Dativ je zavisan padež koji označava namenu, pravac ili cilj kretanja. Dobija se na pitanje KOME? (za imenice koje označavaju osobe) ili ČEMU? (za ostale imenice). Upotrebljava se sa predlozima ili bez njih, podjednako. Najčešći predlozi koji se upotrebljavaju uz dativ jesu: ka, nasuprot, prema, uprkos.
U rečenici, dativ može imati sledeće službe (funkcije):
1. nepravi objekat:
• Kupiti najboljoj drugarici poklon.
• Pozajmio sam mu knjigu.
2. logički subjekat:
• Jeleni se ne putuje.
• Meni se spava.
3. priloška odredba za pravac kretanja:
• Krenuo je ka vratima.
• Vozimo se prema Aranđelovcu.
4. priloška odredba za dopuštanje – specifičnost tog značenja ogleda se u tome što se dativom ukazuje na pojam koji predstavlja neku prepreku, ali ne takvu da spreči neki proces ili neko dešavanje; upotrebljava se sa predlogom uprkos:
• Izašao je uprkos zabrani.
• Otputovala je uprkos nevremenu.
Naziv dativ preuzeli smo iz latinskog jezika, u kojem on glasi dativus. Postao je od reči dare, što znači „dati”, pa se taj naziv može prevesti kao „padež davanja”.
Primeri
• Dosadno mu je.
• Filipu je bilo hladno.
• Uputio se ka centru grada.