Prosvetiteljstvo (intelektualna revolucija)

 

Sredinom XVII veka u Evropi je počeo da se razvija nov pogled na svet. Taj intelektualni pokret poznat je kao prosvetiteljstvo, pošto je to bilo vreme novih ideja, zasnovanih na ljudskoj logici i razumu više nego na starim verskim ubeđenjima hrišćanske crkve. Za prosvetiteljske mislioce prihvaćeni autoritet, bilo u nauci ili religiji, morao je biti podvrgnut preispitivanju oslobođenih umova. Prosvetiteljstvo je imalo ogroman uticaj ne samo na filozofiju i politiku već i na nauku i pronalaske. U nauci i matematici, logika indukcije i dedukcije omogućila je stvaranje nove dalekosežne kosmologije. Prosvetiteljskom pokretu suprotstavila se katolička crkva, ali su pojedini vladari podržali te nove ideje osnovavši univerzitete i naučna udruženja, a davali su i verske i političke slobode svojim podanicima. Jedno od trajnih zaveštanja prosvetiteljstva jeste verovanje da je istorija čoveka zapis o opštem napretku.

 

Politika

Prosvetiteljstvo je promenilo političko mišljenje i uticalo na Francusku revoluciju, 1789. godine. Engleski pisac pamfleta Tomas Pejn (1737–1809) napisao je 1791–1792. godine Prava čoveka, u znak podrške Francuskoj revoluciji, ali je bio prinuđen da pobegne u Francusku. Tamo je napisao Doba razuma (1795), u kojem je napao hrišćanstvo, zbog čega je umalo završio na giljotini.

 

Filozofija

Francuski filozof Rene Dekart (1596–1650) često se smatra osnivačem moderne filozofije jer je u središte svog razmišljanja stavio logiku i razum. Sabrao je svoja ubeđenja u izreci Cogito, ergo sum („Mislim, dakle postojim”). Vek kasnije, Fransoa Volter (1694–1778) napisao je niz dovitljivih pamfleta, pripovedaka, romana i pozorišnih komada koje su čitali ljudi širom Evrope, zbog čega su nove prosvetiteljske ideje postale veoma popularne.

 

Fizika

Engleski naučnik ser Isak Njutn (1642–1727) dokazao je da je bela svetlost sačinjena od spektra boja. Uradio je to „prelomivši” zrake kroz staklenu prizmu. Što je najvažnije, definisao je tri zakona kretanja i opšti zakon gravitacije.

 

prosvetiteljstvo slika 1

 

Anatomija

Engleski lekar i biolog Vilijam Harvi (1578–1657) objavio je 1628. godine De motu cordis („O gibanju srca”), u kojem je izneo tvrdnju da srce pumpa krv, koja neprekidno kruži u telu. Njegova objašnjenja su preokrenula medicinska ubeđenja koja su se sledila 1400 godina, još od starih Grka.

 

Mikroskopija

Engleski fizičar Robert Huk (1635–1703) razvio je snažan „složeni mikroskop”, tj. mikroskop koji ima više sočiva za proučavanje veoma sitnih organizama. Prvi je upotrebio reč „ćelija”, da opiše sićušne jedinice od kojih su sačinjena sva živa bića.

 

Astronomija

I italijanski naučnik Galileo Galilei (1564–1642) i nemački astronom Johan Kepler (1571–1630) razvili su osnovne Kopernikove ideje o heliocentričnom sistemu. Galilej je izumeo teleskop za proučavanje kretanja planeta, dok je Kepler otkrio da se planete kreću oko Sunca u elipsama, pre nego u krugovima, i da se najbrže kreću kad su najbliže Suncu.

 

prosvetiteljstvo slika 2