Radni glagolski pridev je prost nelični glagolski oblik koji označava radnju koja se vršila ili izvršila u prošlosti. Radni označava da je subjekat aktivan (vrši radnju), glagolski da se radi o glagolskom obliku, a pridev da ima osobine prideva. Gradi se i od svršenih i od nesvršenih glagola, a upotrebljava se za građenje složenih glagolskih oblika – perfekta, pluskvamperfekta, potencijala i futura II. Ima posebne oblike za sva tri roda, oba broja (jedninu i množinu) i zna samo za treće lice.
Gradi se dodavanjem nastavaka na infinitivnu osnovu:
1) kada se infinitivna osnova završava samoglasnikom, nastavci su:
a) jednina: -o, -la, -lo
b) množina: -li, -le, -la
Na primer, oblici radnog prideva od glagola čitati i uraditi glase:
– čitati (infinitivna osnova: čita-ti – čita-): čitao, čitala, čitalo, čitali, čitale, čitala
– uraditi (infinitivna osnova: uradi-ti – uradi-): uradio, uradila, uradilo, uradili, uradile, uradila
2) kada se infinitivna osnova završava suglasnikom, tada se samo u muškom rodu dodaje vokal a, dok se ostali nastavci ne menjaju:
a) jednina: -ao, -la, -lo
b) množina: -li, -le, -la
Na primer, oblici radnog prideva od glagola moći i crpsti glase:
– moći (infinitivna osnova: mog-oh – mog-): mogao, mogla, moglo, mogli, mogle, mogla
– crpsti (infinitivna osnova: crp-oh – crp-): crpao, crpla, crplo, crpli, crple, crpla
Radni pridev se upotrebljava za građenje radnog stanja (označava da je subjekat aktivan), na primer: Jelena je opeglala majicu; trčao neki dečak ulicom. Može biti upotrebljen i kao pridev, i tada bliže određuje imenicu uz koju stoji i ima osobine prideva (rod, broj, padež, poređenje), na primer: odrastao čovek, učestale padavine, zarđao ekser. To je njegova pridevska funkcija i tada je u službi atributa.
Primeri:
– Filip je vozio bicikl.
– Gledala bi seriju.
– Sedeli su na klupi.
