Paradoks je stilska figura koja u sebi sadrži protivrečnost nekoj tvrdnji koja je opšteprihvaćena ili nekom ispravnom zaključku ili opštem mišljenju. Kako spada u figure misli, paradoks daje vrlo snažan podsticaj na razmišljanje. Obično se javlja u vidu protivrečnog zaključka koji, međutim, upozorava na dublji smisao onoga što je rečeno. Paradoks je misao koja na prvi pogled izgleda protivrečna ili apsurdna, a koja je, u stvari, duboko tačna i istinita. Naziv potiče od grčke reči parádoxos, što znači „protiv očekivanja”.
Paradoks se upotrebljava i za opisivanje ironičnih situacija, a od ironije i oksimorona razlikuje se po tome što njegovi pojmovi nisu protivrečni, već samo neskladni. Možda najpoznatiji paradoks, veoma raširen i danas u govoru, dolazi iz stare Grčke, a glasi: Znam da ništa ne znam. Primetna je obostrana negacija delova zaključka. Njegovim autorom smatra se čuveni grčki filozof Sokrat (V vek pre n. e.).
Primeri
1. Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari.
2. Napad je najbolja odbrana.