Dogodilo se – maj

 

  • 11. maj 330. Carigrad je postao nova prestonica Rimskog carstva.
  • 11. maj 483. Kod Naisusa (sadašnjeg Niša) rođen je vizantijski car Justinijan I, poznat kao Justinijan Veliki. Upamćen je po kodifikaciji rimskog prava i velikim osvajanjima.
  • 17. maj 1395. Kraljević Marko, najstariji sin i naslednik kralja Vukašina, poginuo je u sklopu turskih vazalnih jedinica u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče.
  • 8. maj 1429. Predvođeni Jovankom Orleankom, Francuzi su probili sedmomesečnu opsadu Orleana, nateravši u bekstvo engleske osvajače.
  • 23. maj 1430. Burgunđani su, u Stogodišnjem ratu, u Kompjenju zarobili francusku nacionalnu junakinju Jovanku Orleanku i predali je Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud pod optužbom da je jeretik i veštica, i osudili na smrt.
  • 29. maj 1453. Posle duge opsade, Turci su osvojili Carigrad, što je bio konačni kraj Vizantije. Turci su potom pobili sve branioce, uključujući i poslednjeg vizantijskog vladara Konstantina XI Paleologa.
  • 22. maj 1455. Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj počeo je tridesetogodišnji Rat dveju ruža, između dinastija Lankaster i Jork.
  • 3. maj 1469. U Firenci je rođen italijanski političar, pisac i istoriograf Nikolo Makijaveli, jedan od utemeljivača politikologije. Autor je čuvenog dela Il principe („Vladalac”), u kojem je izneo shvatanje da vladar ne treba birati sredstva da bi postigao cilj, iz čega je kasnije izveden pojam „makijavelizam”.
  • 3. maj 1494. Španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo otkrio je ostrvo kasnije nazvano Jamajka.
  • 23. maj 1498. Na lomači je spaljen italijanski dominikanski monah Đirolamo Savonarola, politički i verski reformator u Firenci.
  • 9. maj 1502. Španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo isplovio je iz španske luke Kadiz na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet.
  • 24. maj 1544. Rođen je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, istraživač magnetizma i elektriciteta. Dokazao je da je Zemlja veliki loptasti magnet.
  • 19. maj 1649. Prvi put je upotrebljen naziv „Komonvelt”, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku.
  • 24. maj 1686. Rođen je nemački fizičar Gabrijel Farenhajt, koji je 1726. izradio prvi termometar sa živom. Tvorac je i skale za merenje temperature od 180 stepeni, na kojoj je tačka mržnjenja vode na 32. stepenu.
  • 11. maj 1720. U Hanoveru je rođen nemački baron Karl Fridrih Minhauzen. Poznat je kao najveći lažov svih vremena zbog svojih priča o neverovatnim avanturama (između ostalog i o letenju na Mesec) koje je, navodno, doživeo tokom boravka u Rusiji.
  • 28. maj 1738. Rođen je francuski lekar Žozef Injas Gijoten, profesor anatomije. U vreme Francuske revolucije predložio je izvršenje smrtne kazne spravom za odsecanje glave (kasnije nazvana po njemu „giljotina”), koja bi skratila muke osuđenicima.
  • 17. maj 1749. Rođen je engleski lekar Edvard Džener, koji je 1796. pronašao vakcinu protiv velikih boginja.
  • 10. maj 1760. Rođen je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil, koji je 1792. napisao reči i melodiju francuske himne Marseljeze.
  • 8. maj 1783. U Beču je objavljena prva poznata srpska knjiga o vinima Iskusni podrumar, Zaharija Stefanovića Orfelina.
  • 13. maj 1787. Prvi brodovi sa robijašima krenuli su iz Engleske prema novoj koloniji Australiji, koja je tada Engleskoj služila kao kažnjenička kolonija.
  • 9. maj 1788. Britanski parlament je ukinuo trgovinu robljem.
  • 8. maj 1794. Na giljotini je pogubljen hemičar Antoan Loren Lavoazje, jedan od tvoraca moderne hemije. Osudio ga je francuski revolucionarni sud kao „zastupnika ubiranja kraljevskog poreza”. Otkrio je da je vazduh smeša kiseonika i azota, dokazao da je voda spoj kiseonika i vodonika, utvrdio značaj kiseonika za sagorevanje i oksidaciju i izradio niz novih metoda za kvantitativnu hemijsku analizu.
  • 13. maj 1795. Rođen je slovački filolog i istoričar Pavel Jozef Šafarik, ideolog slovenske uzajamnosti i jedan od osnivača slavistike. Kao direktor srpske gimnazije u Novom Sadu od 1819. do 1833. pridobio je mnoge uticajne ličnosti, uključujući i vladara Srbije knjaza Miloša Obrenovića, za šire istraživačke poduhvate u proučavanju jezika i književnosti Južnih Slovena.
  • 14. maj 1796. Engleski lekar Edvard Džener uspešno je vakcinisao protiv velikih boginja jednog osmogodišnjeg dečaka, čime je označio početak moderne imunologije.
  • 19. maj 1802. Napoleon Bonaparta je ustanovio orden Legija časti za civilne i vojne zasluge.
  • 18. maj 1804. Napoleon Bonaparta proglasio se za cara Francuske, a u decembru iste godine krunisan je kao Napoleon I.
  • 11. maj 1811. Rođena su braća Čang i Eng, blizanci srasli levom odnosno desnom stranom grudnog koša. Rođeni su u Sijamu (današnjem Tajlandu) i od njih potiče naziv „sijamski blizanci”. Kad su se preselili u Ameriku, oko 1839. godine, uzeli su prezime Bunker. Bili su svetska atrakcija i proživeli su 63 godine materijalno obezbeđeni zaradom od nastupa u cirkusima.
  • 14. maj 1811. Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.
  • 17. maj 1814. Norveška je proglasila nezavisnost od Švedske i usvojila nov ustav.
  • 18. maj 1836. Rođen je austrijski šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, koji je 1886. postao prvi zvanični svetski šampion.
  • 10. maj 1844. Ukazom Jovana Sterije Popovića, srpskog književnika, tada ministra prosvete Kneževine Srbije, osnovan je Muzeum serbski. Taj datum je kasnije prihvaćen kao dan osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu.
  • 13. maj 1846. Kongres SAD formalno je objavio rat Meksiku, mada su borbe u Kaliforniji započele nekoliko dana ranije. Posle krvavih dvogodišnjih sukoba, SAD su dobile rat 1848, otevši Novi Meksiko i zlatom bogatu Kaliforniju.
  • 8. maj 1847. Proglašeno je Ustrojenije Društva srpske slovesnosti, iz kojeg je docnije proizašla Srpska kraljevska akademija. Biblioteka današnje SANU taj datum obeležava kao svoj dan.
  • 22. maj 1859. Rođen je engleski pisac Artur Konan Dojl, lekar po profesiji, proslavljeni autor kriminalističkih romana i pripovedaka u kojima su glavni junaci izmišljeni detektiv Šerlok Holms i njegov prijatelj doktor Votson.
  • 16. maj 1881. Prvi tramvaj na svetu sa pogonom na električnu energiju počeo je redovno da saobraća u Berlinu.
  • 8. maj 1884. Rođen je Hari Truman, predsednik SAD od 1945. do 1953. godine, upamćen po odluci da u avgustu 1945. baci atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki, u trenutku kad je Japan nudio kapitulaciju.
  • 1. maj 1886. U Čikagu je 40 000 radnika stupilo u štrajk zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli „tri osmice” – po osam sati rada, odmora i kulturnog uzdizanja. U sukobu sa policijom ubijeno je šest i ranjeno oko 50 radnika. Od 1889. taj dan se slavi kao Međunarodni praznik rada. U Srbiji je prvi put proslavljen 1894. godine.
  • 25. maj 1889. Rođen je rusko-američki inženjer Igor Ivanovič Sikorski, jedan od najznačajnijih pionira avijacije. Helikopter je konstruisao 1908, a 1913. prvi je izgradio aviona sa više motora.
  • 2. maj 1892. Rođen je Manfred fon Rihthofen, poznat kao Crveni Baron, najslavniji nemački pilot u Prvom svetskom ratu. Tokom rata oborio je više od 80 neprijateljskih aviona.
  • 11. maj 1896. Rođen je srpski kompozitor Josip Štolcer, poznat kao Josip Slavenski, profesor Muzičke akademije u Beogradu. Spojio je muzički folklor balkanskih naroda sa modernom evropskom muzičkom tehnikom.
  • 14. maj 1900. U Parizu su otvorene druge savremene olimpijske igre, na kojima su prvi put učestvovale žene.
  • 11. maj 1904. Rođen je španski slikar Salvador Dali, jedan od najvećih slikara XX veka. Prošao je kroz faze futurizma, kubizma i apstraktnog racionalizma, a potom se priklonio nadrealizmu.
  • 22. maj 1907. Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac, režiser i producent Lorens Olivije, jedan od najvećih tumača likova iz dela Vilijama Šekspira, prvi glumac kojem je dodeljena plemićka titula. U karijeri dugoj više od šezdeset godina tumačio je najrazličitije uloge – od likova iz grčkih i Šekspirovih tragedija, preko ekscentričnih i grotesknih negativaca, do junaka romantičnih komedija.
  • 28. maj 1908. Rođen je engleski pisac i novinar Ijan Fleming, tvorac Džejmsa Bonda.
  • 9. maj 1911. U Beogradu je sa ciljem ostvarenja ideala ujedinjenja Srpstva osnovana tajna organizacija Ujedinjenje ili smrt, docnije nazvana Crna ruka. Organizacija je predviđala oslobođenje srpskih krajeva koji su se tada nalazili pod okupacijom Turske odnosno Austrougarske.
  • 17. maj 1911. Rođena je američka filmska glumica irskog porekla Morin O’Saliven, poznata po ulogama Tarzanove partnerke Džejn u seriji filmova sa Džonijem Vajsmilerom.
  • 30. maj 1913. U Londonu je potpisan mirovni ugovor između članica Balkanskog saveza (Srbija, Crna Gora, Bugarska, Grčka) i Turske, čime je okončan Prvi balkanski rat. Turska je tim ugovorom izgubila sve balkanske posede, a na evropskom tlu ostao joj je samo Carigrad sa okolinom.
  • 15. maj 1918. Prva avionska pošta na svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.
  • 18. maj 1919. Rođena je engleska balerina Margaret Hukam, poznata kao Margo Fontejn, jedna od najvećih balerina u XX veku.
  • 19. maj 1925. Rođen je američki borac za građanska prava Malkolm Litl, poznat kao Malkolm X. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.
  • 9. maj 1927. Kanbera je postala glavni grad Australije.
  • 21. maj 1927. Američki pilot Čarls Lindberg sleteo je u Pariz, preletevši za 33 sata i 29 minuta 5850 km od Long Ajlenda u Njujorku, čime je postao prvi čovek koji je avionom preleteo Atlantski okean.
  • 16. maj 1929. U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije (od 1931. ta nagrada poznata je kao Oskar) filmu Krila, glumici Dženet Gejnor i glumcu Emilu Janingsu.
  • 29. maj 1929. Prvi zvučni film u boji On with the show, kompanije Warner Brothers, prikazan je u Njujorku.
  • 21. maj 1932. Amelija Erhart je, kao prva žena, preletela Atlantski okean. Nestala je iznad Tihog okeana 1937. godine, kad je po drugi put pokušala da obleti svet.
  • 10. maj 1933. Nacisti su u centru Berlina izvršili prvo masovno spaljivanje knjiga, bacivši na lomaču više od 25 000 dela Karla Marksa, Sigmunda Frojda, Bertolta Brehta, Alberta Ajnštajna i drugih autora, koje su označili kao dekadentne.
  • 23. maj 1934. U Luizijani su u okršaju sa policijom ubijeni Boni Parker i Klajd Barou, ozloglašeni razbojnički par.
  • 9. maj 1936. Italija je zvanično okupirala Abisiniju (Etiopiju) i italijanskog kralja Vitorija Emanuela III proglasila abisinskim carem.
  • 6. maj 1937. Nemački putnički cepelin Hindenburg, koji je poleteo tri dana ranije iz Frankfurta na Majni, zapalio se i eksplodirao prilikom sletanja u Nju Džerziju, SAD. Od 97 ljudi u letelici (36 putnika, 61 član posade), poginulo je njih 35, kao i jedan član posade na zemlji.
  • 27. maj 1937. Posle više od četiri godine gradnje, u San Francisku je pušten u saobraćaj Golden gejt, jedan od najvećih mostova na svetu.
  • 31. maj 1938. Prvi put je prikazan film na televiziji. Bio je to film Povratak Skarlet Pimpernel, koji je prikazala američka televizijska kuća NBC.
  • 10. maj 1940. Nemačka je u Drugom svetskom ratu, bez objave rata, napala Holandiju, Belgiju i Luksemburg.
  • 10. maj 1940. Posle ostavke Nevila Čemberlena, pristalice politike popuštanja Adolfu Hitleru, premijer Velike Britanije postao je Vinston Čerčil. Bio je premijer od 1940. do 1945. i od 1951. do 1955. godine.
  • 13. maj 1940. Vinston Čerčil je izjavio u Parlamentu da u ratu sa Nemačkom naciji ne može obećati „ništa sem krvi, muke, suza i znoja”.
  • 9. maj 1945. U Berlinu je šesnaest minuta posle ponoći potpisana bezuslovna kapitulacija nemačkih oružanih snaga. U ime Nemačke dokument je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder. Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana pružali otpor, najduže u Jugoslaviji, do 15. maja.
  • 12. maj 1947. Prikazana je Slavica, prvi jugoslovenski igrani film snimljen posle Drugog svetskog rata. Režiser i scenarista bio je Vjekoslav Afrić, a tumači glavnih uloga Irena Kolesar, Marjan Lovrić i Ljubiša Jovanović.
  • 14. maj 1948. Proglašena je država Izrael, osam sati pre okončanja britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove države postao je Haim Vajcman, a premijer David Ben-Gurion.
  • 23. maj 1949. Osnovana je Savezna Republika Nemačka, sa Bonom kao glavnim gradom.
  • 18. maj 1953. Džeki Kokran je postala prva žena koja je probila zvučni zid, u avionu „Canadair f-86 sabre”.
  • 29. maj 1953. Novozelanđanin Edmund Hilari i Nepalac Tenzing Norgaj (planinar iz plemena Šerpa; bio je sirdar, tj. vođa nosača), kao članovi britanske ekspedicije, prvi su osvojili Mont Everest, najviši planinski vrh na svetu (8850 m, Himalaji).
  • 5. maj 1961. Iz baze Kejp Kanaveral na Floridi lansiran je „Merkjuri”, prva vasionska letelica SAD sa ljudskom posadom, kojom je upravljao Alan Šepard.
  • 28. maj 1961. Ukinut je Orijent ekspres, transkontinentalni voz koji je 78 godina (od 5. oktobra 1883) saobraćao na liniji Pariz–Istanbul.
  • 17. maj 1965. Između Velike Britanije i SAD obavljen je prvi transatlantski prenos TV programa u boji. To je bio prenos emisije američke TV mreže NBC Novi pogled na staru Englesku, preko američkog komercijalnog telekomunikacionog satelita Early Bird.
  • 14. maj 1972. Japanu je posle 27 godina pod okupacijom SAD vraćeno ostrvo Okinava, ali je veliki deo ostrva ostao pod kontrolom američke vojske.
  • 18. maj 1974. Indija je izvršila prvu nuklearnu probu, u pustinji u Radžastanu, postavši šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.
  • 16. maj 1975. Japanka Junko Tabei postala je prva žena koja se popela na Mont Everest, najviši planinski vrh na svetu (8850 m, Himalaji).
  • 28. maj 1976. U redovan saobraćaj puštena je železnička pruga Beograd–Bar, čija je gradnja trajala od 1952. godine.
  • 5. maj 1978. Teroristička organizacija Crvene brigade saopštila je da je ubila bivšeg italijanskog premijera Alda Mora (premijer od 1963. do 1968. i od 1974. do 1976. godine), otetog sredinom marta iste godine. Njegovo izrešetano telo nađeno je četiri dana kasnije u parkiranom automobilu u centru Rima.
  • 6. maj 1994. Otvoren je tunel ispod kanala Lamanša koji povezuje Veliku Britaniju i Francusku.
  • 10. maj 1994. Nelson Mandela je kao prvi crnac inaugurisan za predsednika Južne Afrike.
  • 14. maj 1998. Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova kao što su Stranci u noći i Njujork, Njujork. Dobitnik je Oskara za ulogu u filmu Odavde do večnosti.
  • 31. maj 2005. Vašington post je potvrdio da je bivši zamenik direktora FBI-ja Vilijam Mark Felt (nazvan Deep Throat – „Duboko Grlo”) bio poverljivi izvor koji je tim novinama dostavio informacije koje su dovele do afere Votergejt i ostavke predsednika SAD Ričarda Niksona 1974. godine.
  • 8. maj 2007. U Severnoj Irskoj je, posle višegodišnje suspenzije i direktne uprave vlade iz Londona, obnovljena lokalna vlast i oformljeni su severnoirski parlament i vlada.