Padeži

 

Padeži su različiti oblici jedne reči kojima se označava njihov odnos prema drugim rečima u rečenici. Po padežima se mogu menjati samo imenske reči, tj. imenice, zamenice, pridevi i neki brojevi (od jedan do četiri). Promena imenskih reči po padežima naziva se deklinacija. U srpskom jeziku postoji sedam padeža, u jednini i množini:

1. nominativ,

2. genitiv,

3. dativ,

4. akuzativ,

5. vokativ,

6. instrumental,

7. lokativ.

Postojanje sedam padeža za jedninu i množinu ne znači da svaka imenska reč ima četrnaest različitih oblika. Postoje određene jednakosti između pojedinih padežnih oblika.

Kod imenica:

1) dativ i lokativ jednine su se međusobno izjednačili, uz izvesne akcenatske razlike koje su danas pretežno zastarele;

2) u množini, dativ, instrumental i lokativ uvek su jednaki među sobom;

3) akuzativ je jednak nominativu za sve imenice srednjeg roda u jednini, za imenice muškog roda u jednini koje označavaju nežive pojmove, kao i za imenice ženskog roda u množini;

4) vokativ je u jednini jednak nominativu za imenice srednjeg roda, a u množini za sve imenice.

Kod prideva:

1) u jednini su muški i srednji rod jednaki u genitivu, dativu, instrumentalu i lokativu; u množini, u tim istim padežima, sva tri roda jednaka su među sobom;

2) dativ i lokativ jednine jednaki su među sobom; u množini im je jednak i instrumental;

3) u srednjem rodu međusobno su jednaki nominativ, akuzativ i vokativ, kako u jednini tako i u množini;

4) ako se pridev odnosi na imenicu koja znači živo biće, akuzativ muškog roda jednine biće jednak genitivu, u protivnom je jednak nominativu;

5) u ženskom i srednjem rodu, kao ni u sva tri roda množine, opozicija živo–neživo ne utiče na promenu.

 

Podela padeža

Svi padeži se mogu podeliti na dve grupe:

1) nezavisni – nominativ i vokativ; zovu se tako jer imenice u tim oblicima ne zavise od drugih reči u rečenici, pa mogu da stoje samostalno; javljaju se uvek bez predloga;

2) zavisni – genitiv, dativ, akuzativ, instrumental i lokativ; imenice u tim oblicima zavise od drugih reči u rečenici, pa ne mogu da stoje samostalno; javljaju se sa predlozima ili bez njih (jedino se lokativ uvek upotrebljava sa predlozima).

Značenje zavisnih padeža može se dopunjavati značenjima predloga.

 

Pitanja za padeže

Kao sredstvo za identifikaciju padeža upotrebljavaju se padežni oblici upitne zamenice ko (za živa bića), odnosno šta (za stvari):

1. nominativ – KO?, ŠTA?;

2. genitiv – KOGA?, ČEGA?;

3. dativ – KOME?, ČEMU?;

4. akuzativ – KOGA?, ŠTA?;

5. vokativ – nema pitanja, dobija se na uzvik HEJ!;

6. instrumental – S KIM?, (S) ČIM?;

7. lokativ – O KOME?, O ČEMU?.

Pravilan odgovor na ta pitanja (osim za vokativ, za koji se ne može postaviti pitanje) daje traženi padežni oblik od imenske reči.

 

Primer:

Promena reči avion, lopta i selo po padežima:

1. nominativ – avion, lopta, selo;

2. genitiv – aviona, lopte, sela;

3. dativ – avionu, lopti, selu;

4. akuzativ – avion, loptu, selo;

5. vokativ – avione, lopto, selo;

6. instrumental – avionom, loptom, selom;

7. lokativ – avionu, lopti, selu.