Staroitalski bog, koji je u Rimu poštovan kao božanstvo setve i zaštitnik svih poljoprivrednih radova. Kasnije je Saturn, pod grčkim uticajem, izjednačen sa Kronom (ali više sličnosti imao je sa Demetrom, boginjom bilja, posebno žitarica) i povezan sa Dis Paterom, rimskim bogom podzemnog sveta, kao i raznim božanstvima zemlje, prvenstveno sa Opom, boginjom koja personifikuje bogatu žetvu. Tvrdilo se da mu je ime povezano sa setvom – satus, naime, znači „posejan”.
Saturn je bio oženjen Opom, sa kojom je imao tri sina (Jupiter, Neptun, Pluton) i tri kćerke (Junona, Cerera, Vesta). Kad ga je Jupiter svrgao sa vlasti, prebegao je u Italiju i nastanio se na Kapitolu, gde je osnovao manje naselje. Vreme Saturnove vladavine nad Lacijumom bilo je zlatno doba (aetas aurea), kad su svi živeli srećno, bez briga, bolesti i ratova. Saturn je naučio ljude da obrađuju zemlju i gaje lozu, a dao im je i prve zakone. Kad je iznenada nestao, Janus mu je podigao žrtvenik i ustanovio praznik kao milostivom bogu, koji izdašno poklanja ljudima sve radosti života i dobra zemlje.
Kralj Tul Hostilije posvetio je Saturnu hram i u njegovu čast ustanovio praznik Saturnalije (Saturnalia), svetkovan 17. decembra. Taj praznik označava završetak zemljoradničkih radova i početak nove agrarne godine. Saturnalije su u doba Republike praznovane tri dana, ali u vreme Carstva, pod Kaligulom, ta svečanost je produžena na pet, a kasnije i na sedam dana. Posle prinošenja žrtve, priređivana je zvanična gozba, kojoj je mogao svako da prisustvuje, i karneval, koji je predvodio kralj Saturnalija. Za vreme praznika svi su se pokoravali kralju karnevala. Saturnalije su praznovane bučno i veselo; u dane tog praznika zaboravljane su sve staleške razlike, tako da su i robovi privremeno uživali punu slobodu. Po svim kućama priređivane su bogate gozbe, a poznanici su se uzajamno darivali svećama i glinenim lutkama (sigillaria). Taj antički karneval bio je jedan od najomiljenijih paganskih praznika sve do vremena pobede hrišćanstva.
Saturnov hram, koji je podignut u podnožju Kapitola 497. godine stare ere, ubraja se u najstarija svetilišta u Rimu. U tom hramu čuvana je državna blagajna (aerarium Saturni). Saturnova kultna statua izrađena je po uzoru na grčkog Krona; prikazan je sa srpom u ruci, a njegove noge bile su uvijene vunenim trakama, koje su odmotavane jedino u vreme Saturnalija. Izrazita helenizacija Saturnovog kulta otpočinje tek 217. godine stare ere, posle velikog lektisternijuma (svečana gozba namenjena bogovima) koji je organizovan po nalogu sibilskih knjiga (knjige proročanstava koje su čuvane u Jupiterovom hramu na Kapitolu, a mogle su se otvoriti samo po naređenju Senata). Kult Saturna u doba Carstva bio je veoma popularan, kako u zapadnim tako i u istočnim provincijama.
Literatura:
• Dragoslav Srejović – Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Rečnik grčke i rimske mitologije, drugo izdanje, Beograd: Srpska književna zadruga, 1987