Galileo Galilei

 

g. galilei

Rođen je 15. februara 1564. u Pizi. Bio je italijanski astronom, fizičar, matematičar i filozof, a njegova istraživanja postavila su temelje modernoj mehanici i fizici. Otkriće hidrostatičkog balansa (oko 1586) donelo mu je slavu. Uglavnom je obrazovan u manastiru Valombroza pored Firence, a na Univerzitetu u Pizi studirao je od 1581. do 1585. godine. Rasprava o centrima gravitacije u telima, koju je objavio 1589, donela mu je mesto predavača matematike na Univerzitetu u Pizi. Tamo je opovrgao Aristotelovu tvrdnju da tela različite težine padaju različitom brzinom; takođe je osmislio zakon ravnomernog ubrzanja za tela u padu i pokazao da putanja bačenog predmeta ima oblik parabole. Pomoću teleskopa koji je sam konstruisao otkrio je Jupiterove mesece, Saturnov prsten i pege na Suncu. Tokom posete Rimu zalagao se za Kopernikov heliocentrični sistem, što ga je dovelo u sukob sa rimokatoličkom crkvom, pa je njegov rad od 1616. godine bio pod nadzorom inkvizicije. Dobivši dozvolu da piše o Kopernikovom sistemu, sve dok o njemu ne raspravlja angažovano, napisao je „Dijalog o dva glavna sistema sveta” (1632), gde se opet zalagao za heliocentrični sistem. To delo, iako je smatrano vrhunskim, razljutilo je jezuite, zbog čega je Galilej poslat pred sud inkvizicije. Dokazano je da je jeretik i nateran je da se odrekne učenja, a 13. februara 1633. lišen je slobode.

Iako je tokom suđenja, pod pretnjom smrti spaljivanjem na lomači, morao da se odrekne Kopernikove teze o kretanju Zemlje oko Sunca, nakon izricanja presude, izlazeći iz sudnice, izgovorio je čuvenu rečenicu Eppur si muove! („Ipak se kreće!”). Tim rečima potvrdio je da je ipak ostao pri svome uverenju. Ostatak života Galilej je proveo u kućnom pritvoru, pod stalnim nadzorom inkvizicije, a zabrana sa njegovih dela skinuta je tek 1757. godine. Umro je 8. januara 1642. u Firenci.

 

Galilejev teleskop

Prvi teleskop konstruisao je holandski optičar Hans Liperšej krajem 1608. godine, ali taj uređaj nije imao naučnu primenu sve dok ga Galilej nije usavršio i prilagodio posmatranju nebeskih tela. Galilejev prvi teleskop, koji se sastojao od kožne cevi sa sočivima na oba kraja (jednim ispupčenim, a drugim udubljenim), uvećavao je posmatrano telo i do trideset puta. Galilej je, tokom 1610. godine, pomoću teleskopa utvrdio da na Sunčevoj površini ima mrlja (Sunčeve pege), da na Mesecu ima planina i kratera, da Saturn ima prstenove. Iste godine otkrio je i četiri prirodna satelita koja kruže oko Jupitera (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto), koji su njemu u čast nazvani Galilejevi meseci.

 

g. galilei slika1