Rođen je 29. maja 1917. u Bruklinu, Masačusets. Bio je 35. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Diplomirao je na Harvardu 1940. i sledeće godine priključio se mornarici. U Drugom svetskom ratu komandovao je torpednim čamcem; teško je povređen u napadu na japanski razarač (kasnije je odlikovan za heroizam). Pošto je izabran u američki predstavnički dom 1946, a u Senat 1952, podržavao je programe socijalne pomoći i postao veoma posvećen ljudskim pravima; u inostranim poslovima, podržavao je hladnoratovsku politiku Trumanove administracije. Godine 1960. osvojio je nominaciju Demokratske stranke za predsednika, pobedivši Lindona Džonsona, koji je zatim postao njegov partner u kampanji. U govoru koji je održao pri prihvatanju kandidature, Kenedi je izjavio: „Mi stojimo na ivici nove granice.” Nakon toga, izraz „nova granica” vezivan je za njegove programe. Posle žustre kampanje kojom je rukovodio njegov brat Robert i koju je finansirao njegov otac Džozef, u neizvesnoj borbi pobedio je Ričarda Niksona, republikanskog kandidata.
Kenedi je bio najmlađi i prvi katolički predsednik Amerike. U obraćanju naciji na inauguraciji izgovorio je sada već čuvene rečenice: „Amerikanci, moji sugrađani, nemojte pitati šta vaša zemlja može učiniti za vas. Pitajte šta vi možete učiniti za svoju zemlju!” Njegov zakonodavni program, uključujući veliko smanjenje poreza na prihode i sveobuhvatnu meru o sprovođenju građanskih prava, zadobio je malo podrške u Kongresu, iako je dobio odobrenje za programe kao što su Mirovni korpus i Alijansa za napredak. Godine 1961. obavezao je SAD da do kraja decenije pošalju prvog čoveka na Mesec. U inostranoj politici odobrio je plan sačinjen tokom Ajzenhaurove administracije da se izvede invazija kubanskih izbeglica na njihovu rodnu zemlju, međutim, invazija u Zalivu svinja (1961) doživela je fijasko. Rešen da se bori protiv širenja komunizma u Aziji, poslao je vojne savetnike i drugo osoblje u Južni Vijetnam. Tokom Kubanske raketne krize (1962) nametnuo je pomorsku blokadu Kubi i zahtevao da Sovjetski Savez ukloni svoje nuklearne projektile sa ostrva. Godine 1963. uspešno je sa V. Britanijom i Sovjetskim Savezom zaključio sporazum o zabrani nuklearnih proba.
Mladost, energija i šarmantna porodica doneli su Kenediju svetsku slavu i podstakli idealizam čitave generacije, za koju je Kenedijeva Bela kuća postala poznata kao „Kamelot”. Otkrića o njegovoj uticajnoj porodici i ličnom životu, posebno ona koja se tiču njegovih vanbračnih afera, ukaljala su njegov lik u kasnijim godinama. Kenedija je 22. novembra 1963, dok se vozio u automobilskoj povorci u Dalasu, Teksas, snajperskom puškom ubio Li Harvi Osvald (Osvalda je dva dana kasnije u policijskoj stanici ubio Džek Rubi). Taj atentat smatra se najozloglašenijim političkim ubistvom u XX veku.