Dogodilo se – avgust

 

  • 9. avgust 480. pre n. e. Posle trodnevne bitke u Termopilskom klancu i herojskog otpora Grka pod komandom spartanskog kralja Leonide, persijska vojska kralja Kserksa I izvojevala je pobedu.
  • 24. avgust 79. U erupciji vulkana Vezuva nestali su rimski gradovi Pompeja, Herkulanum i Stabija, a hiljade ljudi je poginulo. Pompeja je dobro očuvana ispod vulkanskog pepela i lave, pa je ostala kao svedočanstvo o životu i kulturi Rimljana toga vremena.
  • 8. avgust 117. Umro je rimski imperator Marko Ulpije Trajan, poslednji rimski car koji je vodio osvajačke ratove. Tokom njegove vladavine, od 98. godine, Rimsko carstvo je najviše proširilo svoje teritorije, a istoričari su procenili da je u njemu tada živelo oko 70 000 000 stanovnika.
  • 25. avgust 325. U Nikeji je završen Prvi vaseljenski crkveni sabor, koji je sazvao rimski car Konstantin Veliki. Nikejski sabor osudio je različite jeresi, posebno aleksandrijskog sveštenika Arija, uspostavio doktrinu o Svetom Trojstvu i reformisao julijanski kalendar.
  • 14. avgust 1040. Škotskog kralja Dankana ubio je Magbet, koji je potom vladao Škotskom 17 godina. Magbetova vladavina, posebno način na koji je zaposeo škotski presto, inspirisala je Vilijama Šekspira da napiše jednu od svojih najpoznatijih drama.
  • 15. avgust 1057. Ubijen je škotski kralj Magbet, koji je 17 godina ranije osvojio presto ubivši tadašnjeg škotskog kralja Dankana.
  • 2. avgust 1100. Engleski kralj Vilijam II, sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi tokom lova.
  • 23. avgust 1305. Vilijam Valas, vođa Škota u borbi protiv Engleza, obešen je u Londonu.
  • 14. avgust 1385. Pobedom u bici kod Alžubarote portugalske snage osujetile su invaziju kralja Kastilje Huana I, čime je osigurana nezavisnost Portugalije.
  • 22. avgust 1485. U bici sa trupama Henrija VII kod Bosvorta poginuo je Ričard III, engleski kralj iz dinastije Jork. Time je okončan Rat dveju ruža, a Henri VII postao je prvi kralj iz dinastije Tjudor.
  • 24. avgust 1572. U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota (francuskih protestanata), u kojem je do septembra ubijeno oko 70 000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolj u „Vartolomejskoj noći” dala Katarina Mediči, majka francuskog kralja Šarla IX, u dogovoru sa papom Grgurom XIII.
  • 29. avgust 1632. Rođen je engleski filozof Džon Lok, jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli.
  • 26. avgust 1740. Rođen je francuski pronalazač Žozef Mišel Mongolfje, koji je sa bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.
  • 20. avgust 1741. Ruski moreplovac danskog porekla Vitus Jonasen Bering otkrio je Aljasku. Po njemu je nazvan moreuz koji razdvaja Aljasku od azijskog kopna.
  • 26. avgust 1743. Rođen je francuski hemičar Antoan Loren Lavoazje, jedan od tvoraca moderne hemije. Otkrio je da je vazduh smeša kiseonika i azota, dokazao da je voda spoj kiseonika i vodonika, utvrdio značaj kiseonika za sagorevanje i oksidaciju i izradio niz novih metoda za kvantitativnu hemijsku analizu.
  • 28. avgust 1749. Rođen je nemački pisac Johan Volfgang Gete, jedno od najvećih imena svetske literature. Srbe je zadužio pisanjem o srpskoj narodnoj poeziji, kojom se oduševljavao, i prevodom više narodnih pesama, uključujući Hasanaginicu.
  • 17. avgust 1753. Rođen je češki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, tvorac češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika, središnja ličnost češkog narodnog preporoda.
  • 15. avgust 1769. Na Korzici je rođen francuski vojskovođa i car Napoleon Bonaparta, čiji su ratni uspesi omogućili političku i ekonomsku prevlast Francuske nad većim delom Evrope. Nakon poraza kod Vaterloa 1815. prognan je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, gde je umro 1821. godine.
  • 15. avgust 1771. Rođen je škotski pisac Volter Skot, autor istorijskih romana VeverliRob RojAjvanho. Sakupljao je narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom prevodu i srpsku narodnu pesmu Hasanaginica.
  • 14. avgust 1777. Rođen je danski fizičar Hans Kristijan Ersted, osnivač nauke o elektromagnetizmu.
  • 21. avgust 1780. Rođen je slovenački slavista Jernej Kopitar, cenzor austrijske vlade za slovenske i grčke knjige. Za srpsku kulturu značajan je kao pomagač i zaštitnik Vuka Karadžića, kog je podstakao da sakuplja narodne umotvorine i da napiše gramatiku i rečnik srpskog jezika.
  • 8. avgust 1786. Francuski alpinista doktor Mišel Gabrijel Pakar i njegov nosač Žak Balma osvojili su, prvi u svetu, Monblan (4807 m), najviši vrh Alpa i zapadne Evrope.
  • 2. avgust 1802. Napoleon Bonaparta je proglašen doživotnim konzulom Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.
  • 6. avgust 1825. Bolivija je proglasila nezavisnost nakon gotovo tri veka španske vladavine.
  • 8. avgust 1832. Rođen je Đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara XIX veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme (Na LiparuOtadžbinaSeoba Srbalja).
  • 16. avgust 1832. Rođen je nemački psiholog, filozof i lingvista Vilhelm Vunt, osnivač eksperimentalne psihologije.
  • 29. avgust 1842. Završen je Prvi opijumski rat između Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hongkong da prepusti Britancima.
  • 16. avgust 1845. Rođen je francuski fizičar Gabrijel Lipman, koji je pronašao proces fotografisanja u prirodnim bojama. Dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1908. godine.
  • 22. avgust 1848. Rođen je srpski general lužičkosrpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici.
  • 22. avgust 1862. Rođen je francuski kompozitor Klod Debisi, tvorac muzičkog impresionizma i utemeljivač novih modernih tendencija.
  • 14. avgust 1867. Rođen je engleski pisac Džon Golsvorti, snažan kritičar društvenih prilika u tadašnjoj Britaniji. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1932. godine.
  • 19. avgust 1871. Rođen je američki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. sa bratom Vilburom, u avionu njihove izrade, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva.
  • 7. avgust 1876. Rođena je Margareta Gertruda Zele, poznatija pod umetničkim imenom Mata Hari, holandska egzotična igračica i kurtizana. Kao navodni nemački špijun tokom Prvog svetskog rata streljana je u šumi Vensen, nadomak Pariza, u oktobru 1917. godine.
  • 28. avgust 1877. Rođen je engleski proizvođač automobila i pilot Čarls Stjuart Rols, koji je sa Frederikom Rojsom 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila Rols–Rojs.
  • 29. avgust 1885. Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.
  • 13. avgust 1888. Rođen je škotski pronalazač Džon Logi Berd, pionir televizije, koji je 1923. izveo prvi prenos TV slike kao crno-bele siluete, a 1925. kao slike sa polutonovima. U Londonu je, krajem januara 1926, prvi put javno demonstrirao televiziju. To je bio prvi prikaz ljudskog lica koji nije silueta, već sa pravim bojama i realističnim gradacijama svetlosti i senke.
  • 16. avgust 1888. Rođen je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog, istraživač, pisac i ratnik. Postao je poznat kao Lorens od Arabije kada je u Prvom svetskom ratu poveo Arape u bitku protiv Turaka.
  • 14. avgust 1893. U Francuskoj su, prvi put na svetu, uvedene registarske tablice za motorna vozila.
  • 24. avgust 1899. Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih i najuticajnijih književnika XX veka. Presudno je obeležio hispanoameričku literaturu i znatno uticao na svetske književne tokove.
  • 4. avgust 1901. Rođen je legendarni američki džez muzičar, trubač i pevač Luj Sačmo Armstrong, najznačajnija ličnost u istoriji džeza.
  • 14. avgust 1910. Rođen je francuski fotograf Vili Ronis, poznat po svojim crno-belim fotografijama svakodnevnog života Parižana.
  • 5. avgust 1914. Prvi električni saobraćajni signali za regulisanje različitih saobraćajnih pravaca postavljeni su u Aveniji Euklid i Istočnoj 105. ulici u Klivlendu, SAD.
  • 13. avgust 1914. Francuska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austrougarskoj.
  • 15. avgust 1914. Prolaskom broda Ankon otvoren je Panamski kanal, koji u najužem delu Srednje Amerike spaja Atlantski i Tihi okean. Kanal je zvanično otvoren u julu 1920. godine.
  • 14. avgust 1920. U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju Male antante, vojno-odbrambenog saveza Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca protiv restauracije Habzburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske posle Prvog svetskog rata. Savezu je pet dana kasnije pristupila i Rumunija.
  • 31. avgust 1920. Prve radio-vesti emitovane su na radio-stanici 8MK u Detroitu, SAD.
  • 28. avgust 1922. Radio-stanica WEAF u Njujorku emitovala je prvi put na svetu reklamni oglas, koji je trajao deset minuta.
  • 25. avgust 1930. Rođen je škotski filmski i pozorišni glumac Šon Koneri, koji se proslavio filmovima o tajnom agentu Džejmsu Bondu, snimanim prema pričama engleskog pisca Ijana Fleminga.
  • 2. avgust 1934. Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Adolf Hitler je sebe proglasio firerom (vođom) i preuzeo apsolutnu vlast.
  • 21. avgust 1940. U Meksiku, gde je živeo kao politički izgnanik, umro je Lav Davidovič Bronštajn, poznat kao Lav Trocki, jedan od lidera Oktobarske revolucije. Prethodnog dana smrtno ga je ranio jedan španski komunista. Iza atentata je, kako se veruje, stajao Staljin.
  • 22. avgust 1941. Iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, u Drugom svetskom ratu, pobegla su 32 zatvorenika, većinom komunisti. Prilikom bekstva kroz podzemni kanal pomogao im je učenik srednje tehničke škole u Novom Sadu, partizan sa Fruške gore Boško Palkovljević Pinki, kasnije proglašen za narodnog heroja, koji ih je odveo u partizanski odred.
  • 6. avgust 1945. Na Hirošimu je bačena atomska bomba, nazvana Little boy.
  • 9. avgust 1945. Na Nagasaki je bačena atomska bomba, nazvana Fat man. Meta napada bio je grad Kokura, međutim zbog velike oblačnosti izabrana je druga meta na listi, tj. Nagasaki.
  • 10. avgust 1945. Japan je u Drugom svetskom ratu ponudio Saveznicima predaju, pod uslovom da car Hirohito zadrži presto.
  • 14. avgust 1945. Japan je prihvatio zahteve Saveznika za kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat.
  • 24. avgust 1954. Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavljanju van zakona Komunističke partije SAD.
  • 3. avgust 1958. Američka atomska podmornica Nautilus, pod komandom Vilijama Andersona, prva je prošla ispod ledenog pokrivača Severnog pola.
  • 21. avgust 1959. Havaji su postali pedeseta savezna država SAD.
  • 13. avgust 1961. Počela je izgradnja Berlinskog zida, posle zatvaranja granice između Istočnog i Zapadnog Berlina kod Brandenburške kapije.
  • 8. avgust 1963. U spektakularnoj „Velikoj pljački voza” grupa kriminalaca upala je u poštanski voz između Glazgova i Londona i opljačkala 2 600 000 funti. Svih petnaest učesnika „pljačke stoleća” uhapšeno je i 1964. osuđeno na po 25 do 30 godina zatvora.
  • 28. avgust 1963. Borac za ljudska prava Martin Luter King održao je pred 200 000 učesnika protestnog Marša slobode na Vašington čuveni govor pod nazivom I have a dream.
  • 24. avgust 1968. Francuska je u južnom Pacifiku izvela prvu probu hidrogenske bombe i postala peta nuklearna sila na svetu.
  • 2. avgust 1970. Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke, radi smirivanja nereda.
  • 15. avgust 1971. Bahrein je stekao nezavisnost nakon 150 godina britanske kolonijalne vlasti.
  • 23. avgust 1973. Pljačkaši banke u Stokholmu uzeli su četvoro ljudi za taoce. Tokom šest dramatičnih dana, između pljačkaša i talaca razvilo se prijateljstvo, koje je kasnije opisano i analizirano kao „stokholmski sindrom”.
  • 16. avgust 1977. U Memfisu je od prekomerne upotrebe alkohola i droge umro američki muzičar Elvis Aron Prisli, „kralj roka”, izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina XX veka. Prodao je više od 150 000 000 ploča i igrao u dvadesetak filmova.
  • 2. avgust 1990. Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Slanjem trupa u Kuvajt irački predsednik Sadam Husein pokrenuo je događaje koji su doveli do Zalivskog rata i stacioniranja američkih trupa u tom regionu.
  • 15. avgust 1994. U Sudanu je uhapšen i izručen Francuskoj jedan od najpoznatijih svetskih terorista Ilič Ramirez Sančez, poznat kao Karlos Šakal.
  • 6. avgust 1996. Američki naučnici su objavili da su pronašli dokaz da je na Marsu davno postojao život, na osnovu ispitivanja meteorita pronađenog na Antarktiku.