Reč

 

Reč je utvrđeni skup glasova ili samo jedan glas (npr. a, i, o, s) koji ima oblik ili glasovnu strukturu (zvučnu i vizuelnu vrednost), pojedinačno značenje (smisaonu vrednost), službu u rečenici (funkcionalnu vrednost) i opšte značenje (gramatičku vrednost). Ili, reč je najmanja samostalna jezička jedinica, u hijerarhijskom smislu viša od morfeme, a niža od rečenice, kojoj se može pripisati određeno značenje, odsečak govora koji je u tekstu, uz retke i specifične izuzetke, odvojen belinama. Rečima se najčešće saopštavaju misli, osećanja, ideje, obaveštenja i sl. Njihovim kombinovanjem mogu se praviti složenije forme (fraze, klauze i rečenice) koje takođe imaju značenje.

Može se, na primer, reći ili napisati:

– Devojka pravi kolače.

Reč devojka sastoji se od glasova (d, e, v, o, j, k, a) koje čujemo, odnosno od slova (grafema) koja vidimo i to je njena glasovna struktura. Ta reč označava mlado živo biće, lice koje obavlja određeni posao, i to je njena smisaona vrednost. U rečenici je subjekat i to je njena služba u rečenici, tj. funkcionalna (sintaktička) vrednost. Takođe, reč devojka je i imenica, a to je njena gramatička vrednost.

Reč se retko upotrebljava samostalno jer ne prenosi potpuno obaveštenje (izuzev ličnih glagolskih oblika), ali može imati i samostalno značenje, da čini jasnu informaciju kada označava naslov, natpis, obaveštenje i sl., na primer: Politika (novine), Časovničar (natpis na radnji).