Glagolski prilog sadašnji je prost nelični glagolski oblik koji označava radnju koja se vrši u isto vreme kad i neka druga radnja, tj. izriče radnju istovremenu radnji predikata. Glagolski je jer je od glagola, prilog jer je u funkciji priloške odredbe, a sadašnji jer se njime iskazana radnja odigrava istovremeno sa radnjom označenom predikatom. Gradi se samo od nesvršenih glagola, ide uz predikat, ali nikada ne može biti predikat. Ima isti oblik za sva tri lica, za sva tri roda i oba broja. Zbog tih osobina nije predikat u rečenici, već neka priloška odredba (najčešće za način).
Gradi se dodavanjem nastavka -ći na treće lice množine prezenta nesvršenih glagola, npr.:
• donositi (3. lice množine prezenta: donose) – donoseći
• pevati (3. lice množine prezenta: pevaju) – pevajući
• pokušavati (3. lice množine prezenta: pokušavaju) – pokušavajući
Osim što označava način na koji se vrši radnja izrečena predikatom (jeo je stojeći), glagolski prilog sadašnji ima službu priloških odredaba za uzrok (želeći bolje ocene, učio je više nego pre) i za vreme (pričajući o koncertu, setio se da je zaboravio kupiti karte).
Glagolski prilog sadašnji može biti upotrebljen i kao pridev, i tada ima gramatičke osobine prideva (rod, broj i padež), npr.: leteći tanjir, trčećim korakom, zadivljujući prizor. To je njegova pridevska funkcija i tada bliže određuje imenicu i vrši službu atributa.
Glagolski prilozi (sadašnji i prošli) koji stoje ispred predikata koji određuju, sami ili zajedno sa grupom reči koja čini sintaktičku celinu sa njima – bilo da su na početku rečenice, bilo da su u sredini rečenice – od tog predikata se odvajaju zarezom.
Primeri
• Ležeći na krevetu, čitala je knjigu.
• On, ćuteći, pođe sa njom.
• Spremala je ručak slušajući radio.