Pleonazam

 

Pleonazam označava pojavu nepotrebno upotrebljenih različitih, a istoznačnih reči ili izraza (mala kućica, stara baba). Naziv potiče od grčke reči pleonasmós, što znači „suvišak, pretek”. Kada se pleonazam upotrebljava kao stilska figura (u književnosti), gomilanje reči istog značenja može da pojača intenzitet onoga što pisac želi da kaže, prikaže ili opiše (npr. naglašavanje neke osobine), i tada je prirodan i opravdan. Naime, nekad je potrebno reći stara baba, da bi se označila baba koja je starija od uobičajene bapske starosti, ili mala kućica, da bi se naglasilo značenje njene malenosti. Međutim, najčešće se javlja kao stilistička greška, ili je odlika loše govorne kulture, i tada pleonazam predstavlja nepotrebno gomilanje istoznačnih reči.

Primeri (pravilno – nepravilno):

– autić – mali autić,

– baš – baš upravo,

– cev – šuplja cev,

– čak – čak štaviše,

– često – često puta,

– desetak – oko desetak,

– kulminacija – vrhunac kulminacije,

– mislim – ja lično mislim,

– popni se – popni se gore,

– siđi – siđi dole.

Treba napomenuti da upotreba pleonazma sa aspekta gramatike nije pogrešna. Naime, rečenica Ona ima malu kućicu gramatički je potpuno ispravna. Konstrukcija same rečenice je u redu, jer pridev mala može ići uz imenicu kućica, sa kojom se slaže i u rodu i u broju i u padežu.

U zavisnosti od konteksta u kojem se upotrebljava, pleonazam se može shvatiti ili kao nepravilnost ili kao nešto što je sasvim u redu. Pleonastički izrazi mogu imati smisla ako služe za pojačavanje izraza u književnom delu, ali treba odbaciti pleonazme koji su suvišni sa stanovišta iskazivanja misli, a nemaju ekspresivne funkcije, pa samim tim ni opravdanja.