Džek Trbosek (Jack The Ripper) alijas je engleskog serijskog ubice s kraja XIX veka čiji identitet nikada nije utvrđen. Nadimak vodi poreklo od pisma, potpisanog sa Džek Trbosek, koje je 27. septembra 1888. stiglo u redakciju londonske Centralne novinske agencije, a koje je poslala osoba koja je tvrdila da je ubica. Trbosek je na surov način ubio najmanje pet žena, koje su se povremeno bavile prostitucijom, u jednom od najsiromašnijih kvartova Londona, Vajtčapelu. Osim poslednje žrtve, Meri Džejn Keli, koja je imala 25 godina, sve ostale bile su žene u zrelim godinama.
Trbosek se pojavio 1888. godine i odmah je izazvao stanje posebnog kolektivnog straha u Londonu. Polje svog delovanja ograničio je na 2,6 kvadratnih kilometara i u periodu od 31. avgusta do 9. novembra iste godine ubio je pet žena, mada se govorilo da ih je bilo jedanaest, ako ne i više. Većina ubistava dogodila se u toku noći na javnim mestima, na pločnicima ili u dvorištima stambenih zgrada, gde se sam čin prostitucije u tadašnje vreme i odvijao. Trbosek bi prvo zaklao svoju žrtvu, a zatim bi je rasporio i povadio unutrašnje organe, koje je ostavljao na lešu ili odnosio sa sobom. Jedna od njegovih žrtava, Elizabet Strajd, bila je zaklana, ali ne i rasporena. Mnogi analitičari veruju da je Trbosek bio ometen nailaskom slučajnog prolaznika i da zato nije mogao da sprovede svoj ritual do kraja. Takođe, pretpostavlja se da je zbog toga iste večeri ubio i Ketrin Edouz, jer to je bio jedini put da je Trbosek ubio dve žene u jednom danu. Poslednja žrtva, Meri Džejn Keli, imala je poseban tretman – jedina je ubijena u zatvorenom prostoru; ubistvo se odigralo u njenom stanu, telo joj je bilo potpuno raskomadano, a organi razbacani po celom stanu.
Zna se da je Trbosek ubio barem pet žena (ubistva poznata pod nazivom „Kanonska petorka”), a još šest ubistava se povezuje sa njim, dva pre njegovih pet žrtava i četiri posle, u rasponu od 3. aprila 1888. do 13. februara 1891. godine. Potvrđena ubistva, sva iz 1888. godine, jesu: Meri En Nikols (31. avgust), Eni Čepman (8. septembar), Elizabet Strajd i Ketrin Edouz (30. septembar) i Meri Džejn Keli (9. novembar).
Iako je policija imala više osumnjičenih, nikada nije utvrđeno ko je bio Džek Trbosek. Preciznost kojom su žrtve bile rasporene, kao i činjenica da su se ubistva odigrala noću na neosvetljenim mestima upućuju na zaključak da je ubica imao određeno hirurško znanje, ili da je, u najmanju ruku, imao dobro opšte obrazovanje koje mu je omogućilo do dođe do knjiga o anatomiji. U septembru 2014. godine desilo se možda najveće otkriće u slučaju Džeka Trboseka. Naime, engleski biznismen Rasel Edvards godinama se amaterski bavio tim slučajem, na kojem je angažovao i dr Jarija Louhelajinena, svetski priznatog stručnjaka specijalizovanog za analizu genetskih dokaza sa istorijskih mesta zločina. Ključni dokaz pronađen je na šalu četvrte žrtve, Ketrin Edouz, a genetski materijal sa njega upoređen je sa uzorcima DNK njenih potomaka, kao i potomaka više od stotinu osumnjičenih osoba. Korišćenjem najsavremenijih metoda utvrđeno je da se pronađena DNK savršeno poklapa sa jednim osumnjičenim – poljskim imigrantom Aronom Kosminskim. Zbog tog dokaza mnogi kriminolozi taj slučaj smatraju rešenim, jer nikad nije otkriven bolji dokaz koji bi otkrio ko je bio Džek Trbosek. Misterija koja okružuje identitet i motive tog ubice zaintrigirala je mnogobrojne istraživače i inspirisala brojne knjige i filmove.