Do gubljenja suglasnika (uprošćavanja suglasničkih grupa) dolazi kada se zubni konsonanti c, d, s, t, z nađu jedan do drugog, ili kada se dva ista suglasnika u okviru jedne reči nađu jedan do drugog. Toj glasovnoj promeni najčešće prethode druge glasovne promene, kao što su jednačenje suglasnika po zvučnosti, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, sibilarizacija.
Do gubljenja suglasnika dolazi:
1. pri građenju složenih reči, npr.:
• bez+zakonje – bezzakonje – bezakonje
• bez+zvučan – bezzvučan – bezvučan
• od+dužiti – oddužiti – odužiti
• pod+držati – poddržati – podržati
2. pri građenju izvedenih reči, npr.:
• autobus+ski – autobusski – autobuski
• Francuz+ski – francuzski – francusski – francuski
• Kinez+ski – kinezski – kinesski – kineski
• srez+ski – srezski – sresski – sreski
U rečima francuski, kineski i sreski pre gubljenja suglasnika izvršeno je jednačenje suglasnika po zvučnosti.
3. kada se suglasnik d ili t nađe ispred glasa c, npr.:
• poredak – poredki – poredci – poreci
• predak – predki – predci – preci
• dodatak – dodatki – dodatci – dodaci
• ostatak – ostatki – ostatci – ostaci
U navedenim rečima je pre gubljenja suglasnika izvršena sibilarizacija (promena k u c ispred i).
4. kada se suglasnik t nađe u suglasničkim grupama teškim za izgovor (stl, stlj, stn, štn), npr.:
• porasti – porastla – porasla
• bolest – bolestljiv – bolesljiv – bolešljiv
• čast – častna – časna
• pozorište – pozorištna – pozorišna
U reči bolešljiv je nakon gubljenja suglasnika izvršeno jednačenje suglasnika po mestu tvorbe.
Odstupanje od gubljenja suglasnika
U određenim slučajevima postoje odstupanja od te glasovne promene:
1. glas t ostaje u imenicama stranog porekla sa nastavkom -kinja, npr.: akvarelistkinja, finalistkinja, pijanistkinja, sportistkinja;
2. glas t ostaje u pridevima od stranih osnova, npr.: aoristni, azbestni, kontrastni, protestni;
3. glas t ostaje u složenim rečima iako se sadrži u složenom konsonantu, kako zbog pauze koje se oseća, tako i zbog značenja reči, npr.: otcepiti, potceniti, potčiniti, pretčas;
4. u složenicama (uglavnom novijim) kada reč gubi svoje značenje, npr.: poddijalekat, preddržavni, protivvrednost, transsibirski, vannastavni;
5. u superlativu prideva koji počinju glasom j, npr.: najjači, najjasniji, najjednostavniji, najjeftiniji, najjužniji.