Neutralan i obeležen red reči
Ovde je upotrebljen tradicionalni termin red reči, premda pojedini noviji gramatičari radije govore o rasporedu jezičkih elemenata, imajući u vidu da se reči ne ponašaju kao potpuno samostalne jedinice, nego se među sobom spajaju u sintagme, od kojih su neke neraskidive, dok je u druge moguće ubaciti jednu reč ili više njih. Od reda reči u rečenici zavise sintaktičke, semantičke i komunikativne funkcije pojedinih delova rečenice ili rečenice u celini.
Red reči u srpskom jeziku znatno je slobodniji nego u nekim drugim jezicima, kao što su, na primer, engleski i francuski. Poneke varijacije sasvim su slobodne, bez uticaja na značenje, npr.: Sneg nije nikada ovako dugo padao = Sneg nikada nije ovako dugo padao = Sneg nije nikada padao ovako dugo itd. Češći je slučaj, ipak, da promena reda reči dovodi do promene u onome što se naziva rečeničnom (funkcionalnom) perspektivom, tj. u odnosu između date i nove informacije (teme i reme, predmeta i komentara). Obično se tada može izdvojiti jedan red reči kao neutralan, stilski neobeležen, dok se drukčiji redosledi upotrebljavaju samo kad treba iskazu dati određenu afektivnost, ili posebno istaći neki deo rečenice. Takvo isticanje (fokalizacija) najčešće se postiže stavljanjem dotičnog elementa na kraj rečenice (budući da nova informacija dolazi posle date), ali i na početak rečenice, za one elemente koji se u neutralnom rasporedu ne javljaju na početku (u govoru će takvi elementi biti jače istaknuti, tj. na njih će pasti rečenični naglasak).
Raspored subjekta, predikata i objekta
Ako se pogleda raspored subjekta (S), predikata (P) i direktnog objekta (O), u načelu je moguće svih šest permutacija, zahvaljujući tome što se subjekat od objekta razlikuje po padežu. Najčešći je, ipak, neutralni raspored S + P + O:
• Dečaci vole fudbal.
Redosled O + S + P ili S + O + P upotrebio bi se radi kontrastiranja predikata:
• Fudbal dečaci vole (, a gimnastiku rade jer je obavezna).
• Dečaci fudbal vole (, a gimnastiku rade jer je obavezna).
Redosled O + P + S služio bi da se istakne subjekat:
• Fudbal vole dečaci (, ali ne i devojčice).
Predikat se može istaći i postavljanjem na početak rečenice (P + S + O):
• Vole dečaci fudbal (, zašto misliš da ga ne vole?).
Redosled P + O + S (Vole fudbal dečaci) mogao bi se javiti kao ređa, stilski obeležena varijanta ovog prethodnog.
Položaj subjekta
Subjekat će doći posle glagola ako predstavlja novu informaciju (remu):
• Tražio te je neki čovek.
• U sredu počinje zima.
(Redosled Zima počinje u sredu ukazivao bi da naš sagovornik zna da je zima na pragu, ali ne zna tačno kog dana počinje.)
Subjekat je uvek posle glagola govorenja ili mišljenja u rečenicama kojima prethodi direktni govor ili citat:
• Da li ste gladni? – upita majka.
• Čovek ne živi samo od hleba, kaže Biblija.
Položaj objekta
Objekat dolazi ispred glagola ako predstavlja datu informaciju (temu), tj. ako je o njemu već bilo govora:
• Pisma će odneti kurir.
(= odgovor na pitanje Šta će biti sa pismima? Neutralni redosled, Kurir će odneti pisma, bio bi odgovor na pitanje Šta će uraditi kurir?)
Ako uz isti glagol dolaze i pravi i nepravi objekat, obično je na prvom mestu onaj koji je kraći:
• Poslao je scenario producentu filmskog studija.
• Poslao je producentu scenario svog novog filma.
Položaj lične zamenice
Lična zamenica u slučaju fokalizacije može ostati na istom mestu u odnosu na glagol, ali se nenaglašeni oblik zamenjuje naglašenim:
• Ne čujem ga.
• Ne čujem njega (nego nekog drugog).
• Ja ga ne čujem.
• Ja njega ne čujem (ali čujem tebe).
Naglašena zamenica, za razliku od nenaglašene, može doći i na početak:
• Nisu nam ništa dali.
• Nama nisu ništa dali (a možda su dali drugima).
Položaj prideva
Pridev u imenskom predikatu može doći na početak rečenice ako je posebno istaknut, i tada na njega pada rečenični naglasak:
• Čudni su ljudi bili ti Lakonci.
(Jače i ekspresivnije nego: Lakonci su bili čudni ljudi.)
Atributivni pridev u današnjem jeziku gotovo uvek prethodi imenici. Samo u starijim i poetskim tekstovima nalazi se obrnuti raspored, npr. Hleb naš nasušni daj nam danas (iz Očenaša) ili kosturnica strašna i porazom slavna (stih Milana Rakića). Pridev, osim toga, dolazi posle imena kad je nadimak istorijskih ličnosti, npr. Agripina Mlađa, Aleksandar Veliki, Dušan Silni.
U nizu od više prideva uz istu imenicu pridev neodređenog vida prethodi određenom, opisni pridevi dolaze pre odnosnih, a pridevi sa značenjem uže podele prethode onima koji iskazuju opštiji pojam:
• moderan američki borbeni avion,
• slavna francuska filmska glumica.
Položaj pridevskih zamenica
Pridevske zamenice dolaze ispred imenice (neko dete) i ispred atributa (neko razdragano dete). Posle imenice dolaze samo prisvojne zamenice u vokativu:
• Kaži, druže moj.
• Oče naš, koji si na nebesima…
U spojevima od po dve ili tri zamenice, najbliže imenici su prisvojne zamenice, ispred njih su pokazne, upitne i neodređene, a ispred ovih zamenica sav ili pridev ceo:
• ova tvoja knjiga,
• o kakvoj njihovoj zasluzi govoriš,
• neki naši poznanici,
• sav naš trud,
• ceo taj njihov asortiman.
Položaj brojeva
Redni broj dolazi ispred imenice (druga ulica desno, osmi red) i ispred atributa (prva bračna noć, treći svetski rat). Posle imena vladara dolazi u spojevima kao Luj Četrnaesti, Napoleon Prvi. U knjigama se obično piše Poglavlje sedmo, Pevanje petnaesto, na stranici četrdeset šestoj (takođe osnovnim brojem: na stranici četrdeset šest) i sl., dok je u govoru običnije sedmo poglavlje, petnaesto pevanje, na četrdeset šestoj stranici.
Položaj atributivnih dopuna
Atributivne dopune ili predloško-padežne konstrukcije po pravilu dolaze posle imenice na koju se odnose:
• krstarenje morem,
• splavarenje rekom,
• rad na kompjuteru,
• Univerzitet u Kragujevcu.
Položaj priloga
Prilog uglavnom dolazi ispred glagola (Ona lepo crta, Prozor se teško zatvara) i ispred prideva (Predstava je vrlo interesantna, Supa je mnogo slana). Položaj posle glagola obavezan je u pitanjima sa enklitikom li (Pliva li on dobro?). To ne važi za konstrukciju da li (Da li on dobro pliva?).
U odričnoj rečenici češći je položaj posle glagola (On ne pliva dobro, ali i: On dobro ne pliva).
Priloške odredbe dolaze posle glagola (Čuju se svakog dana, Završili smo veoma brzo), osim ako su posebno istaknute (Svakog dana se čuju, Veoma brzo smo završili).
Položaj enklitika
Enklitika (pod enklitikom se podrazumeva reč koja nema sopstveni naglasak, nego čini akcenatsku celinu sa rečju ispred sebe) u načelu dolazi na drugo mesto u rečenici, posle prve naglašene reči, odnosno prve naglašene sintagme:
• Komšija je dosadan čovek.
• Komšija sa drugog sprata je dosadan čovek.
1. Enklitika se može i umetnuti u pojedine sintagme tako da dođe posle prve reči. To biva uglavnom posle pridevskih zamenica ili posle priloga:
• Taj ti džemper lepo stoji (= Taj džemper ti lepo stoji).
• Dosta je jabuka opalo (= Dosta jabuka je opalo).
Posle duže priloške odredbe enklitika se ne može pojaviti, jer je na tom mestu pauza, nego ide posle sledeće naglašene reči:
• Čudnim sticajem okolnosti, svi su stigli na vreme.
2. Bilo da je pomoćni glagol ili nenaglašena zamenica, enklitika teži da ne ostane predaleko od predikata. Zbog toga su ponekad u istoj rečenici moguća dva, tri ili više položaja enklitike:
• Taj mu neočekivani uspeh daje volju za dalji rad.
• Taj neočekivani uspeh mu daje volju za dalji rad.
• Taj neočekivani uspeh daje mu volju za dalji rad.
• Zbog nezainteresovanosti je u njegovim zadacima često bilo grešaka.
• Zbog nezainteresovanosti, u njegovim je zadacima često bilo grešaka.
• Zbog nezainteresovanosti, u njegovim zadacima je često bilo grešaka.
• Zbog nezainteresovanosti, u njegovim zadacima često je bilo grešaka.
3. Pored toga što po samoj definiciji ne može doći na prvo mesto u rečenici, za enklitiku postoji još nekoliko ograničenja:
a) Ona može doći najkasnije posle glagola, ali ne dalje prema kraju rečenice, npr. u malopređašnjem primeru Taj neočekivani uspeh daje mu volju… ali ne Taj neočekivani uspeh daje volju mu…
b) Ne može doći posle pauze (naročito one koja je u pisanju označena zarezom ili crtom) niti posle umetnute rečenice:
• Svi propusti, kojih je bilo dosta, su nastali zbog nepažnje (treba: … nastali su zbog nepažnje).
• Uvoz robe – ali i nekih sirovina – se povećao poslednjih godina (treba: … povećao se poslednjih godina).
• Vaš sin, dozvolite da primetim, je pravi primer lepo vaspitanog deteta (treba: … pravi je primer lepo vaspitanog deteta).
c) Ako u rečenici postoji odnosna zamenica, upitna zamenica ili druga upitna reč, enklitika uvek dolazi neposredno posle nje:
• Izvadili su drvo koje je počelo da se suši.
• Ne znam ko će hteti da dođe.
• Zašto mu niko nije javio šta se dogodilo?
d) Enklitika dolazi posle veznika, zavisnih i naporednih:
• Ona je rano ustajala, dok su drugi spavali do podne.
• Prešla je drveni mostić pa se polako uputila ka proplanku.
• Rado bih išao na izlet, ali je vreme loše.
Od ovoga su izuzetak veznici i, a i ni, posle kojih ne može doći enklitika (umesto poslednjeg upotrebljava se niti):
• Kupila je mleko i vratila se kući (nemoguće: … i se vratila kući).
• Nema automobil, a treba mu (nemoguće: … a mu treba).
• On nema automobil niti mu treba (nemoguće: … ni mu treba, … ni treba mu).
4. Ako se u okviru iste proste rečenice jave dve, tri ili četiri enklitike, one se grupišu, tj. dolaze uvek jedna za drugom. Pri tom je raspored sledeći. Enklitika li dolazi ispred ostalih:
• Gde li su moji klikeri?
• Na cvetu je leptir, vidiš li ga?
Glagolske enklitike, osim glagolskog je, dolaze ispred zameničkih:
• Da je tu, našla bih ga.
• Da li si ih ti upoznala?
• Malopre su se javili.
Glagolsko je dolazi posle zamenice; to važi i za se koje je nastalo sažimanjem od se + je:
• Gurnula ga je.
• Ko li im je pomogao?
• Priredba nam se svidela.
Među zameničkim enklitikama, dativ dolazi pre genitiva i pre akuzativa (u akuzativ spada i povratna zamenica se):
• Ima kiflica, doneću ti ih odmah. (D + G)
• Mnogo im ga je žao. (D + G)
• Otkud njoj mobilni telefon, ko joj ga je kupio? (D + A)
• To je njegova lopta, on ti je poklanja. (D + A)
Genitiv dolazi pre akuzativa:
• Ne mogu više torte, dovoljno sam je se najeo.
5. Četiri uzastopne enklitike moguće su samo ako imamo li, glagolsku enklitiku i dve zameničke u različitim padežima:
• Gde je daljinski, ko li mi ga je sklonio?
• Nisam siguran da li sam joj se svideo.
Literatura:
• I. Klajn, Gramatika srpskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005