Brojevi

 

Brojevi su nesamostalne reči koje kazuju koliko ima nečega i koje je nešto po redu. Najčešće stoje uz imenice, sa kojima se jedino redni brojevi slažu u rodu, broju i padežu. Brojevi mogu biti:

1. osnovni – označavaju koliko ima nekih pojmova. Po padežima su promenljivi samo brojevi od jedan do četiri (jedan uvek, dva i tri ređe, a četiri veoma retko), a po rodu brojevi jedan i dva (jedan/jedna/jedno; dva/dve/dva), a ostali ne, na primer: jedno dete, dve olovke, tri dana, osam jabuka, sto dvadeset učenika.

Promena brojeva jedan, dva, tri i četiri po padežima:

1) broj jedan (muški, ženski, srednji rod):

• nom. – jedan, jedna, jedno

• gen. – jednog(a), jedne, jednog(a)

• dat. – jednom(e), jednoj, jednom(e)

• aku. – jedan/jednog(a), jednu, jedno

• vok. – jedan, jedna, jedno

• ins. – jednim(e), jednom, jednim(e)

• lok. – jednom(e), jednoj, jednom(e)

2) broj dva (isti za muški i srednji rod):

• nom. – dva, dve

• gen. – dvaju, dveju

• dat. – dvama, dvema

• aku. – dva, dve

• vok. – dva, dve

• ins. – dvama, dvema

• lok. – dvama, dvema

3) broj tri (isti za sva tri roda):

• nom. – tri

• gen. – triju

• dat. – trima

• aku. – tri

• vok. – tri

• ins. – trima

• lok. – trima

4) broj četiri (isti za sva tri roda):

• nom. – četiri

• gen. – četiriju

• dat. – četirima

• aku. – četiri

• vok. – četiri

• ins. – četirima

• lok. – četirima

2. redni – označavaju koje je nešto po redu. Menjaju se po rodu, broju i padežima, na primer: prvi čas, prvog dana, druga nagrada, drugog reda, treća vrsta, četvrti festival, peto takmičenje, dvanaestog meseca. Redni brojevi nastaju od osnovnih, dodavanjem pridevskih nastavaka za rod, na primer: pet – peti, peta, peto; šest – šesti, šesta, šesto. Izuzetak su brojevi prvi, drugi, treći i četvrti, koji nastaju od posebnih osnova.

3. zbirni – označavaju skup osoba muškog i ženskog pola ili skup mladih bića označen zbirnom imenicom. Nastaju od svih osnovnih brojeva, osim od broja jedan i onih višečlanih brojeva koji se završavaju jedinicom, tako što se na osnovu osnovnog broja dodaje nastavak -oro, počevši od broja četiri (četvoro, devetoro, dvadeset šestoro). Zbirni broj od broja dva glasi dvoje, a od broja tritroje. Zbirni brojevi se ne menjaju ni po rodu, ni po broju, ni po padežima, na primer: troje mališana, petoro dece, osmoro studenata, desetoro jagnjadi. Upotrebljavaju se i za predmete koji zajedno čine celinu (dvoje rukavice) i uz imenice koje imaju samo množinu (petore pantalone).

 

Pisanje brojeva

Osnovni i redni brojevi mogu se pisati i slovima i ciframa, ali zbirni brojevi se mogu pisati samo slovima:

1) osnovni – jedan, dva, tri, četiri ili 1, 2, 3, 4;

2) redni – prvi, drugi, treći, četvrti ili 1., 2., 3., 4. (napomena: pravopisna greška je namerna);

3) zbirni – dvoje, troje, četvoro.

Iza rednih brojeva piše se tačka ukoliko su napisani arapskim ciframa, a kada su brojevi napisani rimskim ciframa, podrazumeva se da su redni. Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim ciframa kada se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili neki drugi), na primer: na 17, 18, 19. i 20. stranici; na nekim spratovima (2, 4. i 5); na 15–20. kilometru.

Višečlani brojevi se najčešće pišu ciframa, a kada se pišu slovima, pišu se odvojeno (dvadeset pet, dvesta pedeset tri, šest stotina). Kod rednih i zbirnih višečlanih brojeva menja se samo poslednja cifra (dvadeset peti, dvesta pedeset treći, dvadeset petoro, dvesta pedeset troje).

Imenice i pridevi dobijeni od višečlanih brojeva pišu se sastavljeno, na primer: pedesetogodišnjica, dvadesetogodišnjak, tridesetodnevni, četrdesetosmočasovni.

U složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše ciframa, a drugi deo slovima, pravilno je: 50-godišnjica, 20-godišnjak, 30-dnevni, 48-časovni.

Pomoćna reč put piše se spojeno sa brojevima jedan, dva i tri (jedanput, dvaput, triput). Odvojeno se piše uz višečlane brojeve čiji je poslednji član jedinica (dvadeset (i) jedan put, sedamdeset (i) jedan put, sto (i) jedan put) i uz redne brojeve (prvi put, peti put, jedanaesti put). Oblik puta uvek se piše odvojeno, na primer: tri puta, osam puta, šezdeset puta, trista pedeset četiri puta.