Morfema

 

Morfema je najmanja jezička jedinica koja ima formu, leksičko ili gramatičko značenje, odnosno određenu gramatičku službu u rečenici. Može to biti i cela reč (juče, sat) ili deo reči (trs i ka u reči trska). Obično je manja od reči, a veća od foneme. Naziv potiče od grčke reči morphe, što znači „oblik”. Jedna reč se može sastojati od jedne morfeme ili više njih:

1) reči od jedne morfeme: a, u, do, na, kod, pri;

2) reči od dve morfeme: iz-nad, po-red, rad-nja;

3) reči od tri morfeme: kup-i-ti, rad-i-ti, sob-n-a;

4) reči od četiri morfeme: ob-rad-i-ti, pre-plaš-i-ti, sa-kup-i-ti.

Važno je razlikovati morfeme od slogova. Morfeme se bave razlaganjem reči na delove koji imaju određeno značenje, dok slogovi služe za njihovu zvukovnu organizaciju. Na primer, reč pisati se prema morfemama razlaže na pis-a-ti, dok se prema slogovima razlaže na pi-sa-ti. Morfeme su koren reči (tvorbena osnova) i afiksi.

Koren reči je nosilac leksičkog značenja reči koje pripada samo toj reči. To je najmanja jezička jedinica koja ima svoje značenje i koja se ne može razlagati na manje delove, na primer:

kuć iz imenice kuća,

pad iz glagola padati,

plat iz glagola platiti.

Afiksi se nalaze ispred ili iza korena reči i daju joj gramatičko značenje. Sastoje se od jedne foneme ili više njih, a nazivaju se nesamostalne (vezane) morfeme zato što samo sa tvorbenim i gramatičkim osnovama reči imaju značenje. Prema mestu na kojem se nalaze u odnosu na koren reči, afiksi se dele na:

1) prefikse – dolaze ispred korena reči ili nekog drugog prefiksa, i služe za formiranje novih značenja reči sa istim korenom; prefiksi su delovi reči postali, najčešće, od predloga koji se dodaju na početak polazne reči pri građenju složenica, na primer:

– bez- + brižan = bezbrižan,

– na- + crtati = nacrtati,

– pred- + veče = predveče;

Prefiksoidi su prefiksi stranog porekla, kao što su: anti-, arhi-, auto-, foto-, hidro-, kontra-, mini-, sub-.

2) infikse (umetke) – dolaze iza korena reči ili iza sufiksa, uvek pre nastavka za oblik reči; najčešći infiksi su skupovi glasova ov (mak-ov-i, sneg-ov-i) i ev (car-ev-i, slučaj-ev-i) i glasovi n (glad-n-a, umor-n-a) i t (dete-t-u, jagnje-t-u);

3) sufikse – dolaze iza korena reči, infiksa ili iza nekog drugog sufiksa, i služe za formiranje novih reči, na primer:

– brod + -ski = brodski,

– krevet + -ac = krevetac,

– rat + -nik = ratnik;

Mocioni sufiksi se upotrebljavaju u tvorbi reči i služe za slaganje (derivaciju) imenica ženskog roda koje nastaju od motivnih reči sa značenjem muškog roda. Najčešći mocioni sufiks je -ica, na primer:

– golub – golubica,

– medved – medvedica,

– miš – mišica,

– slon – slonica,

– zec – zečica;

4) nastavci za oblik – dolaze iza korena reči ili iza sufiksa i označavaju različite gramatičke odnose u koje stupaju reči u rečenici, odnosno upotrebljavaju se kao nastavci za razne oblike (fleksije) reči sa istim značenjem; nastavci za oblik ne unose promenu u leksičko značenje reči, već služe da se izrazi gramatičko značenje, tj. da se data reč dovede u sintaktičku vezu sa drugim rečima, na primer:

– dete drži kliker – deca drže klikere,

– on jede jabuku – oni jedu jabuke,

– učenik čita knjigu – učenici čitaju knjige.

Nulti afiks je jedan oblik reči bez afiksa (nema dodatak), dok u svim ostalim oblicima iste te reči afiks postoji. Nulti afiks se javlja u nominativu jednine imenica muškog roda (jež, rog, zapis, zec), dok se u ostalim padežima i množini dodaju odgovarajući afiksi.

Primeri morfema:

1) gradovi (grad-ov-i):

grad- je koren ili osnova reči,

-ov- je infiks,

-i je nastavak za oblik;

2) jestivo (jest-iv-o):

jest- je koren ili osnova reči,

-iv- je infiks,

-o je nastavak za oblik;

3) preplatiti (pre-plat-i-ti):

pre- je prefiks,

-plat- je koren ili osnova reči,

-i- je sufiks,

-ti je nastavak za oblik;

4) radnik (rad-nik):

rad- je koren ili osnova reči,

-nik je sufiks;

5) zaraditi (za-rad-i-ti):

za- je prefiks,

-rad- je koren ili osnova reči,

-i- je sufiks,

-ti je nastavak za oblik.