Slovenska antiteza je stilska figura koja se sastoji od tri dela: slikovitih pitanja, negativnih odgovora i tačnog odgovora (teze i antiteze). Takav izražajni postupak u stvari je složeno i obimno poređenje. Upotrebljava se na početku epske pesme kako bi se privukla pažnja na glavni događaj ili na glavnog junaka. Slovenska antiteza postoji i u narodnim lirskim i lirsko-epskim pesmama. Taj izražajni postupak često je upotrebljavan u poeziji slovenskih naroda, pa je otuda ta stilska figura dobila naziv slovenska antiteza.
Primeri
1. Iz narodne epske pesme Mali Radojica:
„Mili bože, čuda golemoga!
Jali grmi, jal’ se zemlja trese?
Ja se bije more o mramorje?
Ja se biju na Popina vile?
Niti grmi, nit’ se zemlja trese,
Ni se bije more o mramorje,
Ni se biju na Popina vile;
Već pucaju na Zadru topovi,
Šenluk čini aga Bećir-aga,
Uvatio Malog Radojicu,
Pa ga meće na dno u tavnicu.”
2. Iz narodne lirsko-epske pesme Hasanaginica:
„Šta se b’jeli u gori zelenoj?
Al’ je snijeg, al’ su labudovi?
Da je snijeg, već bi okopnio,
Labudovi već bi poletjeli.
Nit’ je snijeg, nit’ su labudovi,
Nego šator age Hasan-age.”