harmonija (grčki harmonía):
1. sklad delova neke celine, usklađenost;
2. u muzici: skladno zvučanje istovremenih tonova, blagoglasje, blagozvučnost;
3. u muzici: vertikalna akordska struktura muzičkog dela, jedan od tri osnovna elementa muzike, uz melodiju i ritam;
4. sloga, saglasnost, podudaranje (živeti u harmoniji).