaljskih dana
• Period revolucije: 1,8808476 zemaljskih godina
• Srednja orbitalna brzina: 86677 km/h
• Temperatura na površini: −153 °C (zimi), 20 °C (leti)
• Prirodni sateliti: 2
• Prstenovi: ne