Hefest

 

Jedno od dvanaest olimpskih božanstava, bog vatre, koji svojim veštim rukama stvara čarobni svet umetnosti. Ružan i hrom, on je svestrani umetnik, tvorac najlepših dela vajarstva, arhitekture i umetničkog zanatstva. Hefest je izumeo i automate, tronošce koji sami odlaze na skup bogova, kao i sluškinje od zlata, koje mu pomažu pri hodanju. Bogaljast, neuglednog lika, snažnih ramena i maljavih grudi, on svojom dobrotom i humorom uspostavlja harmoniju između Olimpljana.

Hefest je Zevsov i Herin sin; on je plod njihove predbračne ljubavi i zato je rođen nakazan i pre vremena. Pripoveda se da je Hefesta rodila sama Hera, jer je bila u svađi sa Zevsom. Da bi od bogova sakrila ružno i bogaljasto dete, Hera ga je odmah po rođenju bacila u more, gde bi se utopio da ga nisu spasle Eurinoma i Tetida. One su sakrile mališana u pećinu na dnu Okeana, gde je on svojim negovateljicama devet godina izrađivao predivan nakit. Prema drugom predanju, Hera je odnela Hefesta na ostrvo Naksos (jedno od Kikladskih ostrva) i predala ga na čuvanje Kedalionu, koji je odnegovao mališana i poučio ga kovačkoj veštini. Priča se o još jednom Hefestovom padu sa Olimpa. Kad je Zevs vezao Heru i ostavio je da visi na zlatnom užetu između neba i zemlje (to je učinio da bi je kaznio što je progonila Herakla), Hefest je pritekao majci u pomoć, ali ga je Zevs uhvatio za petu i bacio sa Olimpa na zemlju. Hefest je padao ceo dan i, pred Sunčev zalazak, pao je na ostrvo Lemnos. Tamo su ga prihvatili Sinćani, poluvarvarski narod, mešavina Tračana i Grka. To vulkansko ostrvo postalo je od tada Hefestovo omiljeno prebivalište.

Hefest se dugo klonio Olimpljana, jer nije oprostio majci što ga se odrekla. Kad je dobio nalog da načini prestole za olimpske bogove, najpre je izradio prekrasan zlatan presto za Heru i poslao ga na Olimp. Hera je tim poklonom bila polaskana, ali kad je sela, vezale su je nevidljive niti. Presto se istovremeno podigao, i vezana boginja ostala je da bespomoćno lebdi u vazduhu. Niko od Olimpljana nije mogao da joj pomogne, ali su svi shvatili da je ta čarolija delo Hefestovih ruku. Bogovi su ga odmah pozvali da oslobodi svoju majku, ali im je Hefest prkosno odgovorio da on nema majku. Među bogovima je zavladala panika. Ares je pokušao da Hefesta silom dovede na Olimp, ali ga je ovaj odbio vatrom. Najzad je lukavstvom Dionis slomio Hefestovu tvrdoglavost: svog brata je opio, posadio na magarca i doveo na Olimp u trijumfalnoj povorci. Iako pijan, Hefest je tražio od bogova visoku nagradu – brak sa Afroditom ili Atenom. Bogovi su morali da prihvate njegove uslove, i Hera je oslobođena.

Po Zevsovom nalogu, Hefest je stvorio od zemlje prvu ženu, Pandoru, a titana Prometeja, koji je, prema jednom predanju, stvorio muškarce, okovao je na Kavkazu. Neki pričaju da je, uz Hefestovu pomoć, iz Zevsove glave rođena Palada Atena; zbog te usluge Hefest je uporno saletao Atenu, ali je devičanska boginja sa gnušanjem odbila njegovu ljubav.

 

hefest slika

 

Kao bog vatre, Hefest je gospodar metala i božanski kovač. On vlada i vulkanima, u kojima se nalaze njegove kovačnice; sam, ili uz pomoć kiklopa, on tamo izrađuje dragoceno oružje i nakit. Tetida mu se obratila sa molbom da Ahilu skuje ratnu opremu (slika iznad); čuveni Ahilov štit Hefest je ukrasio divnim “slikama” od plemenitog metala, a i ostalim bogovima i herojima izrađivao je zlatno i srebrno oružje, kao i raznovrstan nakit. Zevsu je načinio skiptar i egidu, Alkinoju je podario zlatne i srebrne pse, a Zevsu i Heri sagradio je palatu. Iskovao je srebrne lukove Apolonu i Artemidi, a tvorac je i oružja koje su nosili Persej, Pelej, Herakle, Memnon, Adonis i Eneja. Kralju Ejetu je stvorio čudesne izvore i bronzane bikove koji bljuju vatru, a njegova dela su i srebrni pas sa dušom, Zevsov poklon Evropi, kao i bronzani div Tal. Hefest je izradio i najlepše ukrase: Arijadninu dijademu, Harmonijinu ogrlicu i Afroditin nakit. U gigantomahiji on je svoje protivnike poubijao usijanim metalom. Poslednje godine Trojanskog rata vratio je pomoću vatre reku Skamandar u korito i tako spasao Ahila.

U najstarijem predanju Hefestova supruga je Aglaja, najmlađa od svih Harita. Poznatiji je mit o Hefestovom i Afroditinom braku. Iako je volela Aresa, boginja lepote i ljubavi bila je prisiljena da se uda za hromog i ružnog Hefesta. Helije, bog Sunca, zatekao je jednog jutra Afroditu i Aresa u zagrljaju i odmah je obavestio Hefesta da mu je žena neverna. Prevareni suprug je oko Afroditinog ležaja skovao mrežu od nevidljivih niti; kad je Ares ponovo došao Afroditi, mreža se sklopila i zarobila ljubavnike (slika ispod). Tada je Hefest pozvao sve bogove da vide taj prizor; tek na Posejdonovu molbu, Hefest je oslobodio Afroditu i Aresa.

 

hefest slika1

 

Najstarija središta Hefestovog kulta nalaze se u Kariji, Likiji, Troadi i na Lemnosu. Te oblasti obiluju termalnim izvorima i zapaljivim zemnim gasovima, a već u trećem milenijumu stare ere bile su važna metalurška središta. U karsko-likijskoj oblasti rano je poštovan jedan demon vatre, rudnika i metala, iz koga se verovatno razvio lik grčkog Hefesta. Dok su u zapadnim oblastima Male Azije i na obližnjim ostrvima Hefestu bila posvećena četiri velika svetilišta (u likijskom gradu Olimpu, u Magneziji, gradu na reci Meandru, u Troji i na Lemnosu), na grčkom kopnu poznat je samo jedan Hefestov hram, i to u Atini (hram Tezeon). Hefestov kult je iz Male Azije veoma rano prenet na ostrva Lemnos, Lezbos, Samos i Naksos. U Atici je poštovan već od 600. godine stare ere, a na zapadu, na Siciliji i Liparskim ostrvima, kult tog boga nije posvedočen pre V veka stare ere.

U Maloj Aziji i na obližnjim ostrvima Hefest je gospodar vatre koja izbija iz zemlje, ali ne vulkanske. Verovalo se da boravi pod zemljom i da se njegove kovačnice nalaze na mestima gde izbijaju termalni izvori i zapaljivi gasovi. U najstarijem predanju njegove kovačnice su na Olimpu; kasnije se one vezuju za vulkane na Siciliji ili Liparskim ostrvima, a Hefest tada postaje gospodar vulkanske vatre. U Atini, jednom od glavnih središta njegovog kulta, poštovan je prvenstveno kao zaštitnik zanata i zanatlija, i to zajedno sa boginjom Atenom.

U Hefestovu čast svetkovano je nekoliko praznika, od kojih su najpoznatije Hefesteje i Halkeje. Na praznik Hefesteja organizovane su trke bakljonoša i muzička takmičenja. I na praznik Apaturija prinošena je Hefestu žrtva kao bogu koji je ljudima podario vatru.

U likovnoj umetnosti Hefest je češće prikazivan na vazama, i to kako pruža Zevsu pomoć prilikom Ateninog rođenja ili kako se u trijumfalnoj povorci, jašući na itifaličnom magarcu, vraća na Olimp. Na spomenicima arhajske umetnosti istaknuta je njegova obogaljenost, ali već od V veka stare ere ona se gubi. Prikazivan je kao zreo muškarac, sa bradom, ali i kao mladić; najčešće je obučen u hlamidu, u rukama drži čekić i klešta, a na glavi ima šiljatu kapu (pilos). Jedna od najstarijih Hefestovih predstava u monumentalnoj umetnosti je ona na frizu riznice Sifnijaca u Delfima (oko 525. godine stare ere), gde je prikazan pored Demetre i Kore, i to sa kovačkim mehovima. Na partenonskom frizu prikazan je Hefest koji, oslonjen na štap, sedi uz boginju Atenu. Njegovu kultnu statuu za hram u Atini radio je Fidijin učenik Alkamen. U helenističko-rimskoj umetnosti Hefest je retko prikazivan.